Telemarketari: Kaće crknu?

Koja je funkcija fiksnog telefona? Ne zaista, čemu ovaj uređaj trenutno služi? Da li se iko mlađi od sedamdeset godina uopšte cima kada on zazvoni? Zašto ga lepo ne spakujemo i ne pošaljemo u muzej da bleji sa ostalim dinosaurusima? Jebiga, davno je prošlo vreme kada si dolazio u situaciju da okreneš stan Bošković, pitaš da li je Dragana tu i moliš Boga da se ne javi njen ćale i pita te koji si ti sad kurčev faktor i da li planiraš da mu kao kunić zaskočiš potomak, da zna da li odmah da pronađe odakle zoveš, dođe i isčupa ti to malo muškosti što gajiš među nogama kroz nos.

Ne znam za vas, ali ja pripadam onoj generaciji koja je zvala rezidencije svojih školskih drugara s pitanjem da li sam dobio mesaru i ako nisam, kako onda krava priča preko telefona? Jeste bilo nadreano infantilno i glupo, ali je svakako bilo i zabavno.

Kada se samo setim. Ulaz pored mene živeo je jedan lik koji se preziva ni manje, ni više nego GLAVIĆ! Svaki drugi dan, kada malko klonem duhom, okrenem broj i pitam:

– Dobar dan, da li je to stan GLAVIĆ?

– Jeste.

– HAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHA!!!!

/histerično bacam telefom, padam na pod i suze kreću kao vodopad da teku niz lice/

Kada malo bolje razmislim, u poslednjih iks godina jedino ko me je zvao na ovaj nekada revolucionarni aparat je bila baba da mi saopšti ko je od rodbine umro ili se oženio i telemarketari.

Jebote, XXI Vek je a telemarketari i dalje jašu. Razumem da nema posla i da je svaka prilika da se zaradi neki dinar i više nego luksuz, ali brate, odakle tim ljudima snage i mentalne volje to da rade? Mislim, koliko moraš biti mrtav iznutra da živiš s time da svako koga pozoveš, na keca ima nameru da te otera u kurac? Možda sam govno, ali ja obožavam da ih trolujem. NE MOŽE TELEMARKETAR MENE DA SMORI KOLIKO MOGU JA NJEGA!

Situacija od pre neki dan:

– Dobar dan, zovem iz agencije IORFUIOYIQGEDGQUI. Imate li nekoga starijeg u blizini s kim mogu da pričam?
– Imam. Koliko starijeg?
– Preko 20 godina.
– Imam ih više. S kim želite da pričate?
– Pa ne znam, svejedno je.
– Meni nije. Neodlučan sam, morate mi pomoći.
– Ok, recimo s ocem?
– Uuuu nemojte s njim, nadrkan je čitavo jutro. Psuje semenkare, Ameriku, kapitalizam i sudbinu što nije stigao da opali selfi s Putinom.
– Dobro, može onda majka?
– Nemam majku. Nismo se zapravo nikada ni upoznali. Pričao mi je otac da je bila žena kakvu svet nije video. Spašavala je bebe foke, borila se protiv tople čokolade posle 22h u kafićima, zalagala da se HB cigarete izvoze u svet, gradila je prugu, ma ne biste verovali. Znate šta? Ako imate malo vremena, došao bih ja do Vas da Vam pokažem slike. Prava lavica. Imam tu i neki moj album kad sam bio beba. Krv mu jebem, al’ sam bio sladak. Samo mi recite adresu i ja sedam u…….
– Dobro dečko, imaš li još nekoga tu s kime mogu da popričam?
– Imam babu i dedu.
– Mogu li dobiti nekoga?
– Koga?
– Svejedno.
– Pa ne znam s kime Vam se više priča. Oboje me sada značajno gledaju. Ne bih da donosem ishitrenu odluku pa da se neko naljuti. Jel Vi to želite da mi unesete nemir u dom? Želite li da napravite disharmoničnu atmosferu pod našim krovom? ALO BREE! Znate li Vi da ja tri godine nisam s babom progovorio reč jer……
– Dobro, hajde daj mi babu.
– Uf, nemojte babu. Nije ona baš sva svoja. Izlapela je i priča potpune gluposti, level HerbaLife. Mada, znate, nije ona uvek bila takva. Kad sam bio klinja, pričao mi ćale kako je baba…..
– Daj dedu na telefon.
– Deda je nem. Još od momenta kada je Mijat pogodio prečku, deda je jednostavno sav svoj glas…..Halo? HALO? HAAAAALOOOOO? Gospođo?  

Jeste ovo sabotaža, ali ona je samo privremena stvar. Siguran sam da ih jedno-dva trolovanja dnevno neće naterati da pored mog kontakta docrtaju obrnuti krst i zauvek odjebu. Ono što mene interesuje jeste kako da se trajno zaštitim od dronova koji bez ikakvog mentalnog angažovanja iznova isčitavaju isti grozomorni scenario u stilu velikog doktora Siće? Nedavno sam pročitao da je jedan 25-godišnji Britanac toliko ispizdeo od smaranja da je pokrenuo broj sa posebnom tarifom. Iako nije oteo neki poseban novac, taj lik je ipak jedan od retkih koji se koliko toliko ozbiljnije iscimao da stane opresorima na put.

Hajde što me zovu svaki prokleti dan, nego što uvek pokušavaju da mi uvali neko sranje koje mi ni u najgoroj zajebanciji ne  treba. Da, imam preko 25 godina, i ne, ne želim da dođem u taj i taj restoran da slušam tročasovno izlaganje o lampi koja leči reumu jer i dalje nisu krenuli obrazi da mi se vuku po patosu od starosti. Takođe, ne želim da pokupim vaučer za gratis putovanje u Španiju jer znam da je u hotelu “Estúpidas Serbios” poslednji lik doručkovao sopstvene čarape.

Pojedine, naročito velike firme, imaju toliko podataka o nama da se postavlja pitanje da li se ovde radi o trgovini ili krađi ličnih informacija. Da bi situacija bila još gora, telemarketari nam te informacije iznose preko telefona, misleći da ćemo uvideti kako oni kidaju svoj posao.Prema brojkama koje su izbacili određeni britanski mediji, stanovnici tamo primaju oko 700.000.000 neželjenih poziva DNEVNO. Koliko jezivo samo izgleda ova cifra?

Ako je verovati internetu i pravnom sistemu ove Miki Maus države, u Zakon o zaštiti potrošača umetnuta je jedna interesantna novina, koja se zove „nasrtljivo poslovanje”. Prema članu 24. ovog dokumenta (uzimajući u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja) svaki momenat u kojem trgovac ili telemarketar nedozvoljenim uticajem narušava ili preti da naruši slobodu izbora potrošača i tako ga navodi da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo, tretira se kao prekršaj i dotični ima apsolutno pravo da ga prijavi i traži kompenzaciju za naneti dušeni i mentalni bol.

Za nasrtljivo poslovanje predviđene su i novčane kazne koje za pravno lice iznose od 300.000 dinara do dva miliona, a za preduzetnika od 50.000 do 500.000 dinara. Uz to, za prekršaje može biti kažnjeno i fizičko odnosno odgovorno lice u pravnom licu kaznom od 50.000 do 150.000 dinara. Tako da – PRIJAVI SKOTA! MALTRET MORA NEKADA DA STANE!