Intervju sa Mišom Vacićem

Tarzanija: Zdravo, Mišo.

Miša: Pomaže bog.

Tarzanija: Može voda?

Miša: Joj može, sva mi suva usta ko da sam olizo šupak halucinogene žabe.

Tarzanija: Žabe nemaju šupak, Mišo, imaju kloaku. Sad bismo te pitali da li pominjanje šupka ima veze sa tvojom prikrivenom seksualnom orijentacijom ali pošto si revidirao svoje stavove i prihvatio zvaničnu politiku vlade, nema sumnje da sad misliš da je gej ok?

Miša: :pogledom prati muvu koja tumara po kancelariji:

Tarzanija: Odličan odgovor. Pre nego što pređemo na stvar, aj nam reci prvo jednu stvar. Kako je moguće da se neko zove Miša Vacić? Mislim, ja se zovem Vasilije Glomazić, i priznajem da je to malo rogobatno, protivestetski i u krajnjoj meri možda i glupo ali brate kako jedan srpski nacionalista i rodoljub može umesto imena da ima pederski nadimak a da mu prezime zvuči kao kad retardirane žene tepaju detetu. Vacić? Alo šta je to?

Miša: Ne mogu da odgovorim na to pitanje.

Tarzanija: Ok, obustavljamo teška pitanja. Je l ukusna voda?

Miša: Uh jeste, baš mi je legla, ovi pederi sa N1 mi nisu dali…

Tarzanija: Lol Mišo jebote, voda je tečnost bez ukusa… khm, nema veze. Kad si već pomenuo N1, reci nam zašto Mišo pobogu?

Miša: Ne razumem pitanje?

Tarzanija: Zašto si gostovao na N1, ko te zajebo?

Miša: Zli jezici su mi savetovali da ne gostujem…

Tarzanija: Pa kud ih ne posluša čoveče, zar ti ne shvataš da si na intelektualnom nivou negde između usahle šišarke i rashodovanog neidentifikovanog uređaja koji je sedamdesetih godina proizvodila industrija motora Rakovica. Ona voditeljka te bukvalno sahranila, jeboteleb, muda su nam se crvenela od transfera blama?

Miša: Bila je drska, unižavala me sve vreme…

Tarzanija: E bila je zajebana baš, bukvalno je kvota bila 1.25 da izvadi bič i nabije ti strep on u buljeza, što bi, priznajemo, zadovoljilo naše napaćene duše. Jesi se čuo sa Markom, kako je reagovao?

Miša: Prdno je.

Tarzanija: Kako molim?

Miša: Odgledao je moj intervju, posle toga progutao knedlu i prdno.

Tarzanija: Aha, u čabar. Metafora. Ma sumnjamo, Mišo, čisto sumnjamo da će debilčini Marku Đuriću faliti dlaka s glave zbog tvoje svinjarije. Mislim, kao da je on tu nešto sjebo, prvo je rekao da te ne poznaje, pa da ti ne radiš kod njega pa da si neko levo smetalo a na kraju ti dao otkaz. Zar se ne slažeš da je to mnogo manji greh od klasične sns-ovske spin tehnologije montiranja istine?

Miša: Pa ono jes.

Tarzanija: Nego šta, brate Mišo, bar niko nije poginuo zbog ovoga niti je novinarka kleknula zarad obrade falusa, mislim šta, rekao debil jedno pa drugo pa treće, jaka muda baš, sitnica. Je l znaš kako je Vučić reagovao?

Miša: Priča se da je bacio sekretaricu u ogledalo i da je tako lomio stolariju po kancelariji, čupao kosu i zabijao šila u vudu lutkice sa likom Dilana Doga, Indijane Džonsa i Ilona Maska.

Tarzanija: Ma ne verujemo u te priče Mišo. Aj razmisli, zašto bi to uradio?

Miša: Pa zbog pada rejtinga za koji ćemo biti zaslužni Marko i ja.

Tarzanija: Jebote, Mišo, precenili smo te. Usahla šišarka je za tebe Terens Tao, izgleda da si više nivo ukišeljenog kamiljeg govneta il tako nešto. Ovako je bilo otprilike: Vučić je pogledao tvoje gostovanje, okrenuo Marka Debila Đurića i u razgovoru od trideset sekundi mu osam puta opsovao sve članove porodice, rekao mu da ti da nogu u dupe pa onda okrenuo Krleta i ovaj mu saopštio da će ga ovo koštati gubitka otprilike tri promila glasačkog tela i smirio se. A zašto samo tri promila a ne recimo 12 posto?

Miša: Narod je debili.

Tarzanija: Vidiš da umeš nešto pametno da kažeš, samo kad hoćeš Mišo. A primetili smo da ti slaganje rečenica ide onako… pa jako loše. Ajde probaj sad da poređaš reči da daju smislenu rečenicu: noći, pada, kiša, svake.

Miša: :znoji se, gleda levo desno i crveni u faci: Ne mogu da odgovorim na to pitanje.

Tarzanija: ?

Miša: Ne dozvoljavaju mi ljudi s Kosova, iz enklava naročito, isti oni što su tražili da dobijem posao.

Tarzanija: Aha, dobro je, mislili smo da je problem s nedostatkom kapaciteta za obavljanje funkcije govora. Pade nam kamen sa srca Srbije. Ok, dosta smo te mučili, za kraj ide par opuštenih pitanja. Odakle ti pustio toliko stomačinu, gde je to zdravo telo genetski zdravog nacionalno prosvećenog Srbina? Ideš li u teretanu na otvorenom na Voždovcu?

Miša: Paaa… ne idem. Bivši drugari mi ne daju da priđem jer misle da sam izdajnik.

Tarzanija: A ti nisi izdajnik nego samo morončina, pa da, nemaju oni pojma. Drugo opušteno pitanje glasi da li imaš leukemiju?

Miša: Božemesačuvaj ne, odakle vam to?

Tarzanija: Dobro je, leukemiju ne želimo nikom osim Vulinu. A odakle nam? Pa frizura brate, šta ti je to na glavi za ime božije? Izgledaš kao da si primio hemoterapiju, ostalo ti dvaespet dlaka na glavi, skini to, nije valjda da se plašiš da budeš ćelav?

Miša: :poprilično siguran u sebe: Moja kosta je jaka, zdrava i gusta. Kao i moj srpski nacionalizam. :pokušava da zaliže kosu unazad, opada mu još šest dlaka ali se pravi kao da prsti jedva prolaze kroz gusto rastinje: Ja sam veoma harizmatična ličnost.

Tarzanija: Bukvalno si nas očarao svojom harizmom.

Miša: Drago mi je.

Tarzanija: Vreme je i da se rastanemo. Hvala što si izdvojio vreme za nas.

Miša: Nema na čemu, hvala što ste me pozvali.

Tarzanija: Mišo, još jedna stvar…

Miša: Recite.

Tarzanija: Jebemo ti majku fašističku, gnusobo odvratna. Mrš.