23/04/2014

Tarzanski pokloni – kako da sačuvaš obraz

Posted on 19. Jun, 2012 by in Ekipa i Lokanje

Čovek je od pamtiveka izložen neprijatnim iznenađenjima koja iz korena menjaju tok života. Nekad davno je to bio čopor gladnih vukova koji ne postupaju po Ženevskoj konvenciji i sjebu celo stado nesrećnom čobaninu, a danas devalvacija dinara ili saznanje da Mitar Mirić trsi deset puta bolju ribu nego što ćeš ti ikad videti. Da bi postojao kakav takav ekvilibrijum, priroda je podarila i ona druga, pozitivna iznenađenja. Tako ponekad upoznamo ribu koja nije u fazonu „nema čkepi do trećeg dejta“, najedemo se kajmaka i paradajza usred julske žege a neki pametni ljudi snime Game of Thrones pa kolektivno svršavamo od ujebotebog momenata.

Pokloni su takođe faktor iznenađenja. Čovek po prirodi voli da dobije nešto za dž više nego leba da jede. To mu hrani ego, počne da tripuje kako je to nečim zaslužio a sve se ustvari svodi na sebičnu priču da ljudi drugima poklanjaju stvari jer žele da i drugi to čine njima.

I sve bi to super bilo da su ljudi normalni i da poklanjaju jedni drugima prave stvari. Recimo, zagorelom drugaru platiš kuravu, onda on tebi kupi normalne papuče jer ne može da gleda kako tvoja keva umišlja da su roze japanke neophodne njenom sinu. Milina od reciprociteta.

Ja sam protestno odbio da pravim punoletsvo. Nekih pet meseci idenja po osamnaestim rođendanima je bilo sasvim dovoljno da zaključim da slavljenik zbog euforije zarad dobijanja lične karte dobije 50-ak dezodoranasa (denim vs zelena malicija – mrtva trka), 10 albuma za slike, 30-ak flajki ždrepčeve krvi, 20-ak banatskog rizlinga i 5 pakovanja kurtona. Idealno. Ako radiš u maloprodaji kod Xiao Zhenga.

Odlazak na vaskolike svečanosti je prava mora. Šta kupiti da ispadneš car a da pritom ne potrošiš dnevnu platu zamenika guvernera Narodne banke. Kako da ne budeš prokleti mediokritet? E pa ovako.

Osnovni nivo:  drug ortakovog pašenoga/lik iz škole sa teglama/ brkata riba/baba-tetka iz Kučeva i svi ostali do kojih ti je stalo koliko do žrtava u Somaliji.

Brut– univerzalni tarzanski napaljivač pičetine. Em ušteda keša, em nema šanse da se još neko seti da kupi dezodorans koji je još Tito stavljao tokom krize Informbiroa.

Tu quoque, Brute, fili mi!

Džak krompira – možda deluje ljaljanski ali ovo je poklon koji je korisniji od 90 posto univerzalnih. Pire, restovan, u kaputiću… idealno za babine kod ujne iz Slankamena. Šta koj moj ram za slike i tacna za tortu.

Kutija u kutiji u kutiji u kutiji… Nema nikakvu primenu. Dok nesrećni domaćin otvara redom kutije i očekuje poklon DASUSEREŠ, ti imaš vremena da se instaliraš blizu pića, klope i dobre cavetine. Ionako si došao da se prekineš od kalorija i promila alkohola. Idealno za rođendane kod ortodoksnih smarača za koje te boli pimpek.

Napredni nivo: kul ortak s faksa, riba koju bi jebo, riba koju si jebo al bi opet, svi oni s kojima možeš da provedeš duže od sat vremena a da ne poželiš da Severna Koreja izvrši nuklearni napad na Srbiju i spase te muka.

Crven ban – Knjige su prokleto kul. Jebe ti se da kupuješ Ljosu, Pamuka i Ljiljanu Habjanović-Đurović. Tako neš pičke dobiti. Piši kao što govoriš, jebi kako dolikuje. Ako je Vuk onako ćopav jebavao šta je stigo, možeš i ti. Koja normalna riba neće da padne na dupe kad joj izrecituješ „Devojka je plakala što joj pička dlakava“. Ortacima ne kupuj knjige, to je gej.

Gajba piva – Treba li objašnjavati. Idealan poklon, pogotovo ako stižeš kasnije kad su zalihe piva na izdisaju i ljudi već počinju da miksuju limunadu sa domestosom. Ti si neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar. Još ako šeretski dobaciš „Polako, ribe, ima tečnosti dovoljno za sve hehe“ Ok, bez ovog hehe.

Poster Amira Rešića Nina u prirodnoj veličini, DVD Rođa Raičević – život, gudrovina i priključenija, Džejov autogram na hamer papiru, majica koju je nosio Mile Ignjatović na koncertu u Pinosavi 96, replika kaiša Radeta Lackovića, pramen kose nekog iz familije Ahmedovski– Ne stvarno, ko normalan može da se ne obraduje ovakvim raritetima od poklona. Jebaćeš garant na konto originalnosti.

You know I'm born to lose, and gambling's for fools...

Master nivo: najbolji ortak, kum, riba koju si jebo i sad bez frke možeš da piješ s njom i da joj pričaš kako tvoj hemoroid liči na jutarnji izgled Josifa Tatića nakon litra manastirke i ostali kojima bi bez problema dao 2 litre krvi

Kutija sa alatom – Najcarskiji poklon. Koju god pokućnu rtsva da kupiš, koristiće žena. Testericu, šrafciger, motorcangle, gedoru i ostalo neće ni da pipne. Idealan poklon oženjenom ortaku za trenutke osame u braku. Idealan alibi za švaleraciju. „Draga, odo ja da popravljam nešto oko kola iza kuće, zadržaću se 2-3 sata. – Idi, ljubavi, možeš i četiri, taman da odgledam nedeljni pregled Sulejmana i novi SAT, Mirko i sin na proputovanju do Paralije“

Ful aranžman za mudijadu/rakijadu/slaninijadu/kobasicijadu/neku drugu jadu - Naravno da nisi jaje da pokloniš ortaku romantični vikend u Pragu za dvoje ili letovanje na Svetom Stefanu već si kralj i stoga ćeš mu za godišnjicu braka sponzorisati ol inkluziv bahanalije na nekoj od brojnih zabava diljem naše zemlje. Do kraja života će se sećati kako je go spavao u jendeku sa flajkom rakije nepoznatog geografskog porekla i dve ribe itekako poznatog, moldavskog porekla. Prijatelji zauvek.

Bolje od Balija i Sejšela zajedno. Deset puta.

Keš – poklon koji govori sve jezike sveta. Još mu nije pronađena mana u slučaju da ga je dovoljno. U suprtonom će te olajavati svatovi na svadbi kod tetke u Bosni i prenosiće s kolena na koleno kako si se osramotio sa 20 evra. Zato je keš dobar kad ga daješ ljudima do kojih ti je stalo. „Burazeru, evo ti 200 dindži, daj sve na kurve i kokain. I pazi kako trošiš, ostavi nešto i za posle“ True tarzanish style.

 



Tags: ,