Deset iskrenih saveta srpskoj opoziciji

Na teoriji da su od vlasti jedino gori njihovi opozicioni takmaci Milo Đukanović baštini svoju evo skoro trodecenijsku vladavinu. Promućurni basketaš iz Nikšića sa valjanim znanjem iz oblasti političkih teorija igara je skontao da nije neophodno da budeš dobra vlast, već je dovoljno da samo budeš prividno za jotu bolji od projektovanog kvaliteta opozicije na vlastodržeću fotelju. Stvarno, realno stanje nije bitno već prividna realnost u očima pučanstva. Dakle, evo tries godina prosečan Crnogorac i/ili Srbin iz Crne gore, potkupljen ili ne izađe na glasanje i sebi kaže „Milo ili Nemilo? Milo je govno al ni ovog Nemila očima gledat ne mogu, tako da Milo, jebiga“.

SNS je na vlasti već pet i po, Vučićev predsednički mandat ističe tek za četiri i po, rok trajanja vlada se kraduckajući vreme i štrpkajući pomalo od svake produžava do u nedogled al puna decenija sa SNS-om je u trenutnim okolnostima neizbežan ishod. Kažem neizbežan jer je opozicija upala u vrtlog crnogorskog stanja političke realnosti i prosečnom srpskom glasaču opozicija ne deluje bolja iako vlast sasvim sigurno ne vidi kao dobru. Kad velim prosečnom srpskog glasaču (akronim sasvim slučajno psg) ne mislim na članove SNS-a kojih ima 600-700 hiljada i na možda još toliko potkupljive sirotinje, sirotinje bez izlaza i svake druge unižene grupe zajedno. Indukujem brojke ali pretpostavka mi je da nekoliko stotina hiljada ljudi glasa za sns ne zato što su njihovo članstvo, ne zato što su potkupljeni nego zato što u njihovim averidž mozgovima vlast izgleda bolja od projekcije opozicije na vlast (kad bi opozicija bila na vlasti). To je ono što Vučić zna a opozicija ne zna (ili možda zna a pravi se blesava ali ako je tako onda niko ne mora ni da čita tekst dalje, ajmo lepo ispred zgrade da igramo fudbal i guramo žuti prah u venu, bolje nego da bistrimo politiku) i to je ono zbog čega svaki potencijalni glasač opozicije pizdi, nervira se, razmišlja da li da konačno digne ruke od svega i ode u Finsku da riba klozete sa prstom u uvetu, komponuje zvižduću simfoniju i proživi ostatak života kao krnji čovek lišen svoje homo politicus komponente.

Beogradski izbori su ko Hanibal, pred vratima, a s njima možda pod ruku idu i parlamentarni. Izbori nisu presudni, nisu sudbonosni, nisu suštinski prelomni šta god vam ko rekao i šta god vi mislili. Ali su bitni, kao i svaki uostalom. Mogu nešto da poprave, mogu nešto i da promene. Mogu recimo da ustoliče srpsku opoziciju u apsolutnog gubitnika za narednih pa boktepita koliko godina (decenija?). Ili mogu da ih vrate u život. Šta god da se desi, stoik valja biti a opoziciji unapred takođe valja saopštiti ponešto. Savete skoro nikad ne treba davati a pogotovo ako ih taj neko nije tražio ali nek bude ovo izuzetak koji potvrđuje pravilo jer je realnost takva da nam opozicija đuture opasno ide na živac polnog organa u poslednje vreme i ima tendenciju da nakon izbora postane doživotni predmet Vučićevog estetski skarednog goblinovskog podsmeha.

Prestanite da kukate kukanja radi

Ovo je povezano sa svim narednim savetima. Ne možeš da se žališ na Vučića i da tu staviš tačku. Da citiram Frenkija Delevru: „NEMOŠ, JEDNOSTAVNO NEMOŠ :mlataranje rukama gore-dole:.“ Svako kukanje na Vučića bez spremne kontraakcije je mlohava kita – ponašanje deteta koje jede sline, plače i žali se na drugara koji mu je oteo loptu. Ukoliko nemaš u glavi željeni efekat kukanja i cilj koji će kuknjava proizvesti, onda bolje ćuti. Rečenica „Vučić kontroliše medije, ne možemo da dopremo do građana“ je najsramotnija i najbezmudskija rečenica u istoriji opozicionog delovanja od utemeljenja višestranačja.

Konvertujte slabe SNS glasače

Ma koliko taj stav u javnosti bio prisutan SNS glasači nisu tvrdokorni. Tu nema traga ideologije, samo suvi interes tako da će i članovi vrlo brzo krenuti na drugu stranu ako osete da kreće sranje. Ali oni sad nisu ciljna grupa kao ni potkupljiva sendvič i prašak za veš sirotinja. Cilj su oni što glasaju za SNS a ni sami ne znaju zašto, tj znaju a razlog im je „ma ovi drugi su još već govna a naviko sam uvek za nekog da glasam“. Ove likove Vučić dobije na caku da ih ubedi da opozicija više smrdi od njega, i ništa više od toga, a kao što rekoh, među njegovim glasačima ovakvih ima na stotine hiljada. „Da brate, ali Vučić kontroliše medije, ne možemo da dopremo do građana…“

DOPRITE DO JEBENIH GRAĐANA

Boli me kurac kako. Idite u Begaljicu, Pojate i Alibunar i sklepajte od trulih dasaka štand sa ukrivo nažvrljanim natpisom stranke, smarajte ljude na ulici, delite promo materijal ispisan hemijskom olovkom ako para nemate za više, nek vas vide, nek vas pipnu, nek vas pljunu ako treba, nek vas psuju, neko možda i stane da popričate pa poslušajte koji su problemi ljudi. Šta misle o x, y, z… Onda im lepo recite kako biste vi rešili probleme bez pominjanja Vučića i vlasti. Ako vas nahrane govnima, iskulirajte pa probajte opet. I tako svaki dan, to je kudikamo delotvornije nego da se žalite na sociopatu iz fotelje.

