7 elemenata “PRAVOG SRPSKOG KUPATILA”

Odelo ne čini čoveka. Ali kupatilo ga čini itekako. Osim što je to prostor u kojem čovek za života provede u proseku 25% vremena, kupatilo je i mesto u kojem brige prestaju a počinje osećaj slobode, mira i spokoja. Gde čistiš telo? Gde kenjaš? Gde pišaš? Gde izdrkavaš kurac? Gde pereš rendžer čizme za njivu? Gde čitaš informer? U wc-u. Kada uđeš u kupatilo a unutra vidiš fensi prostirku za noge, po boji i veličini složene četkice, čiste peškire i blistavo belu dasku – znaj da je taj čovek veliko govno. Ovo su normativi koje svaki toalet mora da ispuni da bi se njegov „vlasnik“ smatrao domaćinom i velikim čovekom.

1. POLOŽAJ HLADNE I TOPLE VODE NA SLAVINI

Kao što se ženi šamar udara uvek desnom rukom, što zbog boljeg zamaha i osećaja u dlanu, što zbog mogućnosti da je onda dočekaš na vrljav volej levom šakom, tako bi po pravilu u Srbiji desno trebala da bude hladna voda a levo topla odnosno vruća. Ali pravo srpsko kupatilo igra drugačije ovu igru. Zbog zajedničkog bola u kurcu od strane majstora vodoinstalatera i domaćina, desi se katkad da se ove strane obrnu pa je vruća voda na desnoj strani a hladna na levoj.

Naravno, živ se čovek na sve navikne ali ovo ume da nervira ako isti taj živ čovek dobar deo dana provodi na poslu ili u kafani gde su drugačije postavljene strane pa kad dođe kući mahinalno odvrće hladnu (toplu) kad oće da opere ruke od tovat masti (TOVAT MAST SE SKIDA ISKLJUČIVO LEDENOM VODOM, PRANJE RUKU TOPLOM JE ZA PIČKETINE). Tu dolazi do problema i do blagih opekotinica na šakama domaćina/domaćice što ume da bude dosta stresno. Do većeg problema dolazi onda kada vodoinstalater pod dejstvom rakiještine postavi obrnuto strane i onda na sve to još ko plus postavi poklopce OBRNUTO odnosno onako kako je nepisano pravilo u našoj zemlji. Tu se već ne zna ko koga jebe i u tom slučaju nije loše koristiti slavinu u kadi (ako je bar ona postavljena kako Bog i premijer zapovedaju). Bilo kako bilo, ovo se može rešiti nasilnim odvaljivanjem slavine i lavaboa (kad već menjaš jedno menjaj komplet jer su ti se verovatno dlake od brijanja zabetonirale u keramiku), mada se doduše ovo može PRENEBREGNUTI nadgledanjem majstora dok postavlja kompletnu instalaciju.

2. DLAKE NA SAPUNU

Sapun bez dlake ko žensko dupe bez šuljeva, kaže stara srbijanska poslovica. Ili ne kaže. Ovaj fenomen takozvane sapunske dlake sapunjarice je poznat od vajkada širom naših starih, zaboravljenih i otetih teritorija. Dlaka na sapunu, osim što je estetski simpatična, ona domaćinstvu daje i neki statusni simbol radničke klase. Poželjno je da dlaka koja stoji na sapunu bude ona sa spoljne strane šake (nisi domaćin ako ti je taj deo ćosav), mada nije greh i ako dlaka potiče sa drugog dela tela, naročito leđa, u kom slučaju daje do znanja da domaćin istim sapunom pere i ruke i leđa. Te dlake su obično grupisane u male klanove jer su natopljene raznim supstancama, od motornog ulja do masti sa jagnjećih leđa, te se lako skidaju malo grubljim prevlačenjem sapuna ili druge ruke preko istih tokom pranja.

Kažu ljudi da je sramotno, pa čak i protivno veri skidati dlaku sa sapuna jer ona doprinosi miru u kući, zato se u nekim planinskim delovima Srbije i zove DLAKA ČUVARKUĆA. Poznato je i da su nakon određenog vremena te dlake skidane sa sapuna i da su ih naše bake farbale u crveno, te stavljale u kutijicu pored turšije kako bi čuvale kuću i ukućane od zlih demona i Nenada Čanka. Zato postoji još jedna stara izreka, KAPA GLAVU ČUVA A DLAKA KUĆU KRASI koja je bila ispisana na zadnjim stranama šlemova tokom boja na Kosovu.

3. KUTIJA ŠIBICA NA VODOKOTLIĆU

Ni airwick, ni one patkice u šolji što skupljaju bakterije, ni mirišljavi jastučići što se lepe tamo gde govno ne pada unutra ne doprinose enterijeru sanitarnog čvora kao što to radi kutija ZEBRA šibica na vodokotliću. Postale su poznate tokom restrikcija 90ih, kada nije bilo i struje a samim tim nije bilo zahvalno brisati dupe u mrklom mraku pa se stoga palila kako bi domaćin pošteno obriso šupak od onog što je jeo tog dana. Međutim, u toj laganoj rutini svakodnevnice, primetilo se da nakon paljenja šibice neprijatan miris govneta jednostavno iščezne, što je radovalo svakog ko je nakon kenjanja bio primoran nekog da primi u kuću ili u slučaju stvaranja reda ispred toaleta, ako u domaćinstvu živi više od 7 članova, što je rasprostranjeno i dan danas. Sećam se, moj deda je nakon što je umro u amanet ostavio 72 kilograma kutija za šibice koje je tokom života iskoristio sa preporukom da taj karton prodamo ciganima i pare doniramo u dobrotvorne svrhe. Dakle, kad govno napusti zgradu, nakon povlačenja vode dovoljno je samo kresnuti šibicu, pustiti da malo izgori i zatim zajedno sa govnetom pustiti da sve ode u cevovod a nakon toga kupatilo miriše na proplanke Zlatibora.

