Kukavno srpstvo što po internetu se gložiš

U poslednjih par nedelja domaći internet kao da je ubacio u treću brzinu po pitanju – pa, bilo kog jebenog pitanja koje se nekako iznedri u javnost, uglavnom tako što ga plasira neki etabliran i relevantan medij, kao što je Politika ili fejzbuk fan pejdž Olje Ivanović. Svaki drugi bloger ili polupoznata ličnost napisa nešto na temu onog analnog polipa i prevaranta Milivojevića i da li treba tući decu ili ne (ukratko: NE, jebote), a 90% njih je dete videlo samo na fotki, a da ne pričam o tome da pišu o onom govnetu Milivojeviću umesto o zakonu koji je zapravo povod za polemiku. Odem na fejzbuk, tamo se raspravljaju oko debilnog vica koji je Ivanović ispričao u svom abortusu od “šoua” u stvari to raspravu videlo nije jer ne može da se čuje od ovih što viču silovanjeee, silovanjeee. “Politika” nije sakupila komentara kao na tekst o 30-godišnjakinjama koje nemaju decu od kada ima onlajn izdanje. Na tviter ne smem ni da odem jer jebo tviter, realno. Ukratko, ne mogu više da živim od silne kuknjave uvređenih i rezigniranih i pratećih odjeka, reagovanja i svađa u kojima se trogloditi bodu s goblinima u blatu mog fejzbuk njuz fida, a pošto živim na tom njuz fidu, to mi već predstavlja problem.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”] Jedan moj tipičan utorak.[/typography]

Pa, hajde onda da prvo, metodom Sun Cua, upoznamo neprijatelja tj. da vidimo šta su neke opšte karakteristike ovog fenomena koji preti da postane stalno stanje stvari na domaćem internetu – jer nešto moramo da uradimo, brate dogorelo je do nokata kad svaki zajednički profil Tamara i Milan oseća da ima pravo da se uvredi zbog nečeg što je neko napisao, i još gore, da se uključi u raspravu s nama regularnim ljudskim bićima.

Polarizacija mišljenja ili „napušite mi se kurčine ako ne mislite kao ja“. Dobro, ovoga ima od kada postoje komentari na internetu, ali kako kvanitet rađa kvalitet – a kvalitet ne znači „dobro“, nego znači samo neku osobinu, a osobina može da bude i smrad tronedeljne jarčevine koji se širi oko tvog komentara – tako povećana količina komentara prirodno znači više debila koji ne žele da saslušaju tuđe mišljenje. Koji su, pak, najglasniji i najuporniji, jer su debili, a debili se lako primaju.

Ekstremizacija stavova ili „idi slušaj Cecu/Metalike/Vučića/Pokrete creva Manuela Barosa“. Ne govorim o klasičnim etiketiranja sagovornika fašistom, to je već odavno „a gde je pečat“ među etiketama, malo ti žao kada vidiš da neko to napiše. Ne, ovde je reč o prirodnoj nadogradnji ili laterali prethodne karakteristike, gde se osnovni povod priče, bio to broj novorođenčadi po glavi stanovnika u Begeu ili broj bezbol palica u glavu stanovnika Novog Sada, doživljava kao pitanje koje određuje sudbinu društva, a stav prema tom povodu kao konačni kriterijum podele na „nas“ i „njih“.

Opšta glupost i trogloditizam. Dobro, ja prvi ne mislim da je narod glupa ovca koju guze čobani, više mislim da smo svi tu negde s runskom vunom oko bulje, jer jebiga svi smo taj „narod“, ali brate, komentatori i diskutanti kao da se trude da me demantuju. Ali, okej, blagonaklon je Ariel i milosrdan, kapiram da je razlog što jebeno skoro niko kao da ne čita tuđe komentare kada „diskutuje“, a izgleda često ni osnovni tekst koji je povod za diskusiju, to što ljudi nemaju vremena ni živaca. Opravdano, svi gledaju nekako da prežive u ovim govnima, prekarijat bato, zaradi, ukradi, plivaj, plivaj, pa se uhvati za gajtan od miša da izvučeš glavu iznad govana i malo predahneš ispred monitora… Tako što ćeš da uroniš glavu u septičku jamu zvanu domaći internet. E, ali tu bar možeš i ti malo da se iskenjaš. A nisi lud da otvoriš oči i udahneš, kada ima toliko tuđih govana okolo. Razumem ja to. Ali ipak, jebi se. Ako si već došao da s nama podeliš čučavac, daj bar da pričamo ko ljudi, ipak nas sve spajaju te spuštene gaće do članaka i Siniša Mali koji se oblizuje dok nas gleda i prilazi nam svima mljackajući otpozadi.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]”Hej hej hej ma opušteno, biće nam do jaja ili bar meni hahaha!”[/typography]

