21/08/2014

Euro 2012: Ukrajina

Posted on 03. Jun, 2012 by in Fizikalije

Ova zemlja se velikodušno ponudila da se takmičenje održi u njenom dvorištu kako bi zaradila neki dinar i dobila priliku da se i njena reprezentacija nađe među najboljim u kotrljanju lopte. Da nije tako, ne bi uspeli da se kvalifikuju, njihovi sunarodnici bi ih pljuvali po kafanama i upoređivali sa Sergejom Bubkom koji je mogao da preskoči zid od 6 metara ko iz pičke, a oni ne mogu da uteraju dva mrljava gola Azerbejdžanu kući. Ipak, ovde će imati ogromnu podršku domaće, do neprepoznatljivosti pijane publike, pa nekim ludim spletom srećnih okolnosti i sudijske naklonosti možda i uspeju da imaju pozitivnu gol razliku.

Igraju u grupi D sa Engleskom, Francuskom i Švedskom.

Glavni čovek: Andrej Ševčenko

Gol mašina. Posle Ljubomira Fejse, najveći transfer promašaj uopšte, ne samo u fudbalu. Ali ne zato što je loš, nikako nije, nego zato što je ruski tajkun za njega colnuo tada ludačkih 50 miliona, umotao ga u rozu mašnu i dovezao Murinju koji ga nije hteo u svom timu. Da nije bilo tog transfera Ševčenko bi danas važio za jednog od najboljih špiceva ikad, ali je taj prelazak u Londom ipak bacio senku na celu njegovu neverovatnu karijeru. Ovo je njegovo poslednje veliko takmičenje. Na svom terenu ima priliku da se popiša po svima onima koji su zaboravili šta je svojevremeno uradio za Dinamo Kijev i Milan, vrati kitu u gaće i masnim slovima upiše svoje ime u istoriju sporta.

E moj Toresu, kad sam ja bio promašaj veka ti si presvlačio barbike.

Koliki je promašaj bio:

Dečko u usponu: Anrdej Jarmolenko

U ovom trenutku je Ukrajina plodno tlo za razvoj mladih fudbalera koliko je i Pirot podno tlo za razvoj genetskog inženjeringa. Najveći razlog tome je što prebogati vlasnik Šahtjora zastupa tezu da u napadu mogu da igraju samo Brazilci, a u odbrani svako ko može tri puta da izbaci prazan bojler iz bendža i Darijo Srna. Ipak, od toga odstupa mladi Andrej Jarmolenko, vetronogo desno krilo kijevskog Dinama sposobno da iz punog trka ne promaši kazneni prostor za četiri metra poput nekih naših vedeta na toj poziciji. Ukoliko odigra kako ume, ovo leto će ga skauti velikih klubova meredovom loviti po ukrajinskim vrletima.

Sve devojčice u Kijevu se diraju na mene.

Kvalitet centaršuta:

Tarzan: Andrej Voronjin

Ovaj čovek koji likom i frizurom neodoljivo podseća na Mileta Igranjatovića opranog u veš-mašini na devedeset stepeni je jedini mogući izbor za ovu kategoriju. Koliko god ukrajinski navijači bili ludi, koliko god se njihove kurve užurbano spremale za početak prvenstva hidrirajući depilirane vagine nad loncima sa vrelom vodom i čajem od kamilice, u reprezentaciji Ukrajine obitava sasvim fin i pristojan svet. Voronjin odskače po tome što je sposoban da u poslednjim trenucima utakmica dobije crveni karton jer mu se pripišalo ili pripila votka, te stoga dobije i ogromnu suspenziju kao i kaznu u vidu 10.000 evra skinutih sa ličnog dohotka za taj mesec.

Kako to mislite kad će novi album i zašto me zovete Mile?

Šansa da dobije bespotreban crveni:

Čovek iz senke: Andrej Pjatov

Vrhunski golman Šahtjora i prvi golman ove reprezentacije. Ukoliko on ne bude, ne na svom nivou, nego bolji nego ikad utakmica koju njegova reprezentacija igra neće prestati da trepti na teleteksu od prvog do poslednjeg minuta. Ogromne su šanse da neko u kladionici dobije epileptični napad od gledanja u taj lajt šou. Čak i da odbrani sve, pa recimo Barselona poželi da ga dovede, gazdi Šahtjora će na račun morati da uplati 30 miliona i pošalje Viktora Valdesa sa sve ženom i decom brodom u kontejnerima za banane.

Ja sam igrač Šahtjora i tako će biti dok gazda ne odluči suprotno.

Koliko sreće mora da ima u odlučujućoj utakmici:

Može da zajebe: Anatolij Timoščuk

Taman kada smo pomislili da se sem Julije Timoščenko svaki stanovnik ove bivše sovjetske republike zove Andrej, Timoščukov kum nas je demantovao. On je dobar igrač, ima najviše nastupa za reprezentaciju, čak više i od Ševčenka. U Bajernu je rezerva i to čak ne u veznom redu, njegovoj prirodnoj poziciji, nego na mestu štopera. Nije se naigrao fudbala u poslednje vreme, a od njega će se očekivati da radi ono što radi Džerard u Engleskoj, dakle sve.  Ta očekivanja mogu rezultirati da odstupi od svoje fudbalske filozofije pasova ne dužih od dva ipo metra te nemali broj puta doda loptu protivniku na svojoj polovini, transformiše u Raću Petrovića i postane predmet podsmeha i podruge cele nacije.

Slučajno, skupila mi se neka skrama u sinusima, zato sam pogrešio.

Igra pasova “prvom do sebe”:



Tags: , ,