Najveće studentske zablude pred ispit

Učiš, ne spavaš, nisi jeo, nisi pio, paljenje kompa ti ne pada na pamet. Nervozno pališ pljugu za pljugom, gledaš u knjigu, listaš, tražiš nešto, obeležavaš markerima, nekim nalepnicama u boji. To sve u proteklih petnaest minuta, a sutra ti je ispit. Jebi ga, zajebavao si se, boleo te kurac. Ako. Tu se situacija račva na dve vrste studenata, na one koji ponosno kažu „ne goji se Dačić uoči Božića“, i odu do parka na pivo, i na one koji pokušaju da nauče što više za ovo malo vremena što im je ostalo. E sