Tarzanijina lista animoziteta (50 – 41. mesto)

Kao da je juče bio 27. jul 2011. godine kad se zaverglala Tarzanija i krenula u ljute virtualne bitke uglavnom sa samim sobom i sopstvenom nesposobnošću i dezorganizovanošću. Mada realno, nije kao da je juče bilo jer je prošlo pet jebenih godina kako tupimo po internetima ali dobro, nije da se žalimo, generalno nam je do jaja, barem niko ne mora da ustaje pre devet ujutru, a evo svi imaju pojesti, popiti i šta podase baciti, dakle sistem smo zajebali. Donekle. Uz to, razvili smo i instituciju animoziteta, koju smo u našem rečniku stranih reči i izraza definisali kao najiskreniji emotivni odnos prema govnarskim pojavama.

Dakle, animozitet nije mržnja jer i prema patologijama gajimo animozitet. Dalje, nije ni hejt jer je on sam po sebi uglavnom besmislen i neargumentovan, te ili je konformistički ili je hejt radi hejta, dakle sranje. Animozitet se poštuje, gaji i prilazi mu se nadasve kritički i sa postojanim argumentima.

Zato smo rešili da sastavimo listu od 50 kreatura koje obitavaju u granicama nam države a imaju poprilično uticaja na to koliko ćeš ujutru jogurta popiti i kakvog će on ukusa biti. Naravno, lista je poprilično skrpljena i odslikava miks raznih faktora, od onih da se recimo Dinkić izvukao s nje jer je pao u zaborav (neopravdano) do nekih drugih, kompromisnih, da na listu ne uđu Čović i Vujošević jer imamo još dece u redakciji koji se vole raspravljati oko toga ko je veće đubre (takođe neopravdano). U grupu honorable mention ubacujemo sve one koji se neće pojaviti na listi a daleko od toga da su bića s kojima bismo voleli piva popiti. Mrš i njima: Obradović Dveri i onaj drugi degenerik iz Obraza, Pajtić, Šutanovac i jedno 98 posto GO DS-a, te uglavnom celokupna ekipa koja je makar malo učestvovala u vlasti od perioda kad smo bili u pelenama do danas. Glavni kriterijum je bio aktuelnost a na pitanje gde su Ceca, Karleuša, Željko Joksimović i sl. nema adekvatnog odgovora ali mislimo da su mnogo manje zlo od ovih sa liste. Pa da krenemo redom:

50. Milan Krkobabić

Lider idiotske organizacije PUPS nikad nije uspeo da dostigne značaja svoga oca ali sama činjenica da on i još nekoiko njegovih partijskih saplemenika sede u Skupštini ga ipak čini dovoljno bitnim za ovu listu. Dva bonusa koja mu idu u prilog su što je i dalje glavni čovek Pošte i što je stric nekom balavcu koji je još pre 3 godine stigao da bude mudo u Privrednoj komori te znači da i to malo govno puca na visoko. Sve u svemu, Krkobabići, jebemo vam mater.

49. Bojana Maljević

Možda se pitate otkud Bojana tu, simpatična plava mlada žena koja ne pravi skandale, usput glumica. Dobro, tačno je da joj je gluma uglavnom kriminalna ali bože moj, ko je jednom gledao Ivanu Mihić, Maljević će mu biti Kejt Vinslet. Pa šta onda? Realno, Bojana nije kao zaseban enitet pozicija 49. Možda je 226 recimo, ali smo morali da je uglavimo jer nam se kenja od favorizovanja asfalta samo jer je asfalt i ova gospođa predstavlja otelotvorenje i pandorinu kutiju iz koje iskaču svi oni kojima je Đinđić Zoran a Nikolić Gaga. Pritom je riba skroz u fazonu „mojne da mi na Vračaru mom puštaš Cecu“. Heh.

