Kad će vam dozvoliti da nam kažete ko je ubio Harisa Brkića?

Ovaj tekst je planiran za taj crni datum ali onda sam se setio da tad svi veliki mediji izbacuju kojekakve uvredljivo banalne naslove poput “Sećanje na legendu ne bledi!” kako bi na talasu emocija nas koji se i dalje zaista sećamo iskamčili nešto klikova da gazda ne bi istovremeno gagovao u desno oko i urednika i celu sportsku redakciju dok ne dehidrira. I kliknemo, jebiga, teško je Harisa preskrolovati, a u tekstu ništa. Isti onaj novinarski brabonjak kao i svake godine, kada im precizno podešen Gugl podsetnik obavesti konjušarski mozak da je danas taj dan kad treba da se objavi tekst o Harisu. Onda mu malo izmene naslov, promene godinu, pretumbaju rečenice u kojima osim glupih statističkih podataka, nabrojanih uspeha i povremenih izliva patetike nema jebeno ništa. Ponekad se desi da neko bude malo agilniji pa ubaci i video, onaj prvi koji izađe na Jućubu kad se ukuca njegovo ime. Nema se vremena rođaci pogledati desetak videa, koje su verovatno sve do jednog zgotovili navijači, jer treba smisliti novi način da se zavade Cigani i Grobari pošto oni dobro znaju da su samo smrt i to siguran posao.

[typography font=”Cantarell” size=”16″ size_format=”px”]Otišao si Harise, ostala je tuga…[/typography]

Sećanje na Harisa bledi svaki jebeni dan za po nijansu već 14 godina, ne kod nas, mi koji smo ga gledali i navijali za njega ga nećemo nikad zaboraviti bez obzira koliko opijata nam prođe kroz zakmo i nama vaše mlitavo podsećanje ne treba. Jebe nam se da li je postigao 2354 ili 3709 poena i koliko utakmica je odigrao. Gledali smo ga i znamo koliko dobar je bio, ali oni koji nisu iz tih statistika i gluposti ne mogu da zaključe ništa. Tj. mogu samo steći utisak da je bio lošiji nego što jeste jer svaka statistika tako deluje. A to baš nije fer, to je čak najgore od svega jer degradira ono najvažnije, ono što je on stigao da uradi za tako malo vremena. Samo zbog toga ovo, da bar negde stoji nešto što pokušava da se očeše o tekst kakav je Haris zaslužio, a zaslužio je da se zemlja trese, da se svaki dan napada svako od saobraćajca na ulici, preko šefa BIA do ministara svega toga kroz svako glasilo od radio stanice Bukovac do televizija sa nacionalnom frekvencijom.

Umesto toga gurnuli ste ovo pod tepih, i za vas neobično brzo, pa na njega stavili šifonjer da niko ništa ispod tog tepiha ne može izvući, a kamoli ja. Treba mi pola sata neke osnovne stvari iz tog perioda o njemu da pronađem, jebem vam bre mater bezobraznu. Jeste, priznajem, nešto pre toga ubijen i Ćuruvija iako ga je tobože čuvalo 27 pripadnika državne bezbednosti, a pale su i mnoge druge bitne glave, ali baš zbog toga vam je obaveza bila da se ne userete i da ne ustuknete kad je najbitnije nego da rokate nikad jače, samo što vi to nećete i ne možete razumeti. Ni na samrtnoj postelji jednog dana, a nećete zbog toga šta ste i ne možete zbog toga kakvi ste, a toj spoznaji će vas mnogo bolje približiti brat ciganin nego ja jer ima znatno više iskustva u obraćanju takvima.

[typography font=”Cantarell” size=”16″ size_format=”px”]i nikada u pesmama nemoj promeniti temu[/typography]

A bio je vrhunski košarkaš, zaista vrhunski, a ne zbog o pokojniku sve najbolje. Većina ljudi danas možda ne bi rekla da je bio baš toliko dobar jer nije bio standardni reprezentativac i svakako je bio daleko od prve petorke. A jeste bio dobar, jako. Zanemaruju činjenicu da tih godina njegov kvalitet verovatno nije bio dovoljan za samo dve reprezentacije na svetu: Jugoslaviju i SAD. Jebiga, ne moram nabrajati ko je tad igrao na njegovim pozicijama, a Haris je bio i mlađi od konkurencije. Najupečatljivija odlika njegove igre je bio taj elegantni produženi korak koji se teško izvodi i zbog kog su sudije baš pizdele, nisu mogli da se dogovore da li su to “koraci” ili ne. Kasnije je ta finta dobila naziv “Harisov ulaz” i sećam se da smo svi kao u transu vežbali to sranje i da niko, ali niko, nije mogao da je izvede kako treba, odnosno savršeno, kako je finta jedino i prolazila. Za to je bio potreban veliki talenat, ta nit koja razdvaja čudo od običnog, a jebiga svaki klinac misli da je čudo pa smo bili poprilično uporni. Ipak, nekoliko puta je nastupio za reprezentaciju, tek ponekad je bilo mesta za njega, moralo se naći, bio je školski primer sportiste pa su svakako u savezu hteli da klinci i njega gledaju. Uostalom, tad smo većinu ekipa tukli 20 razlike i s drugim timom u trećoj brzini. U današnje vreme recimo bi sigurno bio jedan od nosilaca igre, a nismo ni danas loši, naprotiv.

