Arhiloh – Objašnjavanje u 7. veku p.n.e.

U 7. veku pre naše ere u tadašnjoj Grčkoj dešava se SVAŠTA. Između ostalog, živi jedan od najvećih predstavnika bolikurcizma u antici – Arhiloh sa ostrva Paros. Ovaj majstor je najpoznatiji po do tada potpuno nezamislivom kršenju pravila i pišanju po idealima, što je sve verovatno bilo prouzrokovano njegovom malo nezgodnom porodičnom situacijom – bio je nezakonito dete robinje i plemića. Pošto je u političkim previranjima izgubio imanje, zarađivao je za život kao plaćenik. Tu se stvara neverovatan miks – obrazovani vojnik od koga nastaje jedan surovi pesnik. U jednoj bici dogodilo se nešto po čemu će Arhiloh ostati zauvek zapamćen kao rušitelj svih vrednosti tog vremena – ostavlja svoj štit na bojnom polju i još piše pesmu o tome u kojoj otprilike kaže da se sad neki neprijateljski vojnik kurči tim štitom koji je on morao da baci da bi mogao da trči brže i uspeo da pobegne i da je zbog toga živ. I ne samo to, nego i:

Štit onaj šta me se tiče.
Drugi ću kupiti štit
Lošiji neće mi bit.

Šta se ovde u stvari desilo? Arhiloh je mrtav ladan uradio nešto što bi otprilike moglo da se poredi sa Đusom koji pravi Keškolicu. To je tolika sramota (znamo za spartanske majke koje ispraćaju sinove u rat pružajući im štit i govoreći “sa njim ili na njemu”) da se, dakle, živ čovek bez štita ne vraća (a izgleda ni mrtav). I sad imamo Arhiloha, koji živi stotinak godina posle Homera, odgajan na principima čojstva i junaštva kojih su Ilijada i Odiseja prepune i koji kaže – zabole me, živ sam. To je samo štit. KUPIĆU NOVI. Naravno, reakcije aristokratije su u fazonu “Čega se pametan stidi, to lud postuje” i smatraju ga prostačinom bez skrupula. Zabeleženo je i da su mu Spartanci zbog tog “nemilog događaja” odmah zabranili boravak u svom gradu kada je stigao u Spartu. Ali to ovog kralja ni najmanje ne dotiče: on pljuje i po homerovskom idealu ratnika koji mora biti ne samo hrabar, nego i lep. Arhiloh kaže da može da bude i mali i da ima krive noge. On veruje da “ako bi čovek hteo da vodi računa o tome šta će kazati svet, onda niko ne bi imao mnogo prijatnosti od ovog života”. Arhiloh ignoriše princip promenljive sreće i, kako je već jednom ostao bez ičega, živi tako da ima manje nego što mu život može oduzeti.

Međutim, iako ljubav, po ustaljenom grčkom šablonu (primenljivom za vjek vjekova) smatra velikom mukom, koja ga psihosomatski uznemirava (kaže bole ga kosti), zaljubljuje se u izvesnu Neobulu. Opisuje je sa jako mnogo nežnosti; žudi za tim da joj dotakne ruku. I tu odbija da radi kao Homer koji nikada ne opisuje žensku lepotu direktno i detaljno. Piše kako Neobulina kosa i nedra mirišu (nešto kao vrhunac tadašnje erotike) i pravi razne pogane metafore (moja ptičica udara svojim krilima o tvoju stenu WINK WINK).

Ali, kako to već ide, ona ode s nekim drugim, a njen otac raskine veridbu. Arhiloh ih nakon toga toliko proziva u svojim pesmama, da su se oni, po legendi, obesili. A on se ponosi žestinom sa kojom se sveti. Npr,  to vreme  Grci su se histerično plašili mora – jedan pisac kaže da stanovnici poštenog i srećnog grada nemaju pristup moru ili “Ja sam more video jednom pre 37 godina i ako mi verujete to je nešto užasno”, pa je bilo uobičajeno napisati pesmu podrške prijatelju koji ide na put brodom. E pa Arhiloh, zamislite, radi nešto potpuno suprotno: presrećan piše kako je neki njegov neprijatelj doživeo brodolom i kako ga je onda ukočenog od hladnoće i pokrivenog morskom travom na obali našao “Tračanin sa perčinom” i pretvorio u svoju kučku. Kraj pesme ide otprilike ovako: bio si mi ortak, ko te terao da me zajebeš.

Otprilike, da živi danas, bio bi onaj lik iz kraja koji ide u solarijum i šeta mačku i i dalje je jebeni kralj. Jer ga ne interesuje. Ipak, i pre 2650 godina bilo je ljudi koji su prepoznali genija u ovom namučenom nekonformisti. Uskoro je postao slavan kao Homer – ljudima je bio potreban neko ko će im reći “u redu je i ako si zajebao”. Slavljen je i posle smrti (iako on kaže da mrtvi uvek prolaze zlo) i još nekoliko pesnika je kasnije pobacalo štitove. Poginuo je u bici kao pravi ratnik, a legenda kaže da je čuvena proročica Pitija njegovog ubicu isterala iz Apolonovog hrama.