Od nuba do PRO igrača
Niko se nije naučen rodio. Deset posto rad, ostalo trening, jer talenat je go kurac. Ne znaš šta te očekuje u svetu multiplejer igara dok prvi put ne pritisneš start. Karu ne znaš! Očekuju te bolna iskustva poput konstantnog primanja hedšotova, napušavanja od strane četrnaestogodišnjaka iz Geteborga i oslobađanje od frustracija prouzrokovanih neuspehom, naravno na sopstvenoj kompjuterskoj opremi.
Zato je vreme da započneš svoj put, da od svinjara postaneš Kajzer, da se popneš na sam vrh, da siluješ bradavice zubima koliko si dobar. To je težak i naporan posao, ali ukoliko si dovoljno uporan, doći će dan kada ćeš biti strah i trepet na svim serverima, tvoje ime će se šapatom izgovarati po igraonicama. Doći će dan kada ćeš shvatiti da svojim mišem ubijaš, a tastature se i sam plašiš.
Totalna botina – svako ima svoj početak
Nova igra. Ulazak u nepoznato, praćen velikim ambicijama. Već istrenirani gikovi govore slengom karakterističnim za tu igru, slengom koji ti naravno ne razumeš. Prve dve-tri partije, ogromno razočaranje. Osećaš se kao govno u čmaru Dimitrija Vojnova. Konstantna zaginuća, mali Šveđani ti psuju sunce nubovsko, iživljavanje po tastaturi. Zaseravaš partiju za partijom, ispaljuješ ceo tim. Server ti automatski menja ima u „Prodaja“, jer svima deluje da si saboter ubačen od strane protivničkog tima. Jedna stvar koju zapravo sabotiraš su sopstveni živci. Ti si jedna od onih njuški u društvu koja ne zna gde je kocka na Soniju. Ortaci ponavljaju: „Nema gledanja u džojstik!“ Sprdaju te, pune te iako si izabrao Barsu, a oni Norič. Čereče te provalama, piju ti krv, drkaju te k’o akne pubertetliju. Počinješ da prezireš igre, učlanjuješ se na forume hardkor vernika, lajkujući postove u kojima je Kaunter Strajk okarakterisan kao oružje šejtanovo koje udaljava omladinu od crkve i boga. Okrećeš novi list, počinješ da treniraš, učlanjuješ se u „Planinare Srbije“, juriš ribice po kućnim žurkama. Posle mesec dana, popišan se vraćaš vernoj tastaturi. Probati još jednom! Ovaj put ćeš da im jebeš kevu!
Prelazni period – pentranje ka vrhu
Da si produkt mašte Japanaca na LSD-u, odnosno digimon, rekli bi da si evoluirao. Agumon postaje Grejmon! Koristiš sve više prečica na tastaturi, prsti k’o u pijaniste, gledaš snimke pro mečeva i analiziraš taktike. Brži si, precizniji, na vreme potežeš mađiju u Doti. Počinješ da puštaš muda, uzvraćaš psovkama na prozivke evropske mlađarije. Trošiš pedeset jevreja na miš „za igrače“. Ulaziš u rasprave po gejming forumima. Mračiš ortake o budženju enčantersice i voida, iako se popilo dovoljno da je priča sa lige UEFA prešla na temu riba iz firme. Pazariš sluške i dobar majk, učestvuješ u teamspeak razgovorima, ulaziš u ozbiljnije mečeve gde protivnici imaju više godina iskustva, igračkog skila, a ujedno i sala. Više se ne čuje klinački grohot prilikom tvog ulaska u buđave prostorije ispod Vuka. Polako postaješ njuška iz igraone, štovana od strane klinaca koji će za koju godinu zažaliti što nisu učili tu gramatiku kada je trebalo, već su od keša za burek uplaćivali pretplatu za Vorkraft. Nos u oblacima, sve bolji rezultati na tabelama. Sve do neobavezne partije sa Čmiletom ćomanom, bivšim šampionom u Red Alert dvojci, čovekom koji je real time strategije zamenio interesovanjima neke druge vrste. Pokida te za 15 minuta, pa ti na kraju partije ižica sto kinti, treba mu za blokatore. Nazad na pikanja do zore, još si daleko od šampiona.
LVL: Kajzer Soze – UBER L33t PRO PWNZ0R
Noći zakrvavljenih beonjača i oznojenih, smežuranih prstiju napokon su se isplatile. Postao si ikona. Najupornija, najveštija glava u igraoni. U milisekundi prebacuješ sa noža na dezert i daješ hed klincu iz okoline Uroševca, koji se krije pod pseudonimom Deni UCK. Hiljade i hiljade fragova, defjuziranih bombi, srušenih kulica, pokupljenih ajtema, uništenih protivničkih baza. Imaš sopstvenu ekipu zadriglih kolega. Učestvujete na turnirima, sponzorisanim od strane sada velike firme, koja je osnovana tako što su dva lika sa Ceraka krenula da švercuju PC opremu devedesetih.
Slikate se sa jedva punoletnim promoterkama, tripujući da ste članovi WASP-a. Dobijate pola strane u novom broju „Sveta Kompjutera“. Kao nagradu za uspeh na regionalnom sajber takmičenju, zaradili ste Asusove matične ploče, i web kamere da možete da slikate svoje masne, prljave kurčeve i kačite ih na 4chan. Posle rovovskih gejmerskih borbi, ponosno šetaš svoju World Cyber Games maju sa printom „Coolermaster“ kućišta, nadajući se da ćeš postići isti efekat koji Jan Veseli prouzrokuje svojim ulaskom na splav na koji izlaze ribice sa Singidunum univerziteta. Razočaranje se javlja kada skapiraš da nisi visok 211, a to što nosiš nije grobarski, niti dres Washington Wizardsa, te neći proći akcija „kaširam odma’ ovu dobru ribu, š’a se folira, kao neće mi da prvo veče“. Moguće da su društvo i mediji krivi jer nisu predstavili gejming atraktivnim na nivou košarke, a on to kao buduća olimpijska disciplina svakako zaslužuje? LOL!
Moguće je i da treba da te zabole tuki. „Nama je potreban nov hedonizam!“, aristokratski nadrkano je uzviknuo Lord Henri, dok je za baštenskim stolom ispijao čaj sa fegetom Dorijanom Grejem. Njegove reči bi danas, nakon sto pedeset godina glasile: „Brate, nije bitno i ako je to sve virtuelno, dokle god je tebi do jaja.“ Ukoliko ti osmeh na lice stavlja gomila ošurenih nubova, ukoliko kipiš od sreće kada otključaš novo oružje, ukoliko želiš da bar u jednoj stvari budeš među najboljima, pa makar to bio i Unreal Tournament, onda UDRI BRATE! Nek te zabole šta drugi misle, i neka je sa srećom!
