Penetracija kintom – zašto punišići pune?

Na ovome ovde sajtu koji iz nedokučivih razloga i dalje čitate, pisali smo o svemu i svačemu – ponašanju u kafani, smrtonosnim životinjama i gej likovima iz crtaća. Posvetili smo stotine tekstova ženama, lepim i ružnim, pametnim i glupim, a imamo i seriju tekstova o kurvama. I blog jedne bivše kurve. Ipak, retko pišemo o sponzorušama – valjda se one toliko podrazumevaju da više nisu fenomen.

[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]„Odbrana“ sponzoruša[/typography]

Postoje grupe ljudi kojih se užasavam – ljubitelji Haleda Hoseinija, Smederevci, ali iznad svega osobe koje tvrde da im pare nisu bitne u životu. Poznato je da kada neko izgovori glupost – jedan mali crnac umre od gladi. E, kada neko kaže: „Jebeš pare, one su mi najmanje bitne“, tada nastane suša na Rogu Afrike i crkne pola Somalije. Jer pare su mnogo bitne, njima se kupuje sve, pa u velikoj meri ono famozno „zdravlje“ i „miran san“, što su dve najvažnije stvari u čestitih Srba. Oni koji kažu da im pare ne trebaju su češće gnusni lažovi, a ređe na dedinoj pisaćoj mašini spremaju manifest od 8.000 strana u kojem objašnjavaju zašto će se oblepiti eksplozivom u kućnoj radinosti i detonirati u Delta sitiju.

Ispravno, marksovski shvaćene – pare imaju upotrebnu vrednost. Dvesta dinara nisu komad papira sa likom Nadežde Petrović, to je pakla pljuga i orbit, to su četiri piva pred dragstorom, to je udeo za fudbalicu u balonu – to je gorivo na kojem se živi i bez kojeg si ništa. Ako smo konsekventni, dolazimo do činjenice da je finansijsko bogatstvo – kvalitet. Ono je nesumnjivo nešto pozitivno, bez obzira na hrišćanski pokušaj da siromaštvo predstavi vrlinom. I tu je početna premisa sponzoruša ispravna – debeo buđelar je sasvim solidan i opravdan razlog da se udeli klitoris, isto kao što taj razlog može biti debeo palamar, lepota, pamet, duhovitost. Ovde se sponzoruše lome na dve grupe: manji broj profi-sponzoruša, i veliki broj amaterki, gusaka vrednih prezira.

[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Gde amaterke greše?[/typography]

U shvatanju samog novca. On za mnoge sponzoruše, naime, nema gore opisanu upotrebnu vrednost. Naprotiv, one novac i skupe statusne simbole shvataju kao Baja Patak svoje bogatstvo – on se valja u novčićima, ekstatično ih prebrojava i njima se diči, ali ih nikako ne koristi. Sponzoruša-amaterka tako pije bejlise na tuđi račun, petkom i subotom natakari skupu ogrlicu koju je dobila za Dan zaljubljenih od svog heftača i na posletku se provoza u X-Šestici – da bi na kraju noćivala u svojoj sobici, i dalje živeći sa roditeljima i za doručak guleći Karneksovu paštetu. Za takvu sponzorušu, opravdano je reći da je droljetina. Legitimna, doduše, jer realno je pretpostaviti da i njen sponzor zna da je ona tu samo zbog statusnih simbola. Tu tezu o legitimnosti deli i moja žena, koju tradicionalno intervjuišem u Penetracijama.

– Ako ćemo biti realni, sponzoruše nisu krive za pojavu; likovi znaju da su sponzoruše, da su seksi, lijepe i da će im dati kad hoće – a ti likovi imaju novac da razbacuju. Nijedno od njih dvoje ne govori o tome, ali oboje su svjesni u kakvoj su vezi.

Ipak, Moja Ženo, neke sponzoruše se prodaju za koktel, a ne za udoban život…

– Ovisi o tome što je njoj važno u životu. Nekima je na prvom mjestu da druge osobe vide koliko je visoko na ljestvici. Ako si sponzoruša koja ide do kraja, da ćeš svaki dan imati koristi od toga, onda si stvarno pametna. A ako se jebeš samo da bi jednom tjedno u diskoteci bila u VIP Loungu, onda se jebi bar da svaki dan imaš koristi od toga.

Zašto onda Ti nisi sponzoruša, nego si skončala sa ubogim internet-likom?

– Ne znam zašto nisam sponzoruša (uzdah). Ipak nije normalno da širiš noge jer ćeš dobiti dijamante…

[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Zavist i Survival[/typography]

Kao što ne ispoljavaju pamet kada je u pitanju teorija novca i njegove upotrebne vrednosti, amaterke nisu najbistrije ni kod onoga “što im je važno u životu”, kako kaže Moja Žena. One veruju da će uvaljivanjem u separe dati sebi na značaju i pri tome im je bitno ne da im se neko divi, nego da im zavidi i da ih mrzi. Nesumnjivo će postići da ih nesponzoruše smatraju kurvetinama koje dele dupe za kiblu šampanjca i paklu pljuga marke Eve. Nesumnjivo će postići i da ih muškarci, nesponzori koji bi teoretski hteli, ali finansijski ne mogu da ih karaju, smatraju kurvetinama koje dele dupe za kiblu šampanjca i paklu pljuga marke Eve. Pitanje je samo kakav je gušt u tome da na moralnoj lestvici budeš negde između Ramuša Haradinaja i govneta.

