26/11/2014

Otisak nedelje #6: Sve je tužno sem Rožike

Posted on 17. Sep, 2012 by in Svet Oko Nas

Sedmica za nama nas je načinila tužnim. Zaista, teško nam je da opišemo gorčinu koju smo osetili u ustima kada smo saznali da naši političari tavore u bedi… kakva je to država u kojoj ni najbolji među nama nemaju bar polovnog Juga!? To je naša realnost, naš život. Još kada smo u Mens heltu videli da internet čini muškarce neplodnim, pa da ne smemo ni da nolajferišemo – šta nam ostaje? Uprkos rizicima interneta, mi smo zagnjurili u govna srpskih vesti i odabrali najdebilnije.

Tarzan nedelje: Dragan Labović

Odmah da kažemo, lako je kenjati po novinama, a Labović nije neki Olajdžuvon pa da sada cela Srbije uzdiše za njegovim pik en rolovima i da sanja njegov povratak u repku. Ali Labović je prva iole značajnija njuška koja je rekla nešto van dominantne paradigme o reprezentaciji Srbije. Sručio je govana na Ivkovićevu glavu kao da je prosečni komentator na sajtu Monda sa bitnom razlikom što je Labović sebi potpisao verovatno doživotno nepozivanje u reprezentaciju u kojoj, objektivno, može da bude… možda. I nije rekao mnogo onoga što nismo znali – repka je, posle drugog mesta na Evropskom prvenstvu, rasprodata i prosečna minutaža igrača je oko dva minuta. Ironije radi, dvojica – Kešelj i Erceg – su upravo kod Ivkovića beležila ovakvu zavidnu minutažu. Epilog je da jedina dvojica koji igraju u kontinuitetu – Teodosić i Krstić – siluju onu loptu dok ne počne da skiči, da izgubimo od košarkaške sile kakva je Estonija i da onda kapiten kaže – „Ha, pljuvachi, otishli smo na prvenstvo, dechxko, sha sad kazhete?“ Poenta je da smo mi mogli 100 ovakvih pasusa uludo da napišemo, a jedan javni istup Labovića može makar da stvarno pokrene diskusiju.

Bjelice, ne znaš loptu da vodiš, marš napolje vezaro!

Sapunjali smo na: Rosanna Davison

Šiljili smo zapravo na šta smo stigli. Septembar je, vreme virusa, mora se imunitet ojačati. Ali za oko nam je zapala Rosanna Davison, ćera rokera, gospojn Chris de Burgh-a (“The Lady In Red”), koja je 2003. izabrana za mis sveta. Posetila je gladnu decu u Africi, napojila zebre, i štaš sad, dosadno… SLIKAT SE ZA PJEJBOJA. Pozdravljamo ovu odluku dok posežemo prstima za armiranim dojkama Rozane na plažama Mauricijusa. Danas ima 28 godina i studije istorije umetnosti za sobom. Evidentno, godine i godine preponskog prometa su za njom; ne kažemo da su sve studentkinje ovog cenjenog i društvu preko potrebnog poziva takve, ali… nije da nisu. Šta kaže tata joj: “Ona je bila i ostaće moja mala Rožika”. A na pitanje kako je njen otac zaista reagovao na podmetanje dojke pred objektiv, Roži veli “Moj tata je pun podrške i lepih reči. Veruje da sam dovoljno odgovorna da donesem odluke”. Nigde ne piše da odluke moraju biti prave! Ali, ako ti to išta znači, ženo bespravno zapostavljenog imena u ostvarenjima narodne muzike – šta god da ti je rek’o, ćaća ti je jedan. A nas je ovde mnogo i svi te podržavamo, statistički smo više u pravu. Naiđi!

To se bre zove peščana plaža, a ne oni kamenjari po Crnoj Gori...