[typography font=”Cantarell” size=”15″ size_format=”px”]jel vas sramota sad bar malo[/typography]

Otišao je iz Partizana u Budućnost, uzeo titulu i vratio se u Partizan što je bilo potpuno neočekivano jer je imao odličnu sezonu, tačnije, imao je sezonu kakva se od njega i očekivala. Niko nije pomislio da je pobegao od nekog, nego jebiga, vratio se čovek, lepše mu ovde, šta smo znali. Koliko pamtim nakon povatka uspeo je odigrati samo par utakmica pre nego što su ga ubili. Posle treninga sa kog je izašao ranije jer je rekao da se ne oseća dobro, na parkingu Pionira dok se spremao da uđe u kola, Golfa trojku. Dva metka u glavu. Tri dana se borio zajedno sa lekarima, ej TRI DANA, i onda je umro. Svako ko je bar jednom pucao iz pištolja makar i u vazduh, bez obzira koliko kalibar mali bio, shvata koliko je teško izvesti dabl hedšot, kakva veština je za to potrebna i koliko vežbe izuskuje, a svako sa više od par vijuga u glavi zna da tad u Beogradu niko ozbiljan nije krao Golfa trojku.

Imao je 26 godina, i kako starimo sve nam je jasnije koliko je jebeno mlad bio. Kad nam deca budu imala 26 biće nam najjasnije. To je zenit košarkaške karijere, a takođe treba uzeti u obzir da tad košarkaši u inostranstvo nisu odlazili tako rano, vreme za baš velike stvari je bilo ispred njega, u narednih pet do sedam godina mogao je postati možda i najbolji u Evropi, a sigurno najbolji na svojoj poziciji. Bio sam klinac tad i voleo sam Partizan više od svega i kad sam čuo bio sam u šoku, pravom, ne kenjam, nije mi bilo dobro baš. Nisam mogao da pojmim zašto bi neko jebote ubio Harisa Brkića? Idola nekoliko generacija klinaca koji su tih godina i spavali s košarkom.

[typography font=”Cantarell” size=”16″ size_format=”px”]…uvek će te voleti, Grobari sa Juga[/typography]

Sad mi je svakako jasnije koliko balegara smrdljivih baulja na sve strane i da je samo pitanje ko će doći na red, a ko će imati sreće. Provući se nekako da ga ne nanjuše, da ne uđe u njihov radijus zapažanja. Danas ne mogu da pojmim kako je moguće da policija tvrdi da zajedno sa svim obaveštajnim službama i svim službama državne bezbednosti i pičkih materina koje se po difoltu angažuju kad su ovakvi slučajevi u pitanju ne može da nađe ubice već 14 godina. A elitne službe ako zaista s nekim igraju žmurke, naći će ga da se pod kamen na Durmitoru sakrio. U ovakvim slučajevima se angažuju u svim zemljama na svetu, ne zato što je život poznatog košarkaša bitniji od života običnog lika koji po cele bele dane vrti rulet i bije slot, već baš zato što nije. Zato što ako reprezentativac države i kapiten Partizana može biti ubijen na taj način, dakle likvidiran na javnom mestu u vreme treninga, niko normalan se ne može osećati sigurno. Nije to toliko komplikovano iz ugla posmatranja običnog čoveka: ako je ubistvo bilo s predumišljajem iz ko zna kog preglupog razloga onda lažete. Ako su u pitanju bila dva rendom klošara na lepku onda ste nesposobni, a ni BIA ni DB ni ostala specijala nisu nesposobni, dakle, opet lažete. I tu je kraj te priče.

Ipak, kraj cele priče neće biti dok nam ne kažete, jer znamo da znate. Svi jebeno to znaju. I ne razumemo šta čekate, da tipovi koji su organizovali ovo umru? Kao po običaju. Jel to taj trenutak ili ni tada konačno nećete sakupiti dovoljnu količinu muda na jednoj gomili? Samo što vi ne znate da to nama nije bitno, da li su živi, mrtvi ili obogaljeni, jebe nam se šta će biti sa svim tim balegarima, ljudskom užeglom žabokrečinom i štrokom koju su ispovraćale devedesete po svim zemljama stare Jugoslavije. Mi samo hoćemo da znamo ko je. Ne moraju biti ni uhapšeni, ni kažnjeni, nije više u tome poenta. Ko im bre jebe mater. Oni će na ovaj ili onaj način platiti cenu toga što su radili, kad tad, ako se već nisu potrebili međusobno. Ja lično sam siguran da se oni kao i svi degenerici tog profila ne boje ničega, ni loše karme, ni svih bogova zajedno, ni bolesti, ni pakla koji ako postoji je baš takvima namenjen. Samo se iskreno nadam da su već tamo i da ih đavo drogira zadahom pa siluje u dupe svaki dan dok gledaju Harisov ulaz na televizoru od 300 inča, na beskonačnom ripitu.

[typography font=”Cantarell” size=”60″ size_format=”px”]KO JE UBIO HARISA?[/typography]