Ne, stvarno, ali stvarno doprite do građana

Kako neko da glasa za tebe ako si smotan i ne možeš da dopreš do njegovog mozga. Baš je prokleto jednostavno a opozicijo draga, pošto ste izabrali da se bavite politikom onda mrš u svako selo u Srbiji i redom od čoveka do čoveka, od vrata do vrata. Nema para za gorivo? Idi peške. Snađi se.

Stvorite jednog novog glasača

Zamislite čoveka koji nikad nije glasao i sad na novim izborima on kaže „E saću da glasam, do sad nisam al sad brate oću“. Ukoliko izuzmemo novopunoletne ja takvog čoveka ne mogu da zamislim. Zašto bi neko od tri banke kog je uvek boleo kurac za glasanje baš sad izašao da glasa. Jebe mu se. Ili je dovoljno bogat da ga situacija ne tangira il se političke poruke jednostavno mimoilaze s njim. Mnogo ćešće ovo drugo. Ne gađa ga niko porukom. I ovakvih ima sigurno nekoliko stotina hiljada, pritom uopšte ne mora da znači da su apolitični već da su apatični u pogledu ponuđenog politikanskog bućkuriša i njihovim otužnim programima.

(Btw, kad se obraćam opoziciji obraćam im se svima u gomili ali bez „UJEDINITE SE“ agende nego onako kao da su oni u školi a ja profesor lol a u kojoj će formi diziđu na izbore, to je da izvinete efemerno formalno pitanje za ovaj premoćni i nimalo nadobudan (lol) tekst.)

Svi u avgust.

Opet ne bih da delim savete i ideje za političke agende (a delim i šakom i kapom) ali procenat ljudi sa invaliditetom u svakom društvu je oko deset posto, negde pročitah davno. Ti ljudi su u Srbiji šupak društva u pogledu prava, mogućnosti i generalno svake brige o njima. Kamo sve druge diskriminisane grupe za čija se prava svi šatro deklarativno zalažu ali od svega ne bude ništa? Ima li neko (može i skroz nova stranka, tim bolje) muda da bubne u svoj program stavke kao što su legalizacija sve gudre, prostitucije, brakova trandže i geja koji se izjašnjava kao troglodit?

Prestanite da glumite dvorske budale

Nekako imam osećaj da je DJB više glasača izgubio svojim „pada vlada“ performansima nego činjenicom da im je politički kredibilitet razbila „plaćenička instruisana sns moćna diverzantska organiacija dživdžan radule sa dva člana u šlafroku koja u isto vreme igraju igrice i gledaju videe sa smešnim rakunima“. Vau kako je moćno uneti gitaru u skupštinu i pevati Bajagin vrcavi hit. Ili kamen za kupus. Ili se obući u narodnu nošnju i recitovati pesmu protiv (bukvalno me sramota da napišem ovo, pokrio sam rukom oči) GMO. Da, i to se desilo pre neki dan. Pa jebotebog, prema svemu tome čak i prugasto odelo za Dinkića i gađanje cipelom deluje manje jadno jer ima, ako ništa, ono dozu subverzije u sebi.

Prestanite da budete „tako kul“

Psycho killer qu’est-ce que c’est? Injaaaaao pa da bre, Radule peva Toking hedse a ne pada u sevdah uz trubu i ne skarliče Miljacku ko ona krmeća glavudža bez brnjice i jabuke, tako je bre, kultura a ne rijeliti, hoćemu kulturu, nećemo nekulturu.

Mnogo veliki gospodin profesor Teodorović. Pritom svetski mastermajnd u inteligenciji rojeva, neuronskim mrežama i fuzzy logici. Inženjerčina i naučnik koji se polako utapa u opozicionoj elitističkoj a zapravo mediokritetskoj kaši. Žao mi čoveka jer je zaista kul tip (bez navodnika) a i jer me učio nekad davno pa eto i njemu savet od ex-studenta: Ako onaj koga želiš da konvertuješ sa SNS tamne strane pod svoje skute vidi ovaj tvit, reći će ti da ti i tebi slični nafatirani prestonički kulovi možete samo da mu dućkate njegov neprosvećeni pimpek uz šuštanje radio Luksemburga i snene oči Če Gevare.

Budite spremni za izbore

Šta koji kurac znači ocena analitičara „opoziciji ne odgovaraju izbori“? Znači da je opozicija debili očigledno jer evo pet godina slušamo kako vlasti uvek više odgovaraju izbori a nisam siguran da to dobro govori o opoziciji pa sve da ih ovi drže u tamnici sa bukagijama. Šta nije jasno, ako si opozicija imaš da budeš spreman za izbore svaki dan ili se dezintegriši i mršu pičku materinu.

Bojkotujte izbore

Ako ovo iznad baš nikako neće (tj. ako ste debili i to sebi priznate što je ok, jebiga) i ako manijak raspiše u subotu nove parlamentarne gde će dobiti nove gde godine bahanalija a vi bar načinite sprdnju pa nek bude vest u svetu da je u nesrećnoj Srbiji izašlo 27 posto ljudi na glasanje.

Pobedite Vučića

Za kraj jedan očinski. Pun nam je kurac ovog više, hoćemo malo vas da pljujemo i mažemo govnima. Valja i ruku za masturbiranje katkad promeniti a nekmoli vlas’.