Tarzanija preporuka: Mientras duermes
Od stražara u marokanskom zatvoru većih govnarija se nagladala jedino španska kamera koja je godinama prinuđena da budnom blendom gleda u sate i sate i mesece i godine osapunjanog serijskog materijala namenjenog frigidnim domaćicama i mladim devojkama koje će postati frigidne domaćice. Ipak, španski film nije loš, štanglama, masnim psovkama i defanzivnim nagaznim minama pokušava da se probije kroz ispovraćane pomije najpoznatijeg španskog brenda posle Dalija, mušice i Luisa Enrikea. Španska serija, iako uglavnom nema previše veze sa ovom sunčanom zemljom punom separatista, je nekako uspela da joj zatruje tlo pa je opšte mišljenje da iz njega samo bunika niče. Reditelj koji s vremena na vreme uspe da proklija iz tog tla je Haime Balagero najpoznatiji po horor ostvarenju “REC” koju su naravno braća Amerikanci kasnije konvertovali u svoj film “Karantin”. Ispali su pošteni i dozvolili i gospodinu Balageru da učestvuje u njegovom zidanju.
Ne volim horore. Ne fasciniraju me besprizorni đavli koji odjednom iskoče iz špajze i počnu da njište sa ekrana nameravajući da me poplaše. Odvratne scene rađanja vanzemaljca sa Daunovim sindromom iz guzice žene kojoj istovremeno kuljaju govna od crne sijamske mačke iz očiju uspevaju samo da mi zgade kilo sladoleda kojim se mažem od brade do potiljka pokušavajući da supenom kašikom pogodim usnu duplju u mraku. Ipak, Mientras duermes (ili “Sleep Tight” ili “Mirno spavaj“) nije ta vrsta horora, čak nisam siguran ni da je u pitanju horor. Možda pre neki triler, bolestan triler. Tokom gledanja filma ništa nema nameru da te uplaši niti da ti zgadi propratni obrok, plan je da strah dođe kasnije. Takođe ima za cilj da te upozori da zlo uglavnom ne dolazi sa mesta sa kog ga očekuješ, kao i da te podseti da su užasno fini, predusretljivi i bez pokrića zadovoljni ljudi u stvari govna koja samo čekaju priliku da ti zabodu pobiberene vile u dupe i posle se slade prebrancem i špricerom i nazdravljaju sa bolesnom mamom u to ime.
Ovom filmu je malo nedostajalo da bude remek-delo kinematografije, da je fudbaler bio bi recimo Kvarežma, sjajan ali nekako nedorečen i to baca debelu senku na ovo ostvarenje. Nikad ga u pijanoj kafanskoj raspravi koja se nekim čudom dogegala do filmova nećeš svrstati među najbolje ikad, malo zbog toga što to zaista ne zaslužuje, a malo i zbog toga što si popularistička pička koja se drži proverene robe. Ipak, ovo je odličan film o naizgled prijatnom čoveku koji je zao više nego Hitler, skoro kao Merkelova, samo što nije na njihovoj poziciji i nema njihove resurse pa mora da improvizuje i snalazi se sa tim što ima. Čak i ako ti se film ne svidi, veoma često ćeš ga se setiti dok budeš pričao sa izrazito prijatnim ljudima kod kojih ti ipak nešto smrdi, a nije sardina iz ustiju. I bez obzira na to što upiru iz petnih žila da ti se dopadnu ne želiš da uživaš u njihovom prisustvu niti da deliš šank.
Film obavezno gledaj sa devojkom, najbolje onom u koju još nisi umakao, nakon njega će se osećati nezaštićeno i bespomoćno kao svinjski but pred Ivicom Dačićem što ćeš ti znati da iskoristiš. Pre spavanja prospi kiselinu ispod kreveta i ako ikad budeš u prilici da kupiš svoj stan od celh 24 kvadrata nikad ga nemoj kupiti u zgradi koja ima portira (to je sad moderno). Koliko god dobro se činilo da je neko plaćen da te pijanog odvede do stana kad te u pola osam izjutra taksista iskipuje iz taksija pred ulazom u zgradu, NEMOJ! Portiri su đavolov embrion!
