30/07/2014

SVE O PIVU: Istorijat i osnove – prvi deo

Posted on 12. Mar, 2012 by in Ekipa i Lokanje

ISTORIJAT

Jedno od najstarijih alkoholnih pića na svetu. Od strane uživaoca i hroničnih alkoholičara prozvano tečnim hlebom, mada činjenica da su ga ljudi proizvodili od pšenice i vode pre nego što su naučili da mese hleb jasno sugeriše da bi danas mogao da uđeš u pekaru i kažeš: „Daj mi jedno čvrsto pivo i gledaj da bude rešije“. Samo zbog neupućenosti mlade pekarke ćeš biti deklarisan kao drogiran i od strane šiptara isteran vrućom lopatom za vađenje bureka iz peći, na ulicu.

Ono što osoblje pekare ne zna je da se prvi zapisi o njegovom postojanju nalaze na Vavilonskim glinenim pločicama koje datiraju 4300 godina pre nove ere. Na njima takođe piše da su Vavilonci u kafani mogli da naruče preko 20 različitih vrsta piva kojim će gasiti žeđ i na koje će smrdeti ženi kad dođu kući. To čak nije bio slučaj samo u Vavilonu, nego su pre svih Egipćani, pa zatim i Asirci, Kinezi i Inke svakodnevno dovijali kako da ga ohlade u vremenu kad frižider nisi mogao da kupiš na 68 rata sa grejs periodom. Bilo je toliko cenjeno da se koristilo i kao sredstvo plaćanja. Taj običaj u Srbiji živi i danas, jer je bazična veština retorike dovoljna da se ubedi moler da izgituje noseći zid dnevne sobe stradao od srče i tuče nekoliko dana ranije na slavi, za gajbu Lava.

Da li si normalna? Za te pare sam mog'o da kupim 11.3 gajbi piva.

U Evropu su počeli da ga švercuju rimski legionari 55 godina pre nove ere, a kako im je bilo teško da tegle toliku količinu tečnosti, naterali su žene da nauče da ga prave. One su to radile do srednjeg veka, kada se proizvodnja preselila u manastire, iz samo monasima znanih razloga. Nemci tvrde da je njihova, 1040. godine osnovana, prva i najstarija prava pivara na svetu. Česi te njihove reči isprate pogledom Nikole Tesle dok je slušao Edisona kako se kurči pred ženama da je on sam provalio sijalicu. Ipak, pouzdano se zna da je prava komercijalna proizvodnja piva, sa reklamama, koncertima rok muzike i sisatim promoterkama startovala u 13. veku na teritorijama Nemačke, Engleske i Austrije.

Kod nas

Turci su na našim prostorima ostali neko vreme i u amanet nam ostavili komad jezika, kuhinje i gene zbog kojih danas Saša Popović ne živi od prodaje prokelja i kokošijih jaja B klase po beogradskim pijacama. Ipak, u 15. veku dok se turska sablja još viorila, Srbi su počeli da loču vops i nisu prestali do dan danas. Tako ja malo malo zateknem babu kako poslednje dane provodi u društvu Ali Rize, suza, bensedina i apatinske krmače od dve litre popijene do ispod etikete.

Prve male pivare zidane su na Dorćolu 1718. za vreme austrijske okupacije Beograda. Prva velika pivara rođena je u Pančevu 1722. godine. Miloš Obrenović je u 19. veku počeo ozbiljnije da se zalaže za masovnu proizvodnju piva, ali ozbiljna stvar počinje dolaskom Đorđa Vajferta koji je zalagao za modrnizaciju proizvodnje i osnovao beogradsku industriju piva poznatiju kao BIP. Te neosporne zasluge nagrađane su štampom njegove glave na novčanici za koju se danas više ne može kupiti gajba proizvoda čijoj proizvodnji je posvetio život.

Žao mi je, nemaš dovoljno.

PROIZVODNJA

Pivo nastaje alkoholnim vrenjem ječmenog slada, hmelja, vode i pivskog kvasca.

Ječmeni slad je najznačaniji sastojak piva jer on daje osnovne osobine ovom piću: boju, ukus, jačinu i gustinu. Ječam se potapa u vodu i stoji u njoj dok ne proklija, kad proklija pretvara se u slad jer sadrži veliku količinu šećera. Onda se prži i tako se gađa željena boja i ukus slada. Od dužine prženja zavisi da li če pivo imati zlatnu ili crnu boju. Danas se deo ječmenog slada zamenjuje drugim žitaricama kao što su recimo kukuruz ili pšenica da bi proizvodnja bila jeftinija.

Hmelj pivu daje posebnu nijansku ukusa i miris, a služi i kao konzervans. Postoji preko 100 vrsta, a najcenjeniji je Noble čija cena je 20 puta viša od cene običnog hmelja.

Pivski kvasac pretvara šećer u alkohol i zaslužan je za stvaranje ugljen-dioksida, odnosno prirodno gaziranje piva.

Voda pored toga što ima najveći uticaj na miris piva bitna je i po tome što supstance koje se u njoj nalaze veoma utiču na samo vrenje zbog čega bez kvalitetne vode nije moguće proizvesti dobro pivo bez obzira što su svi ostali sastojci zadovoljavaju kriterijume.

Vugla te boli jer ovo trpaju da bi te zajebali za pare.

VRSTE I PODELA

Podela piva se vrši prema ogromnog broju faktora od kojih većina nije ni malo interesantna ljudima koji loču u kafani, ispred trafike ili ispred monitora uz 14. sezonu Fudbal Menadžera. Zbog toga ću spomenuti samo osnovne podele koje ipak nije na odmet poznavati kada se devetog sata pijanke kroči u debatu da li je bolji Lav ili Jelen i zašto ne postoji zakon da se burić čaše moraju nalaziti u svakom ugostiteljskom objektu.

Osnovna podela piva je na Lagere i Ejlove. Kod Ejlova pivski kvasac deluje na vrhu i vrenje se odigrava na višim temperaturama, a kod Lagera je obrnuto. 90% svetske proizvodnje piva otpada na Lagere i 100% onoga što ti i ja pijemo.

Podela prema boji govori da postoje tamna i crna piva i da to nije jedna te ista stvar. Pored naravno dobro poznatog svetlog piva sa kojim se dnevno sretneš više puta nego sa četkicom za zube.

Osnovna podela piva u Srbiji je prema vrsti životinje:

Alternativna podela je na ladno i iz gajbe.

KRAJ PRVE EPIZODE

Pošto smo preleteli osnove elementarnog znanja o ovom osvežavajućem alkoholnom napitku, u sledećoj epizodi ćemo se baviti nekim zanimljivostima i mitovima o pivu. Odmah, ne časeći časa, razjasniti prvi – da li je pivo zdravo? Naravno da jeste, skoro k’o kajmak. Sadrži vitamin B, kalcijum, magnezijum, kalijm, gvožđe… u sebi ima dovoljno metala da se napravi saobraćajni znak. Zbog ugljenih hidrata je hranljivo, sprečava stvaranje šljunka u bubregu, čak blagotvorno deluje na izgled kože i noktiju pa bi i žene i dizajneri enterijera trebalo da ga piju.

Dobro, zdravo je samo u umerenim količinama od litru – litru ipo dnevno. Nezahvalno je da očekuješ efekat pozitivan po zdravlje ako si sinoć u kafani popio sve što nije bilo dobro zabetonirano i uvezano armaturama za patos.



Tags: , ,