Mrtva usta ne govore
13. 3. 2015. neko doba uveče, Kabinet ministra Gašića
(u pozadini)…mašinica mali dreš, što me ljubiš kad numeš…
Aleksandar Vučić, King of the Andals, the Rhoynar and the First Men, Lord of the Seven Kingdoms, and Protector of the Realm: Bato. Bato, probudi se. Gašiću!
Bata Keramičar: Izvinite, gospodine Predsedniče vlade, muzika mog rodnog kraja me uvek uspava. Recite.
AVKOTATRATFMLOFSKAPOTR: Jesi li bio kod frizera skoro, kakva ti je kosa?
Bata Keramičar: Prošle nedelje, gospodine Predsedniče Vlade, kako ste i zapovedili. Doduše sad sam malo razbarušen, spavao sam u fotelji, ali sve se to da popraviti. Šta se dešava?
AVKOTATRATFMLOFSKAPOTR: A jesi počeo s botoksom kao Zoran Babić, nešto mi se čini da si se olinjao i zbabosao, mogao bi da počneš?
Bata Keramičar: Kako, Vaše Visočanstvo zapoveda. Sutra zakazujem tretman o trošku poreskih obveznika, njima je u interesu da im ministar izgleda lepo. Gde gori?
AVKOTATRATFMLOFSKAPOTR: Spremi se za slikanje. Zovi Zlatibora i hitno idite u Surčin, stiže helikopter sa bolesnom bebom, odron im presekao put i poslali smo letećeg zmaja po njih. Prvo su hteli da idu u Kraljevo ili Kragujevac al KURAC BATO NE DA VUČIĆ, odma sam naredio da lete pravac za Beograd, to je bliže, povoljnije, racionalnije, optimizovanije, lepše, naprednije, ispravnije…
Bata Keramičar: Gospodine Predsedniče Vlade, izvinite što vas prekidam…
AVKOTATRATFMLOFSKAPOTR: Reci, Gašiću.
Bata Keramičar: Vi tako imate lep glas i tako pametno govorite.
AVKOTATRATFMLOFSKAPOTR: Hvala, Gale. Ali i TIŠINA TAMO, vreme je da se radi, prema mojim proračunima helikopter je već iznad Mladenovca, što znači da samo što nije stigao. Ajde, zovi Zlatibora i rešite to kako treba, ja imam neka posla, radim večeras evaluaciju produktivnosti botova, majke im ga nabijem, loše me podržavaju na Prvoj i na B92, ima da im ukinem prašku šunku iz sendviča i vratim ih na parizer i tirolsku.
Bata Keramičar: Biće Vaša volja, o nadmoćni.
42 sekunde kasnije, kabinet ministra Lončara
(u pozadini)… Zlatibore pitaj Taru da li pamti ljubav staru…
Zlatibor: Alo ko je to, ko me ometa dok s paladinom sečem orkovske grkljane i grabim ka narednom nivou?
Bata Keramičar: Zlajo, zvao nas je. ON lično.
Zlatibor: ON JEBOTE BOG! (odmah popravlja razdreljnu kravatu i namešta manžetne ispod sakoa) Šta je rekao?
Bata Keramičar: Palimo za Surčinelu, stiže neka muslimanska beba iz Novog Pazara, moramo da se slikamo. Ja bih lično više voleo da je beba iz Kruševca ili tako nekog čisto srpskog grada, ali gospodar kaže da spašavanje osoba druge vere donosi više helta, pojačava difens i daje nove spelove. Jebiga, nikad ne znaš kad će Ljajić da se popišmani i pređe na drugu stranu, nestabilan je ko da je iz laboratorije Marije Kiri pobegao.
Zlatibor: JA PRVI VADIM BEBU IZ AVIONA PRVI SAM REKO PRVA ŽEĐ KO PREKRŠI TO DA MU UMRE MAJKA!
Bata Keramičar: A jebote, opet si me pretekao. Nikad ja prvi da se slikam, stvarno nije fer.
Zlatibor: Hahahaha JEBEM NEVADIM! Ajde polazi, vidimo se na aerodrumu.
Negde oko pola 11 na aerodrumu u Surčinu
(sa razglasa)…kome svoje srce dade, recite mi bele rade…
Diković: Ajde gasi bre ovo sranje u pičku materinu, nervira me.
DJ: Šta da pustim, gospodine načelniče generalštaba Vojske Srbije?
Diković: Na ti ovo. (pruža mu nasnimljenu tdk kasetu)
DJ: U, Rade Jorović – Žene vole oficire, savršen izbor, mpc mpc mpc…
Zlatibor: Trebalo bi već da su sleteli.