Lični interesi tj. profesionalni talasači. E, tu dolazimo do nečeg zanimljivog. Blagodet interneta je što sve ostaje zapisano, HTML-ovi ne gore i taj rad, tako da ladno mogu da se identifikuju ljudi koji potpaljuju teme, ako imaš dovoljno živaca da ispratiš, ili ako imaš dovoljno „uticajnih“ među prijateljima, kao što nažalost imam ja, xexe ja lord internet pisanja, ti gowno. I sad, nema tu neke preterane teorije zavere, nego prosto samo pogana zaraza viralnosti, kad neko krene, drugi se kače jer mirišu sveti gral relevantnosti. Na kraju krajevi, “uticajni” su uticajni jer se oglašavaju po pitanjima o kojima imaju šta da kažu, i to je okej, zato ja valjda i ovo pišem. Problem nastaje kada se mora imati mišljenje o svemu, jer jebiga, preozbiljno shvatiš taj svoj identitet neke šatrojavne ličnosti. To je moć te jebene kvantifikovanosti dopadanja i uticaja koju nam omogućavaju lajkovi, plusevi i fejvovi i šerovi, nije daleko dan kada ćemo moći da ih zamenimo direktno za kupon na donesi.com, picu kod Bucka ili da platimo kaznu za šoranje na bugarsku ambasadu.

Mislim,  ima tu i prirodnih egocentrika i samopromotera onoliko, ne mislim samo na teškaše poput Srbljanovićke, Kajića i ostalih Fajgelja, nego naročito na ove blogere po “portalima” što u stvari nemaju ništa drugo osim svojih nišica. Jebote bila je kao neka svađa između dve FUD BLOGERKE na neku temu da li su jaja organska ili tako nešto i kao sve nešto kreću priče od drugih blogera aaa koliko mi je jadno samo da napišem „blogera“ bez navodnika odmah bi otišao da gledam Big Beng Tiori da se kaznim, elem kao svi nešto komentarišu SUKOB ej, kao da je izbio rat na bliskom istoku, kao „ovo je loše po blogozajednicu“ , a ono dve zavidne opajdare jedva dočekale da opletu jedna po drugoj, samo što je jedna seljančura pa udara direktno a kao sve fino, a druga diže sve na nivo „ju ju kakvo je to ponašanje pa to nije principijelno ni moralno“ – pa LOL jebote, alo ljudi gde vi živite, mislim jasno je, živite u svom mehur-svetu u kome ste vi jebeno bitni toliko da dobijete soma lajkova za nešto, samo što je tih soma lajkova molekul vodonika u mehuriću izazvanom burom u čaši vode.

E takvi profesionalno moraju da imaju mišljenje, jer svoju profesiju vide kao imanje mišljenja na internetu. Neki čak i stvarno dobiju pare od toga. Većina dobije samo valutu kulturne i javne relevantnosti, koju posle unovčavaju na druge načine, zavisi šta rade, da li su novinari, spisateljice ili neki PR/advertajzeri, uvek je dobro da si izašao s mišljenjem, znači da si relevantan. A sada je to nikad lakše, jer ne mora da te zove neko iz nekog etabliranog medija, a i ako te pozovu, to je zato jer i oni gledaju tviter fid da vide koga da zovu za izjavu ili editorijal.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]DAJ BALANTAJNS IMAMO NASLOVNU ZA SUTRA![/typography]

Ali modus operandi je tu u stvari ono što je zanimljivo – jer i inicijalna kapisla da se oglase i ovi uticajni i oni evridž komentatorski sužnji je u stvari najveća prevara od svih – ideja uvređenosti. Kao sad sam se ja do jaja uvredila jer je jebote izašao u Politici tekst koji kaže da gomila 30-godišnjakinja nema decu. Okej, ima taj tekst jednu podlu implikaciju, jer navodi da to korelira sa višim obrazovanjem i zaposlenjem. Pa naravno da jebeno korelira, normalno da će to da navedu, a znate šta, ako pročitate tekst – to nije nigde eksplicitno osuđeno kao nešto loše. Mislim, tekst jeste bulja jer govori poznate stvari i opšta mesta, a ima i tog nekog institucionalnog rasizma, tj. klasične debilske priče „Cigani imaju više prava od Srba“ ali bože moj, niko se nije preterano uzbudio oko toga. Ali zato se na osnovnu tezu teksta reaguje kao da je Patrijarh lično izašao i rekao da žene treba više da se jebu i rađaju, u braku, naravno. Alo jebote, iskulirajte se, to je samo tekst u “Politici”, pa to ne čita više ni tvoj deda jer nema para za te luksuzne egzibicije od kako su mu skresali penziju pa mora da bira između dvoslojnog papira i pretplate na kablovsku (hint: televizija uvek pobeđuje).

