Prvi beogradski ustanak protiv savamalskog Idiota – dobar 3
Jednog dana, u nadam se bliskoj budućnosti kad Autoritarni Psihopata pokrade sledeće izbore na način da listiće sa glasovima za njegove oponente najopuštenije prepravlja po sistemu „prekriži 300 000 tuđih glasova i zaokruži isto toliko puta sam sebe“, pa opozicija proguta ponos i udruži interese a krezuboj sirotinji dođe iz prljave guzice u pohabani prazan novčanik i krene u neki novi Peti oktobar, neophodno je da se ispuni jedan krucijalan uslov bez koga sve pada u vodu – lepo vreme. I to ne samo suvo bez kiše, već ne ni pretoplo ni prehladno, umerene vlažnosti vazduha i pritiska koji je idealan za uslove Beograda a to, SVI mi odrasli uz pokojni Studio B, znamo da je da je 998 milibara.
Septembra prošle godine, protest povodom sipanja maltera iz lopate u nešto gde treba da bude temelj nečega što nije maketa BNV je bio kilava snajka iz pripizdine koja je skinula gaće i čeka da debeli muž brekćući na njoj odradi dužnost prve bračne noći. Juče kiše nije bilo, doduše ni Sunce se nije pretrglo ali su atmosferske prilike takve da protest poseti, rekao bih, čak i više ljudi od broja prjavljenih na fejsu – recimo četiri do pet hiljada – što je s obzirom na selektivnost serviranih informacija, medijski spem splačinama i poslovičnu lenjost i kurcobolju prestoničana skoro pa kul.
Podsećanja radi, iako verovatno svaki čitalac ovog sajta zna, inicijativa Ne da(vi)mo Beograd je juče u šest popodne organizovala protest pod nazivom “Maske su pale” zbog rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici, o čemu je Tarzanija već pisala. Međutim, ispostavilo se da je rušenje objekata od strane kabadahija s čarapama na glavama van radnog vremena čak i Autoritarnog Psihopate bio samo prolog u domanovićevski diskurs kojim se vlast oglašavala proteklih dana, mada je uglavnom ćutala i puštala po običaju da vreme teče i korodira građanski revolt krhke građe, u fazonu „ma proći će“. Skoro dvadeset dana od rušenja objekata, ne postoji nikakav napor subjekata vlasti da se pronađu odgovorni za počinjeno krivično delo, što je donekle i logično, jer ne bi flagrantan primer rekurzije bio uhapsiti samog sebe.
Naravno, vlast „ne zna“ ko je odgovoran ali zato Autoritarni Psihopata po običaju sa sto posto verovatnoće tvrdi da pozicija nema ama baš ništa sa nekim šalabajzerima koji su eto tako malo dali sebi za pravo da budu idioti koji nekim čudom poseduju bagere sa đuladima i pneumatskim bušilicama i na neki srpski fast & furious način vole da divljaju po hipsterskim četvrtima i za sobom ostavljaju prizor predgrađa Bejruta. Zbog očiglednog zataškavanja činjenica, manipulacije istinom i na kraju bukvalno vanustavnog (ne)delovanja policije, inicijativa Ne da(vi)mo Beograd je kao jedan od ciljeva građanskog protestnog okupljanja imala da prenese zahteve za ostavke Malog, Nikodijevića, Sline, Rebića i Ristića, te pandursko-plagijatorske odvratne bulumente totalnih diletanata i baraba koji se petnaest dana već izdrkavaju u fazonu „nije naše, našli smo“.
A sad malo o jučerašnjem protestu. Kao što sam pomenuo, onaj septembarski je bio mučan i skoro pa bedan, pa su čak i pojedini organizatori iz Inicijative bacili hejt Tarzaniji, ne skontavši dobronamernost teksta i naš veći bes prema inertnosti tviter revolucionara sa tableta nego prema organizaciji skupa. Juče je bilo bolje, čak mnogo bolje. Jaka trojka i za organizaciju i za, fala gospodinu donjem, okupljenu masu. Još jednom se pokazalo da možeš ti puštati Kleš, Disciplinu i sve te urbano-poletne bendove avangardnog muzičkog izraza (baš mi je Kleš avangarda) i možeš trista puta biti u pravu i kao pitomi Vojvođanin, nežno, da nekog ne uvrediš, kazivati s bine „ccc nije lepo to što radite, valja biti fin“ ali dok neko ne zagalami i ne čačne usahlu žicu uspavanog i poniženog čoveka i njegove nedovoljno artikulisane želje za promenom, nema leba. I zaista, govornici su bili više nego ok – kratki, jasni i informativni, uspeli su da masu prenu iz klasičnih hipsterskih „E de si brate, ja kreno da prošetam kera pa malo svratio da se vidim s ortacima iz Levog samita. – Ma i ja, nestalo mi ulja za bradu, a i ne znam šta ću sa sobom gajbi.“ priča. Jeste, ponovo je delovalo da će biti još jedan skup gde dolaze dobro poznate njuške (kad kažem, njuške, zaista mislim njuške jer je bilo jedno 1000 pasa) iz raznih levičarskih i liberalnih pokreta, internet aktivisti, tviteraši, sajtovski lelemudi, endžio mlatikurčine, i svi drugi seratori britki na rečima i jalovi u delanju, ali moram priznati da se bar na trenutak OSETILO TO NEŠTO, iako je ozvučenje bilo dva zvučnika od 80 vati nabavljeni iz oduzete carinske robe sa bugarske granice osamdeset šeste. Šta god to bilo. Finale dela protesta ispred Skupštine grada se završilo bacanjem rolni papira za guzicu ka guzicama što je ruku na srce skroz korektna fora.
Nastavak je bio još bolji. Nema pravog protesta dok ne začepiš Kneza Miloša ljudima ko arteriju masnom hranom. Akustika ulice kao da je naterala masu da urla a kulminacija je bila na glavnom mestu – ispred zgrade vlade – gde se dobrih petnaestak minuta skandiralo iz sveg glasa protiv govnara iz Nemanjine 11.
Na stranu sam protest, negativne i pozitivne afekte hipster revolucionašenja, ovo je verovatno prvi skup s minimumom kritične mase koji može biti inicijalna kapisla za neki domino efekat. Sam zaključak skupa je „proširite i drugima vest o ovome, neka čuju“ a urlik ove mase je možda dopro do nekih novih ušiju, do juče zapušenih cerumenom Vučićevih bednih bajki za odrasle. U principu, mislio sam da skupu dam i vrlo dobar 4 ali onda sam se setio da sam uživo video ovo:
Ali ipak da završim pozitivno, zbog toga ovo:
