Alkohol i izlazak – mit i realnost

Klasična vizija izlaska klasičnog srpskog omladinca: “biće do jaja, šibnem jednu rakiju kod kuće čisto da se zagrejem i da mi se razveže jezik da šarmiram sve oko sebe svojim neodoljivim vrcavim smislom za humor. Onda još par piva u klubu pa priđem simpatičnoj crnki krupnih očiju koja se stidljivo smeška u mom pravcu, bez plana, čista improvizacija, prospem najgenijalniju foru u istoriji startovanja, donesem joj dva koktela od kojih ona, iako iznadprosečno inteligentna studentkinja francuskog, počinje da zapliće jezikom i priča nepromišljenosti, njen stidljivi osmeh polako postaje pohotan, kaže da retko sreće muškarce koji su tako duhoviti i zgodni u isto vreme, ekipa gleda NE VERUJE. Vraćam se do ekipe, sunem Šonetov špricer na eks i pitam ga za ključeve od kola, on mi ih daje i tapše me po leđima sa osmehom u kom se mešaju pijana bratska ljubav i strahopoštovanje, odlazim do nje, odlazimo iz kluba, a ujutru AJ GAT A HENGOVAR OOOO al ona to zna, već me čekaju limunada i aspirin, pijem ih na eks, odlazim i ne javljam se nikad više. Ekipa u fazonu “šta je s onom malom od juče”, a ja kažem “ma mogu ja bolje od nje” a njima vilice na patos JAO MILORADE ŠMEKERU JAO MILORADE TUNAJTS GONA BI A GUD GUD NAAAJT “.

Naravno, ovo je mit, bajka, čudovište iz Loh Nesa, Eva Ras. Takva nadanja su samo retardirano dete čiji je otac dve popijene rakije popodne a majka loš komercijalni haus. Takođe, ako me boravak u inostranstvu i motanje sa internacionalnom studentskom stokom, koje sam i sam deo, ičemu naučio, to je da ovaj mit nije ništa karakteristično za naše prostore, već za apsolutno svakog s kime sam izlazio/napijao se, odakle god da je bio. Da li ovde ima posla za Levi-Strosa (ne onog što proizvodi farmerke, već onog drugog), ne znam, al činjenica je da svi, od Ivana iz Novokuznjecka koji ne progovara ni reč pre 17tog piva, pa do Rikarda iz Sevilje koji pegla na šanku posle trećeg, veruju u to da će večeras biti do jaja, da će svaki stadijum napijenosti doći u savršenom momentu i biti savršena predispozicija za pravljenje kuršlusa i ispadanje šmekerom.  Kako to zapravo izgleda?

PRVO I DRUGO PIVO

Jebote, ne mogu da verujem. Okupao sam se, obrijao, pa čak i potkreso dlake u ušima da bih sada sedeo u SUR “Bilećanka” na Telepu i pio zidarce sa još 9 likova za stolom. Pričaju o pikanterijama vezanim za bregastu osovinu. Ne razumem ih ni reč. Jebote koliko se smaram, šta sam i izlazio koji kurac, bolje da sam ostao kući da rifrešujem desktop. Šta je sa studentkinjama francuskog, šta je sa malom Bavarijom od 250 kinti, koktelima, stidljivim pogledima? Konobarica koja liči na Jorgovanku Tabaković me doduše gleda, ali ne stidljivo. Plašim se.

TREĆE PIVO

Više nije bregasta osovina, sad je zupčasti kaiš. Ha, jebote, ladno, nisam znao da ti sjebe pola motora ako pukne. Ajd bar nešto korisno da naučim kad se već smaram. Ima sve više mase u kafani, ušle su i neke ribe. Šone je u majici “Manastir Mala Remeta” a Dule u staroj DSS-ovoj “Kosovo je Srbija” sa flekom od majoneza, ne mogu da verujem da se loži na to i dalje. Eeej Milorade, mladost si potrošio s vucibatinama umesto da si iskoristio bejbi fejs i vitko telo da postaneš prvi plejboj Novog Sada. Neka, trpi sad.

ČETVRTO PIVO

Kafana je krcata. Kolko je zadimljeno, nevera. Svakim novim udisajem povećavam šanse da dobijem rak pluća za 25 posto, do kraja večeri ću da umrem 840 puta. Heheh, Baki je opet prosuo foru “Jebote kolko ljudi, nema mesta iglom da se ubodem”, heheh, ej Baki Baki promašio si profesiju trebalo je komičar da budeš a ti za metalostrugara učio. Počelo je da se priča o fudbalu. To je moj teren. Fascinirao sam sve prisutne informacijom da Nikon Jevtić sada igra u drugoj mađarskoj, to ih je prilično zabavilo. Jedna riba mi je tražila cigaru dok se ekipa smejala, sad garant misli da sam car.

PETO PIVO

E bokte, pa zaboravio sam kolki su ovi momci carevi za ova četri dana kolko nismo izlazili. A ima i ovde riba, šta. Jen dva tri…osam, devet. DEVET, plus Jorgovanka. E moj Milorade ako nisi među devet najvećih šmekera u ovoj rupi bolje idi kući da plačeš što su Toše i Sloba mrtvi. Opa, živa muzika! Jaoj, pevač zavija kao da mu istovremeno potpaljuju muda brenerom i vade oči kašikom za cipele, al nema veze, atmosfera je bitna. Ma da bre, dobro je ovo, a i šta bih ja u klubu, tamo ne moš ni da pričaš a spika je moj glavni adut.

