Prokrastinacija – Što možeš danas ostavi za prekosutra

Osvanulo kišno aprilsko popodne. Uf, imam flešbek… Pismeni zadaci iz osnovne škole, kada je bilo dovoljno da napišeš da si se umio, obukao i doručkovao u razradi i u zaključku ”eto, tako sam ja proveo aprilski vikend” da bi ti nastavnica dala četvorku. Posle je sve otišlo do kurca, pismeni su počinjali sa ”život je reka koja neumitno teče ravnicom večnosti”. Elem, da se vratim problematici. Prespavao sam jutro, kao i mnoga pre. Umio se jesam, ne baš temeljno, po 2 prsta i isto toliko kapi za jedno oko. Pastu sam zaboravio da kupim. Dal’ je moj pradeda prao zube a mogao je tim očnjacima da pretrupi jare u pauzi kidanja s Turcima. Ili Nemcima. Doručak… Jafa keks pored laptopa još uvek nije pokazivala znake da je postala dom patogenih mikroorganizama. Kafu ne pijem, protera me. Tresem pepeo u prepunu pikslu i razmišljam o stvarima koje treba da uradim danas. Modifikovana “to do” lista:

1. Još 3 dana do ispita… Prioritet. Naći još 20 pitanja koje nema u knjizi. Koristi internet.
2. Jedi. Nešto ubijeno. Hranljivo i zdravo za promenu. Neophodan izlazak iz stana.
3. Napiši tekst za sajt… Blek Hol oštri sekirče.
4. Žurka večeras. Naći nešto čisto da ne izgledaš k’o klošar. Po mogućstvu jebi na žurezi, ali ne preterujmo, iako sam samo list papira znam koji su ti dometi.
5. Provetri stan.

AHA! Jedan od pet! Sjebala si se, glupa listo. Otvaram prozor! Kao kad na testu upišeš ime i prezime i osećaš se kao da si odgovorio na jedno tačno pitanje. PROVETRAVANJE!

Aupičkumaterinu. Sunce. Bole… oči… ne… mogu… Kiseonik. Previše ga je. Devičanska pluća. Nenaviknuta na koktel gde količina O2 prelazi 20 procenata. Ovo će biti teže nego što sam mislio. Ispod mene radnici buše nešto. Zaglušujuća buka. Mamu im jebem, zemlja se raspada a oni bi da rade, postavljaju neke kablove! Precrtavam zadnju stavku. Idemo dalje.

Ispit. Ok, jedan od lakših. Jedan od onih koji nemaju veze sa tvojom budućom profesijom. Ali pobogu… ako nemaš širinu u obrazovanju kad završiš faks kako ćeš posle na miru da kopaš ili taksiraš. Jedan od onih ispita gde ti je četvrtina literature knjiga pisana dok je Tito letov’o na Brionima, sa sve ijekavicom, četvrtina skripta pisana rukom, pa kopirana, sa sve “Milica plus Dusan” koje je autorka originala u očaju nejebice pisala početkom devedesetih, četvrtina literature INTERNET (kaže ti profan, literatura “internet”, pa leb ti jebem široko je to polje ima i pornjave i torenta i uputstva za home-made atomsku bombu) i četvrtina… nepoznato. Da krenem od tog interneta… tu sam, bez lažne skromnosti, svoj na svome.

Ispostavilo se da mi je to velika greška. Moje inicijalno guglanje je bilo, pošto tražim fantomska pitanja “Degradacija zemljišta i uticaj na zdravlje”… Sve se izjalovilo. Posetio sam Fb, Tarzaniju, video da izašla nova epizoda Šerloka, koliko je jako u pičku materinu, on jebe keve sad u modernom Londonu. Nizak ovaj Votson… Čekaj da vidim kako se zove glumac. Martin Frimen. A znam ga. Martin Freeman height… 169 cm ahahah. Midžetu, viši sam od tebe! JA SAM VIŠI OD NEKOG. I to još najpopularniji engleski glumac. Ima da jebem večeras. U… porno. Livescore. Šta je uradio Bilbao juče? Koji pajvani, samo Baskijci u timu. To se ne radi tako, separatisti. Sledite naš metod. Čim vidite nekog talentovanog u svom pogonu, dovedete lešinare menadžere, pošaljete klinca u Ćezenu, da se navuče na koks i kurve, pa da se vrati u bazični tim, šatro ”majčica Srbija, ne mogu u tuđinu, mora tamo da se trči, plus oću da pomognem svom timu da avgusta već ispadnemo iz Evrope, da se vi ne bi nervirali, IMA DA PREZIMIMO”, da ga na derbiju prelaze izvesni Lazovići i ostali fudbalski mediokriteti. U… pornjava! Da vidimo malo i 9gag. Pa sportske vesti. Pa da vidimo kako nam napreduje kampanja… Toma je naučio da se smeje, fino. Brejvik kaže da smo ga inspirisali da kokne 77 ljudi. Super, opet će da nas bombarduju.

Kol’ko li je sati, jebote… devet. Aahaha. Devet, nema šanse. Malopre je bilo 3 kad sam provetravao. Četiri stavke na listi neprecrtane. Nema veze, bar ću da jedem. Nešto hranljivo, puno minerala i vitamina, za studenta koji raste. Pašteta namazana na zdenka sir, dakle. Hleb mi je postao fabrika za penicilin, čekam da me zovu iz Galenike. Nemam srca da precrtam tu stavku s hranom. Varao bih. Plus nisam izašao iz stana.

Postoji ime za moj problem. Psiholozi ga zovu prokrastinacija. Zamenjivanje bitnih poslova nebitnim stvarima, internetom, igricama, televizijom. Ja nisam prokrastinator. Ja samo sviram kurcu.

Žurka! Šta da nosim…Upravo sam shvatio šta sam sebe pitao. Boško Jakovljević i Ivan Bosiljčić se muče tim pitanjima. Pravi Tarzan oblači ono u čemu se oseća komotno, lepo na oko, a da nije bio-hazard… E sad, što trenutno na lageru nemam komad odeće koji ispunjava sva tri uslova nosim farmerice sa flekom od blata, zapamtio sam mu registracije Seat Ibiza NI – 243 ĐX. On će mene da isprska. Jebaću mu mater. Neko govno na zakopčavanje. Ispod majica sa flekom od ajvara u obliku Mikija Mausa. Jakna. Dupe mi pomeraju što nosim teksas jaknu kao neki polu-hipster. Ko ih jebe. Još nije ispunjen kriterijum za prešmrljavanje ove stavke, valja jebati na žurci.

-Ćao, djevo, moje ime je Zapata. Možda me se sećaš kao autora fenomenalnih internet članaka kao što su ”Zašto nisam jebo 1, 2 i 3” i ”Studiram medicinu pa mi ribe ne daju pičke”. Zašto ne bismo sada napravili jedan erotski tango na veš mašini tvoje drugarice. Jesi nekad vodila ljubav na “Gorenju”… Jesi? Jesi li barem nekad vodila ljubav sa blogerom? Naravno da jesi… prokleti Frenki Delevra. Ništa. Ćao… očekuj da se nađeš u tekstu koji će pročitati 45 ljudi! GOTOVA SI!

Uuu… besplatno piće. Da se bata lepo oblije.

Ne osuđujte me. Makar sam provetrio stan.