Nova tura – nova garnitura vlade

Pošto je svaki Srbin selektor i najbolje zna da sastavi pobednički tim, u svetlu aktuelnih dešavanja u našem političkom vrhu, odlučili smo da primenimo taj pristup i na dugoočekivano sastavljanje nove vlade. Zato smo sastavili listu po nama najboljih kandidata, ljudi sa vizijom, nespornim iskustvom i harizmom u svim relevantnim sektorima. Sigurni smo i garantujemo da njihova sinergija može ovu zemlju da povede u toliko željenom, nikada do sada isprobanom pravcu – dakle napred.

Dosta prazne priče, jer nismo u Skupštini. Evo najzad i kandidata:

Ministar unutrašnjih poslova – Vendi

Nismo mi neka banana država pa da nemamo čime da se bavimo unutar sebe nego samo da prodajemo placeve na primorju kao NEKI. Kompleksna smo struktura, i red je da interne interese povezuje i zastupa neko ko se ne stidi i ne snebiva pred zasučenim rukavima. Gde su novci od privatizacije otišli? Šta se dešava sa koridorom deset? Gđo Ministarko, pustite nas unutra pa da poslujemo!

Ministar finansija i privrede – Katarina Rebrača

Lepa je, ima dojku, a i baktala se sa nekim parama svojevremeno. Dobro, možda nije ispalo najsrećnije, ali svaka škola se plaća, a Katarina je iz ove škole izašla još lepša i pametnija. Drugi put nema šanse da je uhvate sa rukama u vreći. U svakom slučaju, makar ima i gornju usnu, pa je tako zaokružena ličnost, za razliku od svog prethodnika.

Ministar spoljnih poslova – Ruška Jakić

Srbi u svetu nisu poznati po mnogo toga: dobre pičke, vrhunska zajebancija, dubok sevdah. Međutim, kako je zajebancija prvenstveno plod činjenice da niko ništa ne radi, dobre pičke rezultat želje da se naše cure dobro udaju a samim tim još bolje zajebavaju, a sevdah miks nasleđa muslimanskog fatalizma i ruske slovenske duše čuvane na ‘ladnom, ovi kvaliteti i ne treba da budu naša najjača karta kad držimo referat o sebi na sastanku UN pred kartom Evrope. Dakle, umesto da šaljemo u svet neku Sindi da nas predstavlja, bolje Ruška Jakić. Zašto? Da bi nas ostavili na miru više. Kad Obama otkrije naftu pod Suboticom i pošalje pešadiju da nas smiri i donese mir, neko će iz njegove kancelarije morati da se sretne sa Ruškom Jakić – a ko će izvući kraću šibicu? Niko ne želi da se sastane sa nekim ko mu potencijalno može odgristi uvo, pogotovo ne političari jer su pičke sa fakultetskim diplomama (čast Palmuzecima!). Još ako ti se neko predstavi kao žena, a znaš da to nije, nije ti baš ni svejedno da l’ će isukati palamar da te provoza krug, a obezbeđenje pred vratima možda otišlo na špikovanu pljeskavicu.

Ministar odbrane – Mitar Mirić

Sa gospodinom Mitrom kao ministrom odbrane niko nam ne bi mogao ništa. Oni što gaje animozitet prema nama mogu samo da nas mrze. I uvedu sankcije, izbombarduju, pobiju gomilu ljudi, unište kompletnu infrastrukturu i unazade nas za trijes godina, ali to je sve manje bitno. Jer mi ćemo se vratiti, jači nego ikad. Ministar Mirić diže moral i borbenu gotovost na najviši nivo, njegove vokalne i retoričke sposobnosti od vrapca prave sokola, od čoveka Hercegovca, od pičkinog dima požar. Vatren, energičan, oštar, ali i pravičan, nije on osvetnik, čak je po sopstvenom priznanju duša od čoveka.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Od sad obavezan rep fristajl betl u svakom busu tokom špica![/typography]

 Ministar građevinarstva i urbanizma – Sergej Trifunović

Dobro je da ministar bude neko ko ume i razume, ali još je bolje da ministar bude neko ko umenje samo dobro predstavlja. A ko se u urbanizam bolje razume od Seržeja! Možda je dovoljno da svi nosimo Barberi šapke, ali možda, možda i nije… Ova zemlja može više. Jednog dana kad Prep. Chadda bude predsednik neće više moći u gaćama do prodavnice, nego molim bato – gde ti je čuka, a gde si kupio kravatu? Čoveka plave krvi za ministra, nekoga ko je bar 7. koleno Beograđanin i bio je minimum u dva H&M-a preko grane, nekoga ko će imati i sluha i glasa da vodi ovaj napaćeni narod. Građevinarstvo? Osad zidar samo iz čaše da se pije, i maksimalno 0,33l. Ministarstvo sa logoom čipsa koji je vanbračno dete čipsa Sergejevog i čipsa Sanje Marinković – zaslužili smo.