ŠESTO PIVO

Idi bre, pa ko zna da se zabavlja ko mi, OVO NIGDI NEMA SAMO KOD NAS. Pokušavam Rotkvu već neko vreme da nateram da krenemo u akciju na one dve dežmekaste plavuše u ćošku što se prave da nas ne primećuju, ali jedini odgovor koji dobijam od njega je “brvljmbarmblje”, i nisam siguran da li da to shvatim kao odobravanje. Pohvaljujem Šonetov autfit, dogovaramo se da i meni nabavi majicu sa manastirskim motivima, 300 kinti dodaš i moš da biraš kog sveca da ti stave. Jebote, nisam pišao od trećeg piva. Taman naručim usput još jedno.

SEDMO PIVO

Jebote život, svaki put se šokiram kolku bešiku imam, pišam 20 minuta, napravio sam red ispred wca do Veternika. Uh, tako, sad nazad u akciju. Rotkva je ispod stola, nadam se da spava, neću ja da objašnjavam njegovoj majci da je mrtav jer pije rakiju koju je sam pekao u rerni. Možda bi Zoli išao sa mnom u kurvarenje, al šta, on je Mađar, nema srpsko srce ŠIROKO KO MORE PANONSKO, znaju to žene, kako ću s njim. Mada ajde, ne izgleda tolko ko Mađar, slagaćemo da se zove Zoran a da akcenat vežba zbog državljanstva. ZOLI, DOĐDERVAMOĐEREIDEZAŠANK, imam poslovni predlog za tebe.

OSMO PIVO

Pa ovaj Zoli je totalni car, nisam znao da je ko klinac zapalio babi kokošinjac kako bi saznao da li kokoške imaju dušu. Kaže nemaju. Ko bi reko. Znamo se 12 godina a ja to nisam znao. Zoli, brate moj mađarski, tebe sam uvek gotivio više od svih, ti si mi najbolji ovde, jedini si pošten, okopavaš svoju baštu na Adicama i nosiš sandale na čarape, a ne ko ova bagra, patike od 13 iljada nosi i visi u kladionici ceo dan, GDE ĆE NAM OVA MLADOST PITAM JA TEBE, GDE? Muška suza, tapš po ramenu.

DEVETO PIVO

Kurac, dok smo ja i Zoli plakali, neka dva brbana su zaposeli one dve, vid kolki su, rame mu ko moja glava, garant su Sremci pa došli u Novi Sad seljaci naše naivne mlade devojke da varaju, PA PIČKA VAM MATERINA NAZAD U SREM ODAKLE STE DOŠLI SVINJE ČUVAJTE JUTROS SI BAŠTU OKOPAVAO A SAD ŠMEKERA IZIGRAVAŠ JEBO TE ČANAK TE JEBO. Zamišljam kako mu to sve govorim u lice i ponovo sedam za sto sa ekipom, obeshrabren. Kafana se vrti, toplo je. Sve o čemu pričam zaboravljam u roku od 8 sekundi. Pravo je vreme da pošaljem sms Radojci i kažem joj da je volim uprkos tome što ona misli da smo najbolji prijatelji. Sutra će me možda biti blam ali šta to ima veze LJUBAV POBJEĐUJE SVE.

DESETO PIVO

HIJOOOOJ MOJA PESMA OOVO JE MOJA KUĆA ŽIVEO SAM TU OVO JE MOJA DRAGA VOLEO SAM ŠTURM HEHEHEHE e jebote pa ovaj klavijaturista delje, zaslužio je 2 soma laganica i evo još 2 ovom što peva a i konobarici malo bakšiša hehehe stara koka zna ona na koga se namerila nije Milorad od juče pa ove klinke da juri. Kolko ona majica, Šone? Soma? Evo ti 5, ne vraćaj mi kusur, NE VRAĆAJ MI KUSUR MAJMUNE JA TE VOLIM KAO BRATA TI MI VRAĆAŠ KUSUR A JESE SEĆAŠ KAKO SMO FUDBAL IGRALI KAO KLINCI ŠANJIKINA KAPIJA BILA GOL JA SAM BIO DRULIĆ A TI KEŽMAN A TI MI KUSUR VRAĆAŠ PA KOJI TI JE KURAC ŠONE KOJI TI JE KURAC.

JEDANAESTO PIVO

Sedim već 15 minuta, baciću peglu ako progovorim. Šone se upustio u spiku sa izvesnim Sekirom. Siguran sam da ga ne zovu tako jer je na 1. maju pogodio lika sekirom s leđa i mardeljao 6 meseci. A ne, ipak je zato. Vidi, zatego je Šoneta pesnajom. Ustajem, padam. Budim se posle neodređenog vremena, Šone i Sekira su u zagrljaju, plaču i izvinjavaju se jedan drugom. Muzika se već utišala. Ustajem, grlim Sekiru uz reči “Znaš kolko ja tebe poštujem, rođeni, ti si car, Klintone jebem ti mater”. Sekira nosi patike od 13 iljada, slažemo se da treba pišati po sirotinji, ko ih jebe što ne umeju da zarade. Sekira naručuje svima po 2 kajsije. Blekaut.

UJUTRU

Budim se. Nevoljno premotavam film od juče. Delovi kojih se sećam su sramotni, oni kojih se ne sećam su sigurno još gori. Žmurim i molim boga da nemam Radojku u sent items i Jorgovanku Tabaković u postelji. Otvaram oči i uz tiho “više nikad neću piti”, nadam se najboljem.

Svaki. Put.