Zovite me kafanski guru
Znate, kad bi mogli da mapiraju sva moja šoranja, kao kad napredna statistika Premijer lige prikaže svaki dodir lopte Di Marie, u ovoj kafani, paradoksalno, ne bih imao nijedno. Iako bi statistika promila i potrošenog novca ovde prosto podivljala. Jebote, pa ja ni ne znam kako ovde izgleda klonja. Fino je ovo mesto, sigurno nema onog taloga, onih odvratnih gromuljica po podu koje se naprave kada mokraća dođe u dodir sa toalet papirom, mada, nije ni previše fino, ne verujem baš ni da ti robot trese miška dok u pozadini piči Andrea Bočeli. Da, respektabilno čista šolja bez daske, monoblok sistem, kanister sa dezinfekcionim sredstvom uvek pun, rolna papira da obrišeš ruke, pod uslovom da ih pereš. Iskustvo… Nego, šta ja vama sve ovo pričam.
Vi niste ovde došli da slušate o mojoj bešici. Granitna je, stabilna poput Distana, spremna na trenutak opuštanja samo kad dođem gajbi. Paorski mi je da se teturam među stolovima, čekam red i one unezverene poglede majmuna koji izlaze iz kabine nezakopčanih šliceva i paničan strah fulje hoću li joj se obratiti ili ne, jer ako je neko vidi kako priča sa mnom… Vi ste, šiljokurani, ovde došli da navatate nešto, ni ne trudite se da mi prodajete priču kako ste došli radi boemštine. Boemštinu ostavite profesionalcima, bez lažne skromnosti. E sad, verovatno se pitate zašto ja upražnjavam svoju boemštinu na mestu koje se zove Kafana ”Sipaj, kao da sutra ne postoji”, specijalno dizajniranom za studentariju sa plitkim džepom, gde kuhinja ne postoji i gde je jedini bard-momenat bio kad je u nju svratio Milan Živadinović da kenja na brzinu jer ga priteralo. Odgovor je jasan. Previše sam mlad da bih se upustao u ovakve avanture na koju ste se vi namerili, a previše star da sate provodim u true boemskim kafanama, kuvarima donosim meso i povrće i govorim im šta da mi spreme dok pijuckam vino i čitam Politiku. Ja sam vam, bre, kafanski Ahmed Nurudin, kapirate, hah! Ne kapirate. Nije ni bitno. Dobar sam s gazdom, uvek imam sto, koji volim da podelim kad je gužva, ignorišem netalentovan i preglasan bend, dolazim i tokom radne nedelje dok je većina klijentele zagnjurena u knjige ili kancelarijska mesta na poslu dobijenom preko stranke… Uf, što je dobra. Ok, ova je zagnjurena u neke mošnice 24/7 verovatno, šta se keziš bre, majmune?
Nikad nemoj da se smeješ glasno u kafani kada si došao iz razloga zbog kog si ti došao. Smejanje je dozvoljeno meni, studentkinjama farmacije koje merkate za stolom preko puta, i onoj dvojici kamiondžija, ZDRA’O ŽILE, E’O, RADNO, tebi nikako. Imam jednu teoriju, da na Balkanu retko kad jebe neko ko je pokazao svoje desni u javnosti. Vole bre, kad si nešto ozbiljan, namršten, jer to u algoritmu odvaja dve grane, ili si se onako umusio jer Heseov Stepski Vuk previše podseća na tebe, taj tip ozbiljnosti, ili tip ozbiljnosti nosim nož i ne libim se da ga upotrebim i pritom imam značajan staž na Severu. Pa koja šta voli. ”On me strašno zasmejava, tako je otključao moje srce” je najveća ženska laž, pa i onaj Čelmer je jebao Moniku tek kad joj je broj upotrebljivih jajnih ćelija kritično opao. Šta? Nije Čelmer, nego Čendler. E moj sinko, nećeš jebati. Poznavanje sitkoma inkompatibilno je sa snošajem. Ok, ili idi skidaj novu sezonu ”Kako sam ti jebavao ujnu” ili slušaj.
Pokrili smo prvu lekciju. Primetio sam da svi nosite košulje, jako lepo, irelevatno, ali jako lepo. Moramo da nastavimo malo brže, Smederevka radi svoje, već sredinom druge upadam u nekoherentnost, misli mi lutaju, a mozak kao da nema volje da ih hvata i slaže u celinu. Postoji realna opasnost da vam deklamujem završni monolog iz Blejd Ranera i da ga ne završim jer sam se setio kolika je Stivi Dži u stvari sisurina. U tom maniru, lekcija dva! Doziranje otrova. Ne želiš joj prići trezan, i ona je pripita, imate ceo život da budete jedno drugom dosadni i trezni, a ne želiš ni da joj povratiš po cipelicama. Briši ovo prvo, sigurno ti neće biti žena, ovde materijala za pitu sa kupusom u nedelju i čist veš opeglan za ponedeljak nema, zna se gde se žena nalazi, na KORZOU, dabome, a pošto sad nema više korzo, pozoveš jednu ženu iz Brusa, imam broj, i ona ti dovede Albanku. Jesu malo gadne, ali to je STUB kuće, građena ko jonski, slažem se, ali pere, I NOGE kad zaišteš, kuva, pegla, deci gujscu briše, sve. Ali otom potom, vi ste mladi, još niste ni vojsku služili, želite bobanu malo zadovoljstvo da pričinite. E ovako, da vas raspodelim:
Ti ćeš, balvane, ovoj visokoj. Briga me što ti se ne sviđa, mora geometrija da se poštuje. Zahvali se hipofizi. Ti, lepotane, a jesi, stvarno si najlepši od sve četvorice, sigurno se zoveš Dado, mamicu ti jebem nalickanu, ti ćeš tu da sediš, ne ideš ti nigde, usraćeš se u život ostalima. Ti, grlati, probi mi bubnu opnu, idi na Pinkove zvezde pa tamo pevaj, sa onim dizalicama, napadaš devojku sa naočarima, gledaj je kako skenira, dala je sigurno tri ispita ovaj rok, a ti… Momci ovaj vam se otkinuo. Pa ne mogu da radim sa amaterima, jedna dunja i jedno Zaječarsko i gledaj ga na šta liči. Hajde vodi ga da se umije… Odakle ja, jebote znam gde je WC?
Video sam… Stvari… U koje vi ljudi ne biste ni poverovali… Kad se Mišku Skakavcu na Ibarskoj magistrali pokvario Korg pa ga je deset kamiondžija jurilo jer nije stigao da im otpeva ’’Lepotica grada’’. Kad je Gagu Lutku prosila mrtva pijana devojka na sred kafane jer joj se dopalo kakav mu je polu-profil. Kad nas nekoliko ortaka nije imalo da plati ceh pa smo iscenirali da se jedan guši od urnebes salate. Svi ti momenti, biće izgubljeni u vremenu… Kao suze na kiši. STEVE GERRARD, GERRARD, HE SLIPS ON HIS FUCKING ASS, HE GAVE IT TO DEMBA BA, STEVE GERRARD, GERARRD. Bliži se fajront.