Ministar pravde i državne uprave – Tomislav Karadžić

Njegovo ime ovde znači pravda, tačnije, znači sve što pravda NIJE – ali, tom nihilističkom logikom dolazimo do toga da Tole najbolje zna šta je pravda. Jer da bi čovek mogao da na sve moguće načine zaobiđe, nadigra, ispali i izjebe pravdu u mračnoj uličici vagom u bulju dok su joj vezane oči a to gledaju deca i ushićeno razmišljaju “OĆU I JA TAKO KAD PORASTEM” – taj čovek mora da zna sve o njoj. A državna uprava je Toletu ionako već nezvanični resor.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Dobrica Erić

Ima li čoveka koji voli više prirodu od Dobrice? Naravno da nema. On punim plućima udiše svaki atom kiseonika koji proizvede usamljena breza podno Rudnika, dok miluje zlaćano runo nevinog jagnjeta, tek odvojenog od ovčije dojke. Posle ga naravno krvnički pojebe u pakšu i napiše dirljivu liriku, ali to je naš Dobrica, krotak, slobodnog duha, lepršave kose i još lepršavijih misli. Perverznih, ako je po mogućtsvu. I tako, red žubora potočića, red vrcavih rima, red koitusa na relaciji čovek – flora / fauna, sve je to neopphodno ne bi li deca Rakovice konačno mogla da piju vodu iz Lisičjeg potoka, bez straha da će slučajno progutati korodirani smederevac.

Ministar zdravlja – Mikri

Član vokalno-instrumentalnog (istruMENTALNOG hehe) sastava Prti Bee Gee je svojim primerom godinama demonstrirao kako voditi zdrav život, u skladu i ravnoteži sa okolinom. Kroz svoj umetnički rad uvek je naglašavao važnost raznovrsnog života, pa tako omladinu navodi da dugo i mukotrpno trenira, ali istovremeno i naglašava važnost odmora i kontemplacije. Ministar Mikri predlaže da se legalizuje marihuana u medicinske svrhe, kao i u svrhu negovanja kulturnog nasleđa – na primer, očuvanja tradicije useravanja od droge koja postoji u ministrovom zavičaju.

Ministar energetike, razvoja i životne sredine – Biba Struja

Dosta nam je bilo ministara koji samo umeju da viču kako imamo najjeftiniju struju u regionu – vreme je za čoveka koji može da nam zaista obezbedi struju ni iz čega, pa tako praktično i besplatnu te posledično i najjeftiniju u regionu. Pošto Biba-čovek-dinamo može da radi ceo dan na par viršli i politru subotičkog, smanjiće budžetske rashode proglašavanjem 92% kadra EPS-a za tehnološki višak, a pitanje zaštite životne sredine biće rešeno efikasnije nego da smo podigli zakonom propisanu granicu dozvoljene količine ugljen dioksida za puta deset (što i inače planiramo da uradimo kad budemo vlast).

Ministar kulture i informisanja – Dragan Marković Palma

Čovek sa snažnim međunarodnim vezama u kulturi koje sežu čak do čuvenih klasicista i romantičara 19. veka. Osim toga, uvek je dobro informisan, jer mu kum drži kiosk sa dnevnom štampom. Od svog prethodnika naslediće knjigu recepata za kolače, čime će dodatno zaokružiti svoju ionako već poprilično okruglu političku figuru.

Ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja – Dragan Šule Šutanovac

Dragan Šutanovac je čovek koji livadu pretvara u građevinsko zemljište ogromne vrednosti. Sve što dotakne pretvara se u kvadrate – nešto slično kao Mida, samo građevinac. Iskopava zelene površine kao rudar, iz najdubljih arhiva urbanističkog zavoda i od njih pravi prava mala čuda savremene arhitekture. Pred njim se čak i kasarne pretvaraju u stambene blokove, a samo je prošetao kroz Ministarstvo odbrane svojevremeno. Možda ne može da pretvori vodu u vino, ali može vino u urin, a livadu u luksuzni stambeni prostor. Pored toga, naš najveći prirodni resurs je snalažljivost da se ušemimo, čega je Šule personifikacija.

Ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike – Vlado Georgiev

Bez ijednog dana radnog staža, Vlado je pravi čovek za ovu funkciju, jer se traži svež pogled na situaciju i razmišljanje van standardnih okvira. S obzirom na crnogorske korene, zapošljavanje mu takođe neće biti problem, jer, kako sam kaže “vazda ima nekija rođaka što šjede”. Socijalna politika biće mu: svi na društvene mreže, pa se tamo socijalizujmo! Osim svega navedenog, poseduje i odlične mehanizme komuniciranja sa medijima, što za rezultat ima njegovu sveprisutnost u ozbiljnim i respektabilnim dnevnim listovima poput Kurira i Informera, ali i u tabloidima.

Ministar sporta i omladine – Kimi Alkatraz

Uvek je vladalo mišljenje da ovo izuzetno bitno ministarstvo treba da vodi neki sportista. Alisa je smenjena jer AKO JE ŠAH SPORT ONDA SU I DOMINE! Kimi je drugačiji, sam priznaje kako mu je stadion druga kuća i tu se ponaša domaćinski. Uz to ima iskustva u dodeljivanju privilegija i oduzimanju istih. Uz Kimija smo bar sigurni da Šćepović nikad neće igrati ni za kakvu reprezentaciju. Nema da Falji. Siši ga Ramadani!

Ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija – Darko Šarić

Postoji veoma uzan krug Srba koji mogu da kažu da su prepoznati na svetskoj sceni kao vodeći majstori svog zanata – Đoković, Kusturica, Darko Šarić, Edin Džeko, Lebron Džejms. Eh gde bismo bili da takve veličine vode ovu zemlju, a ne lopovi, izdajnici i narkomani OJ SRBIJO KUĆO NA PROPUHU VOSTANI RANO SI ZASPALA UBIĆE TE PROMAJA BRE U PIČKU. Elem, ministru će ubrzo biti i vraćena imovina oduzeta sudskim putem jer je ispalo da je sudija ipak pogrešio sad kad smo malo bolje pogledali, a i nije on baš švercovao drogu, više je uvozio nelegalne supstance u zemlju bez da smo mi to znali. Pa ko je nama kriv što nismo znali, jeste, nećemo sad čoveka ganjati zbog toga. Ministar Šarić je dokazani mag spoljne i unutrašnje trgovine, a njegove veze sa bogatim preduzetnicima iz prekookeanskih zemalja nikako ne znače traženje alternative evropskom putu Srbije, za koji smo se opredelili, kunem se. Mi vodimo mudru politiku, mi smo za to da sarađujemo sa svima. I Rusija i Evropa. I Egzit i Guča, i gudra i alkohol, i Kolumbija i Avganistan.

Ministar za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj – Miša Tumbas

Ova pozicija kroz decenije uporno pokazuje da za nju ne moraš imati visoko obrazovanje. Ne moraš čak ni imati sposobnost racionalnog razmišljanja, pa čak ni adekvatan broj hromozoma. Pošto ništa osim totalnog zatiranja ognjem i mačem i počinjanja od početka ne može da pomogne našem raspalom obrazovnom sistemu, odlučili smo da ovu fotelju damo nekom ko je devica u pogledu obrazovanja. Nekom ko će moći da priđe iz nove perspektive i uradi neophodan preporod, nekom neokaljanom društveno nametnutim i odavno prevazišenim stegama kao što su gramatika, koherentnost govora i prihvatljiv miris. Dodatni plus je dobra saradnja sa budućim ministrom sprota i omladine. A brate, i sva deca vole Mišu.

I na kraju, ali nikako i najmanje važno – vratimo ovo Ministarstvo, jer ono je srce Vlade:

Ministar za Kosovo i Metohiju – Čeda Čvorak

Kakvo ministarstvo, takav i ministar – niko ne zna gde je poslednjih godina, ne zna zašto bi i pitao, a ponajmanje šta je uopšte koj kurac radio dok se tuda motao. Ali kao rodoljubiva nacija mi moramo naći načina da ponovo uspostavimo kožnu fotelju-dve da se bave i tim neodgovorenim pitanjem. Dalje, mogli smo otvoriti i fakultet za kosovologiju, napraviti festival Kosova u Laze Telečkog u Novom Sadu, a i proglasiti nacionalni dan srpsko-kosovskog prijateljstva, da vidimo kakve nošnje tamo imaju i u kake gusle udaraju. Nije dovoljno što se bajkeri jednom godišnje provozaju do Mitrovice o vladinom gorivu, kad vam kažem ljudi, MOŽEMO MI I VIŠE!