8 super stvari koje bi nam se desile kad bi lider bio kralj Džofri
U prošlom tekstu smo videli šta bismo dobili vladavinom severnokorejskog diktatora, a sad je vreme da po starom dobrom srpskom običaju, zabodemo esid pod jezik, i isfantaziramo još jedan level iznad. Koliko bi samo divno bilo da nam vođa bude maloletni dečak divne zlatne kose sa loknama, plave krvi, dostojanstven, vaspitan, možda ponekad malo nagao, ali bože moj, još je samo nestašni dečak, naučiće. Neslućene su stvari koje bi Srbija dobila s njim.
Postajemo kraljevina
Vuk Drašković, vezan za radijator i obučen u roze majicu sa natpisom „Imam naybolyu ženu na svetu“ pozdravlja ovu odluku. Ne stvarno, 70 godina smo republika i osim jedno 10-ak godina pod Titom koje pamti 3 promila Tarzanijine publike, republikanstvo kod nas očigledno kurcu ne valja. Naravno, monarhija sa onom nakaradnom raspodelom molekula koja se izdaje za prestolonaslednika ne dolazi u obzir, ali bi Džofrara Lanister, prvi incest svog imena mogao da postane istinski kralj Srbije i zaštitnik krune.
Namesnica je dobra riba
Uz duboko poštovanje prema Tomislavljevoj majci, nikako ne bih želeo da gledam njen hod sramote od Hrama Svetog Save do Andrićevog venca 11 dok gola šeta a marva je gađa kravljom balegom i neprodatim povrćem za pijace Zeleni venac. Sersei je već druga priča. Ona je za gledanje. I ne samo za gledanje, ali o tome ne sme da se priča jer je zamišljanje pripadnika rojalne familije u skrvanim scenama greh, a greh se kažnjava. Bonus dobra stvar – Stanislava Pak bi bila samo predanje iz priča Stare Nen. Tuđini je odneli.
Zid na granici sa Mađarskom
Al ne ovaj bogaljski koji izgladneli Sirijac sa šestoro dece u torbi i ženom oko vrata preskoči izatrke, iseče ga bonsekom ili jednostavno prođe kroz njega, nego brate zid da se usereš, 250 metara čistog leda. Dobro, morali bismo da napravimo još jedno 3 hidrocentrale da proizvedu dosta struje da održe to čudovište stalno zaleđenim jer ipak nismo Laponci nego barbari sa zapadnog Balkana i ovde preko leta zna dobro da žeže. Osim što bi nas branio od uleta pijanih i odvratnih Engleza koji bi malo na Egzit da se drogiraju i povaljuju domaći ženski živalj, zid bi fizički sprečio i odliv mozgova u inostranstvo pa bi BDP bio bar dvaput veći a po internetu ne bi bilo komentara KO POSLEDNJI IZAĐE NEK DUNE U FENJER
Nema izbora
Samim tim ni predizbornih kampanja, dakle ogavnih bilborda i još ogavnijih reklama. Srećni ljudi nikad više neće biti prebacivani na RTS2 jer Unija Roma mora pola sata da žvalavi svoj nebitni program na Kecu u prajmtajmu. Nema Vlade, Skupštine, sudova, nema anketnih odbora i agencija, nema asfaltiranih ulica do svake čuke koja nosi par glasova u mesnoj zajednici. Nema ni Vulina, jebote. Samo Dragoljub Mićunović kao velemeštar, Boban Rajović kao gospodar šaptalica, kombinacija Dinkića i Kebe na mestu gospodara kovnica i hologram salate Bogoljuba Karića na poziciji Kraljeve desnice. Za toliko vala možemo da se žrtvujemo.
Invazija na Bugarsku
Nema sumnje da bi ovako nešto palo na pamet Džofriju. Realno, ako dete nema frke da ratuje protiv stričeva zašto bi tek onda trpeo zemlju čije njuške u predizbornoj kampanji izgledaju ovako:
Da se ne lažemo, svi iskonski mrzimo Bugarsku jer duhom i telom uvek uspevaju da budu, to što jesu, znači Bugari, te kapiram da ovdašnji narod ne bi imao ništa protiv da se digne jedno pola miliona naoružane rulje da sravni sa zemljom državu čiji je najveći uspesi to što su u svim ratovima na gubitničkoj strani i što je Hristo Stoičkov kum Miroslavu Iliću. Ili obrnuto, nebitno je, samo ravnaj Džofri kraljino!
Odlučnost
Džofri je, iako klinac, fejsbuk rečnikom sam svoj gazda, što će reći da ga boli kurčić da sluša svoje tutore koji mu sažvaću odluke a njegovo je samo da lupi pečat. Ne, kurve, zabole me za vašu politiku, samo mrtav Stark je dobar Stark – Ser Ilin, znaš proceduru. Ovo znači da bi se Srbija pod Džofrijem odrekla uloge neovazala; bolelo bi nas dupe šta misle Amerika, Rusija, Nemačka ili buržujska klika sa bliskog istoka. Radimo šta hoćemo, ne moramo da balansiramo ko pičke između istoka i zapada. Dug MMF-u… hahaha koji bre dug, mršte Bravošani. Ljudska prava? Dobro nemojte da se zajebavamo.
Beskrajno zabavne sednice UN-a
Trenutno smo u konstantnom strahu da Toma opet u jednu iskaznu rečenicu ne upakuje proton, Vivaldija i mamute, ali on uvek uspe da to nadmaši i rečenici pridoda nešto neočekivano, tipa protočni bojler od 10 litara. Sa Džofom tog straha nema, a ni brukanja. Dečko je elokventan i ume da koristi vokabular onako kako doliči svakoj prilici, pa pri nekom susretu sa Obamom, sigurno ne bi propustio da kaže sentencu: „Barače, crnčino pogana, vezaću te za noseći stub da gledaš kako ću prvo da jebem Mišel normalno a onda da je pogodim samostrelom u pičku“. Pregleda na jutjubu – 50 milijardi. Porast BDP-a od adsensa – bar dva posto.
Atentat
Nažalost, ne bi jedna tako harizmatčna ličnost kao što je kralj Džofri dugo potrajala. Ovo je ipak zemlja koja je roknula jednog Đinđiča, dva Obrenovića i jednog Karađorđevića, a za još jednog Karađorđevića su se pobrinuli Francuzi. Koliko bi sa takvim pedigreom potrajao mladi Džofri, čiji bi pristup vladavini bio mešavina Idi Amina i Pola Pota, pojačana jedno 200 puta. Verovatno ne više od par meseci. Ipak, mi ovde volimo vanredna stanja. Neki kažu da su se najsigurnije u životu osećali u danima nakon Đinđićevog ubistva. Jebiga, voli narod da ga žandarmerija u pola 9 uveče nasred Slavije baci na šoferšajbnu, skine do gole kože i traži mu nosač aviona u čmaru.