4. LANAC UMESTO KANAPA

Pošto mi Srbi sve radimo srcem i dušom a ne glavom, tako i povlačenje vode kod nas ne ide mehanički, već sa uživanjem i snagom. Pravi domaćin povlači vodu SVOM TEŽINOM TELA, a pokret povlačenja vode ide sledećim redom: sva snaga, kao i kod bokserskog krošea – ide iz kuka. Prenosi se u rame i spušta u ruku tako da se svom snagom povlači voda do momenta pucanja kanapa. Zato je pametan čovek izmislio lanac kao adekvatnu zamenu za kanap, teže puca a i lepše izgleda kada se kroči u WC. Kada je za vodokotlić zakačen lanac, povlačenje vode može da se izvodi istim intezitetom kao povlačenje sirene kod voza bez rizika da će u ruci ostati komad materijala koji je fabrički tu postavljen i bez rizika da ćeš naredne 3 nedelje povlačiti tako što se propinješ na prste i pritiskaš dugme na vrhu vodokotlića što svakog omanjeg čoveka odvraća od te pomisli i sve više približava mišljenju da to govno i ne izgleda tako loše u šolji.

5. NEMOGUĆNOST STAJANJA DASKE U DIGNUTOM POLOŽAJU

U normalnim zemljama, svima je jasno da kada se daska podigne ona treba da stoji u tom podignutom položaju i da ne sme da pada jer se onda tokom muškog pišanja može desiti da urin završi po ogledalu, vratima tuš kabine, radijatoru ili pasti za zube. Nasuprot tome, kod nas je u redu i da domaćin jednom rukom drži kurac a drugom vrh daske pritisnut za crevo vodokotlića ne bi li tako sprečio zapišavanje sopstvenih butina. Voli naš čovek da i kad sere ima nešto na leđima, neki pritisak, teret, šta god to bilo, jer naš čovek ne može da živi život bez pritiska na grbini, stoga neka domaćinstva opstaju i uprkos ovoj situaciji. Najgori scenario je onaj u kojem nakon završetka pišanja, puštanja daske i zakopčavanja šlica sa obe ruke, kurac krene da se predomišlja i dok daska pada on kreće ponovo da piša te tako domaćinove EILA papuče završavaju natopljene pišaćkom.

6. GOMILA NEPOTREBNIH STVARI NA VEŠ MAŠINI

Na veš mašini u pravom srpskom kupatilu se može naći sledeće: parfemi puni i prazni, dezodoransi, rol oni, ulošci, čačkalice za uši, patike za fudbal, perika, pertle, dugmad, konac za šivenje, stari SVET KOMPJUTERA, lažni brkovi sa predstave u domu vojske, šajkača, stari otpornik, kvaka od vrata starog forda, peškir natopljen svinjskom krvlju, svinja, tanjir sa ostacima princes krofni, DVD alisa u zemlji čuda, portret majstor tona Nebojše Burovića, fleka od senfa i kereće govno.

7. PRLJAVŠTINA ČAŠE ZA ČETKICE

Ako porodica broji 4 člana, čaša u kojoj stoje četkice broji otprilike 7 četkica, po jedna za svakog člana, jedna koju je tetka iz Kumbora zaboravila nakon desetodnevnog odmora kod vas u kući, jedna za komšijinog malog što voli tu da prespava i jedna univerzalna, za svakog ko se tu zadrži duže od 2 dana, ko ga jebe, osuši se to. Ta čaša nikad nije čista. Puna kamenca, pljuvačke i natopljena vodom koja curi sa kraja četkice nakon pranja, čaša nakon određenog vremena menja boju do neprepoznatljivosti tako da se ni sam domaćin ne može setiti kako je izgledala prvobitno, dok je ne opere. A ne opere je nikad, jer ko joj jebe mater, ne išta hrane ni traži novaca.

Ono što ovoj čaši daje posebnu draž jeste to što u toj čaši mogu završiti i dlake sa brade domaćina/domaćice, koje vrcaju tokom brijanja trimerom ili nakon poznatog srpskog OTRESANJA RUKE BRIJANJA (nešto nalik na otresanju toplomera, gledali ste svi očeve i dede kako to rade, pa kad pukne ona pena za brijanje o keramički lavabo čuje se ko šamar). Još jače je kad ta čaša nije staklena, nego plastična i to neke drečave boje, onda je to znak da je kuća puna iskustva i borbe. Jedina dobra stvar kod ove čaše je što nakon potrošene paste za zube a u slučaju zaboravljanja kupovine nove, iz ove čaše može prstom da se zahvati pristojan komad žutog Kolynos-a i da se zubi operu pre važnog sastanka ili posla, tako da se ne isti ne ide smrdljivih ustiju.