Ma mi smo samo drugari
Komplikovanje prostih istina iz sfere muško – ženskih odnosa, osim što je omogućilo Sanji Marinković da se već godinama prehranjuje, nije mnogo dobra donelo ljudima. Parcijalne istine, maštovito nadograđene subjektivnim pretpostavkama koje žene prežvakavaju na kafama i kojima drugari teše skenjanog ortaka u kafani, ne pomažu mnogo u razjašnjavanju stvari. Štaviše, samo stvaraju dodatnu konfuziju i guraju u ogorčenost i nesigurnost kada ih realnost obori iz zgloba.
Jedna od all-star tema tog tipa je i dilema da li je između mužjaka i ženke homo sapiensa moguće prijateljstvo. Danas, slično kao u doba socijalizma, oko nas sve nekakvi drugovi i drugarice. Međutim, da li je taj odnos iskren ili su to samo opiljci neuspešnog pohoda na pičku, završenog sa neslavnom titulom „drug“?
Prvo, da razjasnimo nešto. Protiv prirode se ne može. Kako nas je programirala, tako nam je. Očekivati drugačije bilo bi isto kao pokušavati da nekom zajebanom kombinacijom na džojstiku nateraš Super Maria da usred krljanja sa kornjačama izvadi harmoniku i odsvira „Obraše se vinogradi“. A programski kod koji je priroda zadala muškarcima je jednostavan – opstani i špricaj seme naokolo, kako bi produžio vrstu. U te svrhe nas je opremila i oružjem koje je uvek spremno i reaguje i na najmanji nadražaj.
Ali fora je što kurac ne priznaje nikakve sociološke odrednice i prepreke koje iz toga slede. Možeš ti da mu pričaš: „To je devojka mog ortaka!“, „To mi je drugarica,“ „U crkvi smo, obuzdaj se!“ i slično, al’ on ne sluša. Stojaće tako i gledati te tugaljivo ne bi li te smilovao da mu privedeš nešto.
To u praksi znači sledeće – pri susretu sa ženkom, ona prvo bude skenirana iz biološke perspektive, kao skladno oblikovana gomila mesa, pogodna za snošaj. Tek nakon toga razum percepira da je u pitanju osoba sa imenom i prezimenom i loaduje podatke o njoj.
Kad je taj fiziološki mehanizam jasan, osvrnimo se na samu temu. Dakle, da li muškarac može biti ženi iskren prijatelj? Pa, ako se to prijateljstvo posmatra kao strogo platonski odnos, lišen ne samo seksualnog akta već i takvih pomisli, u kome oni nevino skakuću na sunčanoj livadi i gađaju se cvećem dok protrčavaju ispod duge, onda je odgovor ne. Međutim, kao što je objašnjeno, potpuno je suludo i nerealno i očekivati tako nešto. Možda ako se zapati neki evnuh sa impresivnim pedigreom. Al’ inače, ne ide to tako. Mi smo testosteronske strvine i žene nas zbog toga i vole. Priroda nam je bukvalno rekla – „Bu’te tarzani!“ I bi tarzan.
Ipak to ne znači da drugarski odnos na relaciji XX – XY hromozomi nije moguć. I to ne samo na onom očiglednom nivou, sa krezavom mešinom iz Čente, koja je do jaja gotivna kao osoba, pa možete zajedno da se družite, zajebavate i pikate ragbi. Te varijante stvarno mogu biti kul, ali one nikad i nisu bile problematične.
Radi se o tome da je prijateljstvo moguće i sa ribetinama sa vrha skale, sa zmijskim telom i libidom veličine Grenlanda. Poenta je samo da devojka još na samom početku jasno i nedvosmisleno stavi do znanja dotičnom da neće jebati. To je kritičan momenat koji devojke često sjebavaju. Naime, s obzirom da je ženski ego nezasit i da konstantno ište punjenje, sklone su da najnevinijim mogućim tonom uveravaju tipa da im je super drugar, dok mu istovremeno rilju sise u facu i jedu bananu gledajući ga u oči. Pa nećemo tako sestro… Međutim, kad stvar od početka postavi kako jeste i tome je dosledna, pola posla je obavljeno.
Dakle, sada je muškarcu jasna ponuda i sve klauzule. Ukoliko to prihvati, iz toga može ispasti sasvim kul, drugarski odnos. Zaista!
Njegovi motivi za to su naizgled nejasni. Šta je tako gotivno u tome da dva sata ispija sa njom Plazma-šejk u Čika Ljubinoj, trudi se da je zasmejava, da sluša njene ispovesti o tome kako je njen Darko takav seronja, ali ga ona ipak voli, potom naravno plati račun za oboje i ode kući da smrdi na Youtubu dok nju Dare firca i srče joj napupele četvorke. Međutim, koji god da su njegovi razlozi, nek je u pitanju i čist mazohizam… To nije poenta ovde.
Ono što jeste bitno je da takvih slučajeva ima i to mnogo više nego što ljudi misle, i da je takav tip druženja moguć.
Ako je njena persona podjednako zanimljiva kao njena ambalaža, taj odnos može biti skroz zanimljiv. Bleje, razgovaraju, sprdaju se, jedno drugom pružaju razumevanje i podršku kakvu je teško dobiti od istopolnih prijatelja. Što se žena tiče, za njih je takvo prijateljstvo čak i bolje i kvalitetnije nego žensko-žensko. Jer žena je uvek tu za svoju prijateljicu koja je nesrećnija od nje, da je uteši. A onda jednog dana jedna od njih kupi lepšu tašnu… Sa muškim prijateljem, takve gluposti se ne dešavaju. Jer, sa njim joj se ne kose interesi. Ne igraju ni istu ligu, ni za isti pehar. I to je odlična osnova za jedno zdravo, dugotrajno druženje.