O ozbiljnim sponzorušama ima i ozbiljna teorija – dakle sada se radi o onima koje se ne prodaju za jednu đus-vodku i Fa parfem nego za mnogo kinte koja im donosi lagodan život. Navodno je u pitanju ženski instinkt, način da se svom potomstvu (a i sebi, jašta) obezbedi što bolji i sigurniji život. Morževi od po 400 kila svake godine se na smrt ubadaju kljovama, a ženke šire svoja moržovska međunožja samo najjačem. Tako povećavaju šanse da im potomstvo bude zdravo i snažno, a imaju i mrcinu koja će ih zaštiti kad god treba. U istom maniru profi-sponzoruša prednost daje letovanjima na Mauricijusu umesto nesigurnim odlascima u Paraliju, bogatim ručkovima i najboljim školama za svoju decu umesto desetici s lukom i uzajmljivanju „Družine Sinji Galeb“ da bi dete imalo lektiru da pročita. I ovo sve je potpuno legitimno. Ljubav ionako nije dokazana stvar, stanje na bankovnom računu jeste.

[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Recept za lov na sponzoruše[/typography]

Kažu da se ljubiteljke novčanika okupljaju po splavovima. Samo delimično sam proverio tu tezu jer sam beogradske splavove udostojio svega dva puta – prvi izlet trajao je nekih pet minuta, drugi nešto duže, a završio se potonućem splava. Elem, ovaj prvi put smo nas četvorica nesponzora (prethodno prema propisima izlaska zagrejani litrom Pelinkovca ispred dragstora) tek upali na splav, da bi nas prvi čopor riba kojem smo prišli bez okolišanja pitao „čime smo došli“. „Dvajstrojkom, ali ima i noćna, možemo do mene xexe“ – nije bio odgovor koji su one htele da čuju. U prevodu, naišli smo na amaterke-sponzoruše. Od penetracije me je delilo samo posedovanje stranog automobila prosečne kubikaže i prihvatljivog godišta. Cena pičke bila je samo vožnja do gajbe.

Moj najbolji drug je sponzor iz hobija i do sada je obalio oko 200 deva mladih, od kojih su neke bile fascinirane isključivo njegovim mercedesom ili lakonskim mlataranjem novčanikom. Ipak, ortak nije budala da plati previše – jer se onda sa pravom postavlja pitanje zašto ne otići na profi-kurvu koja sve to radi bolje i diskretnije. Iz njegovih iskustava izvukao sam apsolutni minimum rekvizita kojima se sponzoruša da namamiti u postelju, prirodu ili podrum.

– prevozno sredstvo (ovde prolazi i nabudženi golf, kombajn, dirižabl ili zaprežna kola)
– relativno markirana odeća (ne mora Armani, može i Tomi Hilfiger, ali ne može recimo Umbro šuškava trenerka sa rupom na kolenu, nastalom kad si uklizao po laminatu jer je Regenzburg izjednačio u zadnjem minutu protiv Sandhauzena)
– Keš za najskuplji koktel koji postoji i malo pivo za tebe (tamo gde se lovaju sponzoruše velikih piva nema ni u pesmi)

Prevozno sredstvo se reklamira postavljanjem ključa direktno na sto ili šank, po mogućstvu pored pametnog telefona, što pederskijeg to bolje, Ajfon je recimo odličan. Kratka spika, prosečne duhovitosti i fore sa interneta sasvim su dovoljne jer amaterku-sponzorušu ne zanimaju tvoji mentalni nego finansijski kapaciteti. Njih nagoveštavaš galantnim poručivanjem koktela „za damu“ i malog Hajnekena za sebe. Već početkom cevčenja nabacuješ priču da moraš da ideš, da bi rado nju povezao kući (dodaješ: „Mojoj ili tvojoj kući – svejedno, xexe“) i time izbegavaš opasnost da dama ceo dan ili noć loče na tvoj račun, a na kraju ode sa nekim veće kubikaže. Kada treba brzo misliti (a ta radnja amaterkama nije jača strana), sponzoruša reaguje instiktivno, kreće za novčanikom dok joj vaginalna ceđ već natapa svilene gaćice.

Za profi-sponzoruše nemaš para, a i nećeš ih sresti tu gde si ušao.

Ukoliko nemaš ni za jedan koktel ili ti je ovakav način ribolova stran, pokušaj da penetriraš upornošću ili ignorisanjem. Možda romantikom? Ili uniformom jer, što kaže Rade Jorović, žene vole oficire.