Kamene face – Društvena igra za velike dečake

Posted on 20. Nov, 2011 by Francky Delevra in Ekipa i Lokanje

- Dobro jutro, noćni bar “Čemu žurba”. Izvolite?

- Daj Jovo nemoj me zajebavati, zvaničan si k’o da radiš za Elit model luk. Šta ima?

- Evo kuvam ručak ženama, jedu majku im jebem za vod četnika. Natuk’o sam im deset kila pasulja u kazan, mešam veslom, ima da se odvaljuju nedelju dana.

- Ako, ako… treba radnu snagu na’raniti. Kaži mi je l’ mogu kamene face za večeras? Manje društvance, hteli smo nešto da proslavimo. Nas pešes, ne više.

- Mogu, kako ne, sve za redovne mušterije. Rozika radi večeras, sa njom ste se već uigrali, pa da vam nju sklonim sa strane?

- Može Rozika, ima osećaja za igru, kaži joj da dolazimo. Taman imam sa njom da popričam.

Kratko o muškom mozgu

Neko bi rekao, a uglavnom taj neko poseduje slabe dumerene dvojke i vosak za skidanje brkova, da muški mozak ima jedan značajan hendikep: potrebno mu je negde između 23 i 160 godina da dosegne nivo ozbiljnosti mozga pijanog oposuma na amfetaminima. Pošto sam juče u liftu zatekao lutku na naduvavanje kojoj je na dupetu pisalo: „Ovde nas niko ne vidi“, zaključio sam da je to u potpunosti tačno.

U muškom društvu mora biti zabavno

Mi, eto takvi smo, ne nalazimo interesantim da satima usisavamo deci ipo nemućenog Nesa i planiramo odlazak u kupovinu garderobe koja toliko lepo izgleda kad se obuče da će neko valjda poželeti i da je skine. Mi, eto takvi smo, moramo da smislimo nešto što će više da nam čuči, a ova društvena igra nam dakako čuči. I figurativno i bukvalno.

Tereni i rekviziti

Tereni za igru, koja velikom neodgovornošću MOK-a još nije uvrštena među olimpijske sportove, su najčešće maskirani natpisom “Noćni bar” i uglavnom ih nije teško locirati. U njima ponekad postoji odvojena odaja za to, ali uglavnom se rekvizit pakuje za poneti. Malo veći problem predstavljaju baš rekviziti koji su dosta skupi za iznajmljivanje i kod nas još uvek nelegalni. Najčešće se proizvode i uvoze iz zemalja bivšeg Sovjetskog saveza i Mađarske. Mada, na veliku radost onih koji veruju u kapacitete domaće industrije, poslednjih godina se i mi možemo pohvaliti ništa manje kvalitetnim proizvodima.

O pravilima

Veoma su jednostavna i sastoje se u tome da bar tri muškarca sednu za komforan sto, ispod njega ubace rekvizit i oslobode kurčeve kako rekvizitu ne bio bio otežan pristup do njih. U daljem toku igre muškarci mogu da kartaju šaha, piju i slažu domine ili raspravljaju o neizvesnoj sudbini ugroženog madagaskarskog dabra. Mogu da rade šta god im volja – samo ne smeju da ispolje bilo kakvu gestikulaciju koja bi ostalima dala do znanja da rekvizit baš njih oralno stimuliše. Ako ih provale, moraće da plate sledeću turu koja nije ni malo jeftina i da se nadaju da nasumični odabir rakvizita neće opet targetovati baš njihovu izmučenu genitaliju, jer bi u tom slučaju ženu morali lagati kako je opet sve pare odnela pogrešna sudijska odluka u devedesetom minutu.

To je dosta loš scenario, ali nije najgori. Najgori je kad se nekom učini da kolega sa desne strane pokušava da prikrije predejakulatorne facijalne grčeve, pa samouvereno uperi prst u njega, a rekvizit spontano iznad stola mahne rukom, što nedvosmisleno dokazuje da se pušenje odvija na potpuno drugoj strani terena. Tada je dužan da finansira sledeću turu, samo što u ovom slučaju pušenje nije platio sebi, nego drugome.

Po drugoj verziji pravila, onaj ko poslednji ostane neprovaljen kao nagradu dobija rekvizit do zore, a ostali plaćaju i igru i njegove private bahanalije. To je skraćena verzija kojoj pribegavaju društva koja moraju ustati rano izjutra ili oni koji su obavezni da noćas namire vlastitu ženu.

Trač

Silvio Berluskoni je najbolji igrač kamenih faca od osnivanja ove plemenite igre. Približio ju je članovima svake svoje vlade i običavao je da pod sto šalje sve one čijim radom nije bio zadovoljan. Bez obzira kog su pola. Bivao bi provaljen samo kad bi, nazadovoljan kvalitetom usluge, od dosade zaspao za stolom. Tadić je jednom prisutvovao i izvinio se gospođi. Krkobabića nikad nije zvao.

Neposredno pred početak igre

- De si Rozika, najveći talentu mađarskog vaterpola, jesi l’ razgibala vilice?

- Jesam, vidi…

- Nesvakidašnje mnogo možeš da zineš. Svaka čast!

- Hvala.

- Nego slušaj… vidiš onog cvikeraša što sam ga doveo. Zajebao me za neki posao, kad mu budeš pušila jako srči, izvuci ga iz peta i gricni mu katkad mudo da ga lakše provalimo.

- Dogovoreno, al’ kako da pod stolom provalim koji je njegov?

- Po mirisu!

- Nije valjda da se nije zapr’o?

-Ma zapr’o se Rozika, oca mu poljubim, je l’ me zajebavaš? Ironija, ženska siso. Vidiš da ima neke krem pederske cipele, pa po njima gledaj. Nećemo se prezuvati, jebiga. Ti muško jedino po kurcu raspoznaješ?

-Isključivo! Po njemu vas jedino i vrednujem, za bolje niste.