Sapioseksualnost – zašto se ložimo na pametne?
– Ne, neću reći „ćao“, „šta ima“, „šta se radi“, „jesi li za kafu“, čak neću ni pohvaliti to što jebeno dobro izgledaš na slikama (na one sa plaže sam izbalavio, ali to ću da zadržim za sebe), neću biti seljak da te pitam da li su ti roditelji teroristi, niti patetičan da pitam da li je Prever posvetio tebi Barbaru premda se zoveš Milena (’teo da zavara trag, usta ga jebem francuska). Ništa neću, ama baš ništa!
– Wow, dečače, pa ti iskačeš iz klišea ko građevinac iz mešalice kad ulicom prođe dobra cupika.
– A ti si izgleda duhovita, devojko.
– Ne znam, nije baš da sam Džordž Karlin, al umem da ubodem i ja neku.
– Oho, Karlin. Svako ko je čuo za njega, automatski sluša Pink flojd, gleda Sneč, voli oblandu sa mlekom i šećerom i zna deset satanskih zapovesti. Naučno potvrdio institut ta trivije u Ofenbahu kod Frankfurta na Majni.
– Ne znam ko si, al se smejem ko šiparica kad vidi Nemanju Tomića na Fristajleru.
– Ladno pratiš fudbal. S koje si planete sišla, jebote? Još mi reci da igraš Heroje i kupujem verenički prsten.
– Samo trojku. Utopiju osvajam sa 50 arčera, mada me kesl smara, taun portal ne koristim iz principa a flaj je potreban samo nubovima, pravi igrači izaberu igl aj, skauting, misticizam i navigaciju iako se igra bez vode i pobede.
– Majko sveta. U slučaju da se sa one strane ekrana ne nalazi Vukota, moj ortak koji ima običaj da pravi ženske profile po ovakvim sjatovima i troluje likove, želim da se udaš za mene i rodiš mi troje dece. Ja ću da zarađajujem za oboje, perem, peglam i sisam ti nožne prste. Tvoje je da budeš pametna, pošto lepa već jesi.
– Ček, ček, ček… sisanje prstiju? Dečače, da ti si neki fut fetišista?
– Ne. Dobro, možda malo. Ustvari, šta serem, jesam. Kapiram da takva osoba kao ti mora da ima lepo stopalo bez čukljeva i srednjeg prsta koji je duži od palca.
– E, polako, polako, ja sam mislila da prvo ide klasična priča „koju pozu najviše voliš“. „gde, kad, kako i zašto“ 96 razloga zašto je poza 69 gubljenje vremena i ostalo. Ali dobro, ako ti tako kažeš, nema frke. Na primer, mene pali muška dominacija, volim kad sam potčinjena, volim da me davi, lupi šamar, da me natera da gledam Znanje na poklon… Eto.
– Sačekaj me 3 minuta, inače će tastatura zapamtiti veći genocid od Srebrenice.
Za one koji ne znaju, epilog ove divne priče je bio tužan. Ili možda srećan, zavisi ko kako voli. U svakom slučaju, dinamičan. Ona se primila na njegove neurone, on na njene i izbio je kurcšlus.
Zašto dobru fanfulju sa splava oću samo da jebem a Keri Bajron da ženim?
Dobro, ovo važi pod uslovom da kad čuješ Vladimira Stojkovića, ne kažeš „jebote, koji Ciceron!“ U tom slučaju, kašljara sa splava će sasvim zadovoljiti tvoje dugogodišnje potrebe. Bole te racku, sa 3 mohita i pik ap lajnom u stilu „Gde izlaze tako lepe devojke kao što si ti, hehe?“ si obezbedio dugogodišnji mir i spokoj. Nju zabole što ne razlikuješ Partenon, Panteon i Pantenol, sigurno je neće mučiti paradoks „zašto se sa nulom ne deli, a opet nula kroz nula je jednako beskonačno“, neće biti dileme da li se gleda Kvadratura kruga ili Agape sa vladikom Porfirijem i ostalo. Sa ljomberkom je sve lako i prosto. Dobro jebeš, povremeno daruješ seksi rublje, kažeš da je voliš i sve brige su otklonjene.
Ali, ti si muškarac, oćeš da komplikuješ i kad ne moraš, želiš da te neko jebe u mozak, ego trip ti je veliki kao kamara Balotelijevih kazni za parkiranje. Nije ti dovoljno što se ona svaki put zaplače od smeha kad prodaš klincu iz kraja foru o špediciji broja osam, koja se rimuje sa nosam. Ne, ti hoćeš da vidiš kako je svaki dan kupuješ sve više i kako se pali na tvoje viđenje Fihteovog ja. Tu se malo sporečkate, ali se posle strasno pojebete. Uz afterseksualni cigaret predah, raspravljate o količini endorfina koja se luči tokom svršavanja u pozi Boston brute. Uspeo si da se zaljubiš, some. Pali te što ne da ne moraš da joj bojiš, već ni da crtaš. Čim uzmeš olovku u ruke, ona donese pivo. Hladno. Kad ti nije do jebačine, i to oseti. Ne skače po tebi ko džokej na Ljubičevskim igrama već se skloni u drugu sobu i čeka da iskuliraš.
Jednog dana počne da te nervira što ima takvu moć anticipacije. Kako nikad ništa ne zajebe? Pička joj materina, garant je u paktu sa Nečastivim. Kurva garant ti čita fejsbuk poruke, zna da si hotovao sa polutupavom komšinicom. Jebote, s njom si se tako spustio nisko. Mislim, daj brate „ako ti je hladno, mogu ja da te ugrejem hehe“, to pišu pubertetlije i likovi koji voršipuju Polumenta klan. Šta ako je saznala i sad se samo pravi, čeka pravi momenat. Pozvaće tvoju i njenu familiju, svoje drugarice, dovešće predstavnike svih medija, obnarodovaće korpus delikte o tvojoj gluposti po banderama, bilbordovima i autobuskim stajalištima. Izbaciće te s posla jer si nepouzdan, nijedna riba te više nikad neće pogledati, ćale će da te se odrekne preko Večernjih novosti i možeš da se jebeš u dupe sa činjenicom da kapiraš Hajzenbergov princip neodređenosti. Ispao si glup.
– Ljubavi, al mi malo izmasiraj leđa, posle ću da ti citiram Hegela dok ti budem pušila.
– Mene si našla? Marš napolje, hohštaplerko, ti ćeš meni da pametuješ. Raskidamo!
Jebiga, bolje da ništa ne rizikuješ, pusti te pametne u pičku materinu, spremi lovu za tri mohita i kreni u lov.
