Raskrinkavanje: Pekarski proizvodi – egzotika

Saga se ovde završava. Jedan od najozbiljnijih projekata koji je sproveden na ovom sajtu i uopšte u ovom delu Evrope se završava ovim tekstom. Nakon prvog, drugog i trećeg teksta u kom smo redom obrađivali sve renomiranije i skuplje prehrambene proizvode došao je i red na ono što se nije moglo ili nije smelo obuhvatiti u prethodnim kategorijama jer je previše važno ili previše glupo da se meša sa ostalom sirotinjom. Pekarska egzotika je mračna strana i verovatno siva eminencija svih pekarskih rukotvorina i zaslužuje posebno mesto u našim srcima, glavama, wc šoljama i kantama za đubre.

SENDVIČI

Koncept sendviča je vrlo jednostavan i deluje kao nešto s čime se ne može promašiti – hleb, neko glupo meso, zelena salata, kečap i majonez, zvuči zaista bezbedno. Ali pekare su već navikle da nas iznenađuju i da od sasvim običnih namirnica prave nejestivo đubre tako da su i koncept mesa između dva hleba uspeli da urpopaste. Potpuno je nebitno koji je glavni sastojak sendviča – suvi vrat je grozan, pileća prsa još gora, kulen bože sačuvaj i pečenica ne daj ti bože. Uvek stave i jako mnogo onog najružnijeg majoneza što prave od volovog sekreta kad je u teranju onako uštrojen i oznojan.

Pekarski kečap je fenomen o kome smo već pisali u nekom od prethodnih tekstova, stvarno ne znam gde tačno jer smo pisali već o 70 pekarskih proizova do sad, odjebi nađi sam. Što se tiče salate, tu je stari poznanik užegli paradajz  (jedna kriška), parče zelene salate ukusa i konzistencije kolaž papira i dva krastavca gorka kao pete ćerke Dragoljuba Mićunovića. Košta obično preko 100 dinara što je smešno u odnosu na ono koliko bi moglo da te košta odsustvo s posla dve nedelje zbog salmonele.

PICA VIRŠLA KIFLA

Tehnodrom pekarskih proizvoda. Rol viršla je Golf V, pica viršla kifla je Golf V Gti sa DSG menjačem. Teša Tešanović na steroidima i efedrinu. Isti zvuk se dobija prilikom kovanja mača i utiskivanja viršle u pica kiflu. Čisto da bi vam dočarali koliko je ovo sranje zajebano, promenićemo ovaj proizvod kroz padeže.

NOMINATIV: pica viršla kifla

GENITIV: pice viršle kifle

DATIV: pici viršli kifli

AKUZATIV: picu viršlu kiflu

VOKATIV: pico viršlo kiflo

INSTRUMENTAL: picom viršlom kiflom

LOKATIV: pici viršli kifli

Zahvalićete nam kasnije na ovom malom džepnom priručniku za naručivanje pice viršle kifle.

EDIT: NISMO ČAK NI SLIKU MOGLI DA NAĐEMO

MINI PIZZA

Uvek deluje kao dobra ideja i ovo je proizvod koji ti uvek nude u pekari kao da je kakvo sredstvo za odmašćivanje ili usisvanje prostora. Na pitanje „koliko se čeka?“, nakon naručivanja u 90% situacija sledi odgovor vesele pekarke mokre od jutrašnjeg znoja koje glasi: „7,8 minuta“ a čeka se zapravo 32. Ali gotovo, prljava šiptarčina je stavila zamrznute pičice u rernu i sad moraš da čekaš da te ne bi kleli a zna se da je šiptarska kletva gora od vlaške, fazon sledećih 11 generacija ti se rađaju sa sapunom umesto bubrega. Posle par pojedinih mini pica, osećate se najblaže rečeno kao ćerka Dragoljuba Mićunovića. Kora je izuzetno tvrda, uvek je crno po obodima i bezukosno da same sredine na kojoj te čeka komadić salamurštine i previše kiselog kečapa.

