Pet osnovnih izgovora za pušenje!

Mogu da ti prete uvođenjem nekih akciza i harača na tvoje pravo da iskašljavaš nikotin po nedužnim gospođama i mlečnim proizvodima na pijaci i pljuješ katran po trotoaru. Tim zulumom da dignu cenu cigaretama nekoliko puta i pune državni budžet. Mogu da zabrane pušenje na javnim mestima, čak su to već i uradili, samo što se čitav plan pokazao kao promašaj i doživeo potpuni debakl jer ga niko ne poštuje. Niko ga ne poštuje jer je debilan i jer komunalni pandur na javnom mestu deluje autoritativno i smisleno kao ekonomsko-propagandni materijal u kom  Zmaj od Šipova reklamira noćnu kremu za umorne muške podočnjake i genocid mitesera.  Mogu po paklicama da crtaju lobanje, pišu da ćeš dobiti rak pluća i sidu grla, da nećeš imati decu, da ćeš imati pušačku nogu ili da postoje ogromne šanse da ti žena ako uopšte i zatrudni rodi samo dve pušačke noge i rak pluća u promotivnoj kesi sa mašnom – nikad nećeš prestati da pušiš!

Prvi izgovor: Ne mogu da njamke ujutro

Početnički nivo izgovora ali i veliki blagoslov pušača je taj što uglavnom veliku nuždu nužde samo jednom dnevno. Uz prvu jutarnju fuku i pljugu i to je to. Nema obaveze. Ne moraju razmišljati da li će se sudbina poigrati sa njima kao u lošoj američkoj komediji kad odu na razgovor za posao ili na prvi sastanak sa nekom bezobraznicom iz fine kuće.

Po prestanku svakodnevnog disanja kroz filter ova beneficija se gubi na neko vreme. Ujutro se ne nuždi i nesuđenom nepušaču čvrsta stolica dosta teško pada. Svakako dovoljno teško da iz rukava izvuče prvo opravdanje za neprestajanje pušenja – opstipaciju.

Drugi izgovor: Ugojiću se

Ulozi se povećavaju. Izgled i zdravlje su u pitanju – pomislio bi neko. Neko bi se i zajebao, jer ovaj izgovor može zvučati uverljivo ako ga izrekne neko ko zaista drži do sebe, a ne ako ga izgovori zadrigli morž od 110 kila bez čukljeva dok glođe dinstan batak od Balaševićevog petla i dvoumi se da li docnije da se zasladi kilom šampita ili burekom sa višnjama

Apstinencija od nikotina će svakako pokrenuti lavinu želje za hranom, prvenstveno zbog toga što mozak nečim mora da se zavara, a onda i zbog toga što hrana ima mnogo bolji ukus kad jezičina nije natopljena sirovinama duvanske industrije.

Treći izgovor: Svi oko mene puše

Ovo je zaista problem. Nerešiv! Dakle, moraš da ubiješ rodbinu i prijatelje, a na sudu se posle brani činjenicom da je bilo u samoodbrani jer bi oni svejedno tebe kasnije roknuli pasivnim pušenjem. Pasivno pušenje ubija tvrde učeni ljudi sa ribizlama umesto mudiju i kičmenom moždinom Ivana Bauera.

Ako ne veruješ u naš pravosudni sistem možeš probati i da izbegavaš te mile ljude koji uživaju dok tebi glasne žice hoće da se umrse od apstinencije. Ili ih zaplaši time da će dobiti pušačku nogu. Ne, ipak ne. Ne pali.

Četvrti izgovor: Moram da pušim kad pijem

Zlatno pravilo pušača i promiskuitetnih žena. I jedni i druge će alkohol deklarisati kao glavnog krivca. I u pravu su. Još nije zabeležen slučaj čoveka koji je prestao da puši u kafani i na manjoj udaljenosti od 500 metara od točiliceza pivo  ili kazana za rakiju. Alkohol će da ti poruši i to malo karaktera što imaš, a i tako pijan se nećeš moći setiti ni jednog jedinog razloga zašto uopšte želiš da prestaneš.

Jedino rešenje je da ne piješ alkohol tih desetak dana, pogotovo ne u društvu, a ako baš moraš zaključaj se u pušnicu sa litrom rakije i progutaj ključ.

Peti izgovor: Ne mogu tako naglo da prestanem

Ovo je poslednji izgovor pred nastavljanje pušenja istim tempom i žarom kao i ranije. Zaključio si da ne možeš, da pljuge voliš kao oca i majku zajedno i više od brata. Da su ti važnije od zdravlja, tena, izgleda kose, noktiju, gladne afričke dece i trepavica. Stoga ne možeš da prestaneš naglo. Stoga ćeš postepeno smanjivati – govoriš svojim naivnim rođacima, prijateljima i svom još naivnijem sebi.

Ovo jednostavno ne uspeva. Smanjivaćeš dve nedelje i onda će ti komšija dobiti nekog sina, ili posao, ili papagaja, ili šuljeve i otićete u kafanu da sa 60 vinjaka simbolično obeležite taj mio trenutak njegovog života. Tu ćeš sfurnjati 3 ipo pakle do filtera i time ćeš se zvanično vratiti u igru na mala vrata.

Nakon svih ovih izgovora i konačne odluke da ćeš o svojim plućima, svežini daha i belini zuba misliti neki drugi put ostaje ti samo da uradiš sledeće. Da pazariš pljuge kojima najviše voliš da se truješ i ne zapališ odmah. Nego ih nosiš do bašte neke kafane sa pogledom na polugola dupeta i naručiš svoje omiljeno piće. Dakle, tursku i mlak vinjak recimo bi bio moj izbor i preporuka. Sačekaš konobara da donese, otpiješ malo pa tek onda zapališ pljugu. Šibicom! Zapališ je posle dve-tri nedelje mučenja samog sebe i uvrtanja sopstvenih živaca pincetom u pletenice Marije Karan, preskoči ti remen od sreće, pluća ti zapevaju Jašara od miline i onda doživiš spontani orgazam i ejakuliraš u gaće. Opet nisi uspeo da prestaneš da pušiš!