Bata Keramičar: Da, ovo već počinje da smara, a taman sam lepo kuntao u fotelji al nema, ovaj ministarski posao zahteva natčovečanske napore, ko bre osim nas i đubretara radi u pola 11 uveče, niko.
Diković: Aj da prekratimo vreme. Oćete da igramo papir-kamen-makaze do tri pobede bergerovom sistemu dvokružno?
Zlatibor: E ajde, al nećemo u šibice, to smara.
Bata Keramičar: Igramo u po hiljadu jura poreskih obveznika, pobednik uzima sve tri, ostalima đoković.
Diković: Dil.
Zlatibor: Dil.
15 minuta kasnije
Diković: OPAAAAAAAAAAAAAAAAAAA
Bata Keramičar: :(
Zlatibor: :(
Diković: Štitonošo, odma zovi guvernerku Tabaković da mi izbroji tri soma i da uplati koliko odma na račun. A vi momci, šta da vam kažem, nisam džabe vojnik, držim strategiju u malom prstu. Posle izgubljene ruke uvek anticipiram da će pobednik da zadrži strategiju i onda mu uvalim ono što će da ga sjebe, a kad pobedim sledeći put bacam ono što nije bilo u prethodnoj ruci, pisalo to na biznis insajderu, strava sajt, keve mi.
Neki rendom činovnik: Gospodo, upravo je Tanjug preneo da je helikopter sleteo na aerodrom i da su bebu dočekali ministri Gašić i Lončar.
Bata Keramičar i Zlatibor (u glas): O Bogu je hvala, samo nek se sve dobro završilo po to nevino biće kome je život tek počeo (krste se). Sad možemo kući polako.
Diković: Alo bolidi, je l vi živite u nekom paralelnom univerzumu, pa helikopter nije sleteo.
Zlatibor: Dikoviću, ti si vojnik i drugačije gledaš na stvari, ako je Tanjug preneo da je beba stigla i da je sve u redu, onda je TAKO.
Bata Keramičar: Pridružujem se, Zlatane.
Neki drugi rendom činovnik: Gospodo, upravo je javljeno da helikopter pao.
Zlatibor: A sranje, jebeno sranje. Taman sam hteo da večeras budžim paladina al eto, izgleda ništa od toga.
Bata Keramičar: Ja hteo da pustim lajv strim Parova i bog da me vidi. Onu Atinu bih tako sadžgo uz plafon što kaže Velja.
Diković: Ja sam mislio da proučavam strategiju odbrane za iks-oks kad sam u poziciji oksa, mnogo je zajebano, da vam ja kažem. Ajmo sad jebiga, dužnost zove. KO PRVI NAĐE HELIKOPTER NJEMU 5000 EVRA OD PORESKIH OBVEZNIKA PRIPREMA POZOR KROZ PROZOR TRI ČETIRI POLA PET S… KO SE NIJE SAKRIO MAGARAC BIO OPAAAA ASAM VAS ZBUNIO TO JE DRUGA IGRA JA VEĆ KRENUO.
200 minuta kasnije
Diković: (sedi pored srušenog helikoptera i puši pljugu) Štitonošo, zovi Jorgovanku i kaži da spremi šuške, opet sam izdominirao. A de ste vi dosad, ovi se već oladili?
Zlatibor: Ma Gaša zajebo, nije poneo ni cvikcangle ni bonsek, nismo mogli neku žicu da prođemo pa išli okolo 6 kilometara.
Bata keramičar: Ma šta ja zajebo, nije moje da nosim taj alat, ja radim pločice, eventualno parket. Evo imam neki rastvor za fuge ako nekom treba. U jebote, pa šta je s helikopterom?
Diković: Sudeći po stanju olupine, poprilično sam siguran da je pao s neba.
Zlatibor: Je l treba nekom da se meri pritisak?
Diković: Njima ne, svi su mrtvi al možeš meni, kad već nosiš taj aparat.
Zlatibor: Naredio mi Gospodar da nigde ne idem bez njega, kaže, tako ulivam veće poverenje. I beli mantil mi naredio da nosim uvek i vidi sad kako sam ga ukaljao. To sve kad Bata oće da idemo preko ovog blatišta.
Bata Keramičar: Jeste, najbolje me sad još okrivite i što je helikopter pao.
Diković: Haha a dobro, nismo baš toliko zli. Ne stvarno, šta ćemo sa ovim?
Zlatibor: Imam ja neku pljosku s rakijom u džepu.
Bata Keramičar: Baci je tu pored tela pilota.
Diković: Alal vera, momci.