48. Viktor Troicki

Neće nam polurus na slavu doći i zaista je smešno pomisliti da ovaj lik ima nekog šireg  uticaja ali je brate takav seljober raspali da njega uopšte nije blam da sa 30 prokletih godina urliče na sudiju kao makaki majmun. Jebe nam se tačno za uštogljene Engleze kojima su monokli poupadali u jagode sa šlagom kad su gledali performans ovog džibera ali eto već deset godina kako je Troicki aktuelan u večitoj borbi između drugog i trećeg kola i i dalje izgleda kao ograničeni iskompleksirani pripadnik kvazielite i lik koji bi te zajebao za 50 evra. Mrš, govnaru.

47. Đule Van Gog

Postoje mišljenja da je Đule zapravo bio gotivan do albuma Opasan ples. Nešto oštriji kritičari odmahuju glavom i proklinju dan kad je umesto gitare uzeo mikrofon u šake (a gitaru zadržao). Mi mislimo drugačije – Đule je bio super dok se nije rodio, sve nakon toga je jednostavno više štete nego koristi. Nećemo grešiti dušu, Van Gog je zaista do 1999. imao sasvim dobre muzičke momente, ali džabe, sama njegova pojava je toliko iritantna da je mogao napisati i Comfortably numb i dalje bismo ga zvali Đubre Van Gog.

46. Branislav Lečić

Šta je u glavi čoveka od 60 godina koji misli da je ok da ono kose što ti je preostalo ofarbaš a tamo gde ti kose nedostaje istu posadiš i izgledaš kao jezivi lutak iz jeftinog horora?

45. Aleksandra Kovač

Vidi pod Bojana Maljević, samo dodaj još iritantnosti. Zanimljivo da su i ona i Đubre dobili nagradu MTV Adria kao najbolji… nešto. Aleksandra je tad urliknula “Za Beograd, Za Srbiju…”. Božemeprosti.

44. Feđa Dimović

Zamisli jednog dana ti se život posere usta i zatreba ti advokat. Kao i svaki normalan čovek ti naravno nemaš advokata, jer nisi ti neka baraba da ga imaš. I tako hodaš ulicama s namerom da nekog nađeš i pred očima ti iskoči on – Feđa i kaže ti da je tvojim mukama došao kraj. Šta uraditi? Iskoristiti napalm da bi se neutralisao dorćolski lažni boem je jedno od mogućnosti. Ne stvarno, jebeš državu u kojoj lažni reper govori klincima da ih sistem laže. Možda bi bilo bolje da im kaže da se na vreme okrenu politici i učlane se u Dinkićevu partiju, kao njegov brat Slavko.

43. Miloš Biković

Kako reče Miki Mile: “Samo napiši, i dalje bolji glumac od Ćiće iz Dnevnjaka.” Moram da dodam životnu neprijatnost i kosmičku nepravdu, tj njegovu njušku koju svaki dan gledam na plakatu ispred jednog gradskog pozorišta u kom mi s rukavicama na rukama kontaminira sećanje na glavnog lika dela Kad su cvetale tikve. Neglumac, nefaca, neharizma, nepotreban planeti.

42. Boro Čorbo

Životna će nam satisfakcija biti kad ovu hodajuću mešinu počnu svi da zovu Boro Čorbo. Iako sve manje bitan faktor, Čačanin nije smeo da izostane s liste jer za razliku od folkera koji ljudi pošteno rade svoj glupi posao, ovaj peder je itekako kenjao po dotičnima, gnušao ih se a završio u istom čabru s njima, vozajući se gore-dole kao opskurni član žirija koji tumači kvalitet triler vokala kod nejači.

41. Mirko Alvirović

Za svaki litar benzina koji kupite, Mirko dobije 5 dinara u džep. Takođe dobije i fi od putarine a čak i kad Ciganima date 100 dinara za pranje stakla na raskrsnici, to nekako završi u džepu šefa domaće varijante Top gear-a. Za uzvrat, Mirko pučanstvu obezbedi još jednu patrolu od Beograda do Budve u kojoj saznate da li se više isplati da serete u kafani u Kokinom brodu ili u šumarku.