Rodbina i ostala smrtonosna iskustva

Rodbina, šta je to? Da li je starija rodbina ili smaranje? Neka od pitanja koja nisu mogla da se reše na prestižnim Srpsko-nemačkim univerzitetima uprkos brojnim stručnjacima i velikoj pažnji posvećenoj ovoj temi. Pošto nas poslednjih dana bombarduju vešću da je naš proslavljeni košarkaš Predrag Danilović IZBODEN u “tradicionalnoj srpskoj svađi među prijateljima“, više je nego jasno da smo patrijahalno društvo koje dosta polaže u svoje običaje i neguje najbliže. Pored ovako bliskih prijatelja, imamo i one za koje smo srećom ili nesrećom krvno vezani i u bogatoj srpskoj istoriji i tradiciji, sa njima su uvek bile najveće peripetije.

Rodbina iz inostranstva

Da sam svaki put dobio dinar kada sam čuo „ja imam tetku u Čikagu“, sada bih verovatno mogao da platim Vendi na bar pola sata. Polumitska bića, koja navodno dolaze jednom u tridesetak godina, donesu original Milku, tri-četiri majice iz njihovog Delta Sitija, bezbroj slika, i neki isfolirani žarkovačko-englesko-srpski. Takođe, bitan argument u svađama sa vršnjacima: „Ne lupaj, Švajcarska druga je nameštena skroz, meni brat od strica živi u Cirihu, sve mi je ispričao“

– Jaooo, koliko si mi poraštaoo…Pa koji si razred?
– Tetka ja sam apsolvent.
– Kako vreme nemilice flajs avej….Jesši video što je tetka donela čokolejd?
– Jesam…Nego jel znaš da je kod nas školarina 80 000? To kad se pretvori u dolare nije preterano puno…
– Uh, pa dolar je jaka valuta…Morate malo da radite ovde, samo sšedite u kofi šops i gledate prolaznike. Za dolar u Amerika neko radi po par sati.
– Da, Meksikanci i Makedonci.
– Se sećaš kad je tetka poslala 100 dolara pomoć? Jel ih još čuvaš?
– Bilo je 50 dolara i bilo je devedeset devete. A jel se sećaš ti kad smo vas vozili iz Ćićevca na aeredrom? Tada si još mislila da su Amerika i Švajscarska susedi, i jedva smo ti objasnili da tamo nije nestašica krompira i da ti ne trebaju dve torbe samo za to?

 

Evo šalje tetka neozračenu Milku

 

Misteriozna rodbina na telefonu

Radnja se odvija između 09:00 i 09:24. Telefon nemilice zvoni. Konačno, više iz inata, dižem slušalicu.

– Halo?
– Moliimmmmm? Ko je tamo?
– Vi ste zvali.
– Jesi ti Rajkoo?
– Nije Rajko, na poslu je. Ko je to?
– Sa kim pričam?
– Darko ovde…Ko je to?
– Darkoooo…Đe si sine, baka Smiljka ovde iz Dervente!
– Zdravo…Baka Smiljko?
– Jesi probo kajmak?
– Kakav kajmak?
– E dobar, dobar kažem, poslaće baba opet!
– Važi
– A jel se sjećaš ti bake?
– Izvinite, al stvarno se ne sećam.
– Pa dobro nikada se nismo upoznali. Ajde pozdravi i prenesi Rajku da sam ga zvala.

Baka Smiljo, teraj se u tri pizde materine, vraćam se u krevet.

Godinu dana kasnije.(poželjno čitati određenim naglaskom)

Aloo, ko’e tamo?
– Darko ovde.
– Ovde Lađa, tvoj rođak, videli smo se dveiljadite u Leskovac na semafor kad si bio sa oca!
– Ja nikad nisam b…
– Onaj što paprike prodaje, se sećaš pun sam vam gepek natovario!
– Ok, predajem se, sećam se.
– Pozdravii oca puno, i zamoli ako može da dođe u Leskovac kod nas, porodila se Tamara, Dušanova unuka! U subotu je slavlje!
– Važi, reći ću mu.
– ‘Esi jeo ti nekad Leskovački roštilj?
– Jesam.
– Eeeee, nema to u Beograd! Aj uzdravlje!

 

Vidiš ovog malog u sredini? E to ti je baba.

 

Rodbina na okupu

Kada bih morao da biram između mučenja na najokrutnijim spravama starog Rima ili petnaest minuta u društvu rodbine koja se okupila radi nekog besmislenog razloga tipa „Mala Ivana Radova je dobila posao u opštini“, trebalo bi mi oko petnestak minuta da razmislim, al Rim bi ipak pobedio sa deset argumenata u svoju korist. Ok, jasno mi je kako Velja Ilić smišlja „skandalozne“ izjave, kako Milijaš može da igra utakmicu posle dve flaše Džeka na Fristajleru, kako podbradak Nenada Čanka živi sam za sebe, ali nikada mi neće biti jasno, kako tvoji „najbliži“ mogu da ti postave najblamantnija i najneumesnija pitanja koje neko može da smisli.

JOŠ nisi završio čkolu?

Jel pije neko drogu u tvom društvu?

Imaš da mi pozajmiš 50 eura?

Jel se ono tvoja cura zabavljala sa Đikom autolimarom?

Jel znaš da si isti majka kad je bila mlada?

*Bonus – dobra rodbina

Ćutljivi pojedinci koji se sa vremena na vreme pojave, pitaju za zdravlje i tutnu ti zgužvanu novčanicu od dvaedsetak eura u ruku, uz blagoslov da „kupiš čokoladu.“ Priča se da ih je ostalo samo u ruralnim delovima BiH.

Sve u svemu, jebi ga, rodbinu ne možemo da biramo. Al možemo da ih pobijemo! Šalim se, šalim se, možemo da ih izbegavamo, da se ne javljamo na telefon, da pređemo na drugu stranu ulice, da se odselimo u Čad….