Mrzeli smo: Toleta Karadzića

Manimo se svih Zvezda-Partizan nameštačkih priča. Ovde pričamo o jednoj stvari koja je jednako (ne)važna i za jedne i za druge – reprezentaciji. Ovaj polu-čovek polu-nameštaljka je izjavio da se neće povući sa mesta predsednika saveza iako ne izborimo plasman na Svetsko prvenstvo u Brazilu, i time jasno stavio do znanja da želi da bude Tito srpskog fudbala, to jest da kumuje njegovoj propasti. Publika u Novom Sadu ima dosta više strpljenja nego publika u Beogradu, i to je prvenstveno zasluga FK Vojvodine i njihovih bravura na terenu proteklih godina. E čak, kad i tako dobra publika u jednom trenutku kreće da peva TOLE LOPOVE, onda moraš da staviš ćevap na čelo i da se zapitaš kuda sve to ide. Ipak, Tole je posle utakmice sa Velsom, rekao je sledeće: “Skoro da sam i ja počeo da pevam onu pesmicu, brzo ulazi u uši”. Nije te bilo posle sramnih poraza od velesila poput Slovenije i Estonije… Sad kad dobismo ove slepce, kao da si zaboravio da si reprezentaciju doveu sa 13. na slavno 37. mesto? Sviđa ti se “pesmica”? Evo, imamo mi još lirike o Toletu, nije frka.

Tole lajkuje Tarzaniju!

Polemika nedelje: Parada ponosa

„Izem ti Uniju za koju je ulaznica gej parada“, otprilike je rekao Dačić. Nas čekaju dani polemike o Paradi ponosa i isto je kao i svake godine pa zato nije rđavo citirati Amičev tekst od prošle godine: „Da smo za nijansu manje tako srpski vedri i veseli, onda bi se postavilo pitanje – Je l’ šetanje pedera zabranjeno zakonom? – Nije. – Molim lepo. O čemu mi dalje polemišemo?“ E sad, pošto u zemlji sa milion nezaposlenih očigledno nema većih problema, ovim putem apelujemo na sve Tarzane da na pitanje „Je l’ si za il’ si protiv parade pedera?“ široj rodbini, poznanicima i slučajnim prolaznicima odgovaraju sa: „Ja sam za to da se svi nosite u tri lepe pičke materine, eto, za to sam ja. – Ko to mi? – Svi vi, profesionalni pederi, profesionalne patriote i neprofesionalne vlasti. – Ali ako parade ne bude/bude onda su “oni” pobedili. A to je onda katastrofa za ljudska prava/srpske tradicionalne vrednosti…“ Ovo je otprilike trenutak u kojem treba da se isključiš iz konverzacije, odeš da brojiš automobile na Autokomandi, pokušaš da se ugrizeš za lakat ili bilo šta drugo – jer sve je pametnije nego polemisati o Paradi ponosa. A svaka reč i svako klimanje glavom doprinosi toj debilnoj diskusiji.

- Ćale, aj pošalji 2 soma da uplatim menzu... - Čekaj sine, da se reši ovo sa Paradom ponosa, živ nisam dok traje polemika!

Pobednik nedelje: Čovek sa tavana

Koliko bi se iznenadio da začuješ buku na tavanu, popneš se gore da vidiš ko opet krade šunku i kobacice koje si obesio da se suše i zatekneš bivšu devojku kako kroz levak piša u flašu od voda-vode? Dobro, neko bi se iznenadio manje, neko više, u zavisnosti od toga sa kakvim je sve ološem i polusvetom u prošlosti trampio telesne sokove. Nešto slično se desilo gospođi po imenu Trejsi, koja je alarmirala sinove da provere šta se događa na tavanu pa proizvodi buku i vibracije zbog kojih im čavle iz plafona padaju po glavama i u supu dok ručavaju. Sinovi su zatekli nepoznatog čoveka okruženog kesama i flašama punim fekalija kako se baškari u komforu njihovog potkrovnog prostora. Ipak, njihovoj majci gost nije bio nepoznat, znala ga je odlično, sa njim je razmenjivala nežnosti i grubosti celih godinu dana i to pre 12 leta. Stara ljubav zaborava nema, pa je ovaj snalažljivi čovek nakon izlaska iz zatvora odlučio da se useli kod nje, bez da joj kaže. Boravio je tu dve nedelje, a kada je otkriven, nije pravio probleme niti pokušao protivpravno da se useli, samo se nasmejao i otišao. Džentlmen. Trejsi još kaže da ga je poslednji put videla prošle godine kada joj je pomogao da postavi vrata na kuću, te je jasno kako je ušao. Ipak, cela priča smrdi na obmanu. Trejsi, bezobraznice, zašto je došao baš kod tebe i koliko ti sinovi imaju godina – to nas zanima!



Tags: , ,