Ista priča sa Ivanovićem, jeste on gmaz, jeste ispričao jeziv sranje vic koji se igra s osetljivom temom, naročito za Bosance i Bosanke – doduše ne iz razloga aluzija na silovanje, kako je spinovano, nego zato što je fazon u tome kao da su Bosanske maloletne devojčice kurvice heheh fap fap, ma jedi mi bre govna patuljku i ti i onaj Dinča što skroluje niz naslovi.net pa ti „piše“ „fore“ „inspirisan“ „time“. Ali i jesu to jedva dočekali bosanski tabloidi i oni što se kao foliraju da nisu tabloidi a isti su kurac, jesu to jedva dočekali i kojekakvi profi borci za ljudska prava „juhu najzad nešto za šta smo nadležni, piši saopštenje, brže, ajde gasi majnsviper bar se pravi kao da radiš nešto, jesi čuo za alt+tab, dobro znam da je ovo MacBook GigaPro Over 9000 i nema alt+tab ali kapiraš me, gasi to i piši saopštenje!”

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Kafa od 200 dindži se neće sama zaraditi, Stefane.[/typography]

I naravno, jasno je zašto ovoga ima sve više. S jedne strane, vide ljudi da neki žive od toga, bukvalno ili figurativno, pa hoće i oni da se ubace u tu priču koja je realno fin leba bez motike ako umeš da budeš glasan i uporan, tako da je sve više glasova. S druge strane, ima i sve više medijskog prostora – tu računam i fejzbuke i tvitere – koji mora nečime i da se popuni, tako da stalno talasanje odgovara i „kreatorima“ sadržaja i vlasnicima medija.

Već neko vreme preporučujem srpstvu da ne prati vesti, jer zaglupljuju. Ali, jebiga, ovo je šire od vesti, ovo se ipak preliva u nekakav društveni dijalog. A kada se dijalog već vodi, ne smemo da budemo pičke i da ne učestvujemo u njemu, jer će ga onda oblikovati trogloditi i interesne grupe. Ne treba da preskačemo polemike javnih ličnosti, jer bude tu i pametnih stvari. Nije rešenje ni da pogasimo njuz fidove, niti da isečemo kabl i krijemo se po Zvezdarskoj šumi od advokata SBB-a jer smo raskinuli ugovor pre isteka. Ne, jedino što možemo da uradimo jeste da probamo da budemo ta promena, što bi rekao Bata Đora, ta promena koja će nam najzad doneti sunčano vreme, jak dinar, državni posao, film o Betmenu koji nije govno i kerove koji ne kenjaju po asfaltu, ukratko učiniti nam život kvalitetnijim tako što će unaprediti javnu sferu, koju sada jebiga svi stvaramo.

A da bismo to radili kako treba, srpstvo moje, budi brat i ponavljaj malo ovu prostu mantru: ne može da me uvredi niko osim ako je rekao nešto o meni lično i direktno. Čak i ako je rekao nešto o grupi s kojom se identifikujem, nije mi došao na gajbu da mi se ispovraća u facu, nego je iskoristio svoj prostor ili prostor koji mu je neko dao za to. Uvređenost na internetu ne postoji. Kad to savladaš, nećeš imati ni potrebu da se upuštaš u priču i da tako svojim komentarima i plus jedanima dolivaš čorbu nezasitim vampirima kulturne i političke relelvantnosti. I ako baš moraš da kreneš u polemiku jer aj kao valjda znaš nešto o temi, onda bar ne budi govedo nego čovek i čitaj sve što su napisali drugi, pa onda odgovori. Jer, ako stvarno uspeš da se nateraš da pročitaš tu gomilu sačinjenu od 90% gluposti i da ne nastupiš s pozicije uvređenosti, ti si Isus za 90% ostalih s kojima polemišeš i jebaćeš im kevu, jer Isus jebe kevu.