Keeping it real – za i protiv
Šta radi ajkula od 10 metara sa zubima od 2 metra? (Napeta pauza) Pa šta god hoće!
Da, ovo je bio vic. Znam, i ja sam zgrožen. Inače, taj vic je pričala jedna crnka u prekratkom miniću na jednoj žurci na kojoj sam bio. Oko nje je bio čitav čopor kvazitarzana koji su se grohotom nasmejali. Osim mene. Rekao sam joj da je dovoljno što ima ogromne sise, a da humor prepusti profesionalcima. Ne treba dodati da jebao nisam, a da je bobana munuo jedan od ovih koji se silom bečio. Izdržao je čak i njene bravure tipa “Šta je to malo crveno, puši govno itd”.
Par dana kasnije, na ispitu, profesor mi priča kako je hteo da bije jednog pacijenta kog je lečio od hepatitisa a on u stvari Kinez. I TO je trebalo biti smešno. Neka akademska doskočica, gaf, situacija koju će da prepričava pijanim kolegama u kafani dok se takmiče ko je veći baja u Kliničkom centru. Nisam se smejao. Ispit sam pao, i sada, zato što sam držao do svojih uverenja da je humor svetinja i jalovo oružje ako ga koriste likovi koji misle da je Lajanje na zvezde smešan filmić, obnavljam knjigu od 1500 strana.
Mislim se, mamu mu jebem, što li ja igram neki kurac, glumim ludilo? Što li se predstavljam, što bi rekli moji zemljaci. Pokušavam da se setim ko je dobro prošao od ljudi koji su držali do svojih principa. I da li je bolje nekad se sagnuti, poljubiti jačeg u skrotum i provući se dobro. Uzmimo Duška Koraća na primer. Rekao je blogerima sa B92 da im je jača ruka kojom drkaju, rekao je da su američki atletičari narkomančine, popljuvao je debele bacačice diska. Duško Korać keeps it real, u nedostatku boljeg izraza na našem jeziku. I bio je suspendovan zbog toga.
1941. se Hitler nameračio da osvoji svet. Braća Dećki i Slovenci, kao i cela Evropa, dočekuju ga sa urmašicama i obnaženim devojčurcima. Svi… osim nas. MI… smo odlučili da keep it real. Iako smo od ratne mašinerije imali samo konje sa tifusom. To nismo radili samo tada, vekovima mu ga dajemo po kipingu rila, desetkuju nas boleščine i bombe, ali bitno da da smo mi u svojoj ludoj glavi utuvili da smo pobednici.
Primera je mnogo, od darkera koji na žurci svog najboljeg druga fensera sedi i gleda u tačku, do lika kog u tamnoj ulici presretnu Delije i pitaju ga za koga navija a on kaže da mu je srce crno-belo. Do mene koji drkam u pauzama od učenja. Takvi kao mi smo i izmislili termin “Moralni pobednik”, verovatno najogavniju i najnejasniju sintagmu u istoriji. I sve zato što ne možemo izdržati malčice neprijatnosti u vidu ljubljenja znojave, dlakave guzice onog od koga nam neposredno zavisi sudbina.
Kapiram da nije mnogo teško, jebeš li ga. Presramiš se malo, onda cmokić u rč, uz reči “Da, u pravu ste. Duhoviti ste, pametniji ste, jači ste, vi odlučujete, a ja sam podređen”. Gadno, a? Nije se lepo obrisao, na nosu ti ostale njegove dlake, ponos ti je na nivou smisla za humor Zorana Kesića. Ali, sve bi tad verovatno bilo tu: i gola riba na mom krevetu, i ocena u indeksu, i Kosovo i kredit od MMF-a. Verovatno… Jer taj koji odlučuje, može lako da se predomisli. I da za poljubac u bulju ne uzvrati ničim.
Procenite, dragi moji Tarzani. Izbalansirajte. Kipingovanje rila je dobra stvar, moćna stvar, stvar kojom dokazujete svoj karakter. Stvar koja vam omogućava da bez gađenja pogledate u ogledalo. Ali taj poljubac u rč vas čeka, kad tad.
Ogromna ti ta ajkula od 10 metara!!! HAHAHAHAHAHAH! Ne samo što si lepa nego si i duhovita!!! Nego… iskopah neke stare ćaletove ploče od Brajana Ferija, pa ako si za…
CMOK!