NE IZGLEDA OVAKO NIKADA

PIZZA PARČE

Postoji mala iluzija kod ovog pekarskog proizvoda. Ta iluzija se sastoji u tome da se „glazura“ odnosno gornji sloj pice sjaji, izgleda kao da je upravo izvađen iz rerne i taj sir deluje masno ali ukusno. Ali svako ko je dva put u životu jeo pica parče u pekari zna za ovu prevaru i ne da na sebe, neće se Srbin prodati za parče pa bog. Ovaj pekarski proizvod se nalazi na prvom mestu top liste 114 NAJBRAŠNJAVIJIH PEKARSKIH SRANJA i dobitnik je nagrade „JEBENO GOVNO“ na takmičenju „Pekara Braća i braća“ na Sajlovu. Ako te ljubazna pekarka pita „blagi ili ljuti?“ ti kaži „Kosovo je Srbija“, udari šakom u vitrinu, sruši one kovanice pored kase i odšetaj napolje kao da se apsolutno ništa nije dogodilo.

PANCEROTA

Pancerota iz ovih krajeva deluje kao da je pržena u 400 litara ulja. U pancerotama je najčešće prisutan momenat „naletanje na hrskavicu“ tako da otprilike dok jedeš ovo krckaš kao da jedeš semenke, kakav orašasti plod ili bobičasto voće. Kečap u panceroti je posebno odvratan. Ima ukus kao prva menstrualna krv nakon abortusa Ramuša Haradinaja. Italijani bi trebali da posete našu zemlju i vide kako ih sramotimo. Treba organizovati takmičenje „uvredi Italijana“ između Srba i Šiptara gde će im se nuditi da probaju pancerote iz lokalnih pekarskih ustanova. Rezultat – Srbi pobeđuju, Italijani povlače FIAT i spaljuju Kragujevac do poslednjeg deteta. Jelena Baćić Alimpić piše Krvavu bajku 2. Krv je alegorija za kečap, ponovo.

BUREK SA EUROKREMOM

Bukvalno bi se pre zaleteo u majici sa čiča Dražom i Zdravkom Mamićem među hiljade Splićana nego probao burek sa dodatkom eurokrema. Uopšte nemamo muda za ovakvo nešto. Ali to znači da nemamo pretpostavke o ovoj poslednjoj reči pekarskog zanata. Burek je velika stvar sama po sebi. Stoga, možeš da se nađeš samo u dve situacije nakon naručivanja ovoga. Prva je da ima jako malo krema. Druga je da ima baš jebeno puno krema. Što bi se reklo „da preljeva“. Ako imaš malo eurokrema to je onda običan smrdljivi prazan burek koji je pritom malo i sladak, a ako pak imaš puno krema, onda bi trebalo da potražiš najbližu zdravstvenu ustanovu, nazoveš je i rezervišeš sto u hitnoj pomoći sa EKG aparatom, aparatom za pritisak i lekovima za srce, stomak, glavu i vene.

Ako uspeš da se nekako izvučeš i dovedeš zdravlje u normalu ponovo, ne bi bilo loše da potražiš i neku psihijatrijsku pomoć jer ono govno koje si isro nakon konzumiranja bureka sa eurokremom sigurno ostavlja traume kao da si rođen na ratištu i prva stvar koje se sećaš jesu odsečene glave tvojih najmiljih. To govno, koje sereš, curi kroz čmar bukvalno kao točeni sladoled. Prijatno.

ČIKEN BUREK

ČIKEN JEBENI BUREK. U principu burek s pilećim belim mesom prepun nekog sosa koji se pretvara da je bešamel ali ima ukus kao pokvareni bešamel ali nije čak ni pokvareni bešamel već nema apsolutno nikakve veze s bešamelom nego je onaj pomenuti majonez od volovog sekreta ali ovaj put pomešan sa svršotinom od vepra koji ima retku bolest jetre. Nikad nisi jeo pileće belo ovoliko prepuno žila i hrskavice, tako da vrlo brzo stekneš utisak da ne jedeš pile nego ćopavog Stanoja. Ubace mu i neki začin jer je ovo kao luskuzna sorta bureka pa je red da se osećaš kao da jedeš gambora na Azurnoj obali ali se u stvari osećaš kao da jedeš granu od čempresa u Buljaricama, van sezone. Ako je topao prosereš se, ako je hladan otruješ se, pa ti biraj šta ti je draže.

  • Anon

    Batalite ovakve tekstove ako nemate materijala, ionako tekstovi po principu “vidi baki, ja da ti kazem kako treba” nemaju smisla ako nisu potkovani nekim cinjenicama ili realnim situacijama. Ovo je stvar ukusa. Ako covek hoce burek sa kremom sta imas ti da mu pametujes.

  • secerko

    ^

    600 000 dijabeticara u Srbiji zeljno bureka sa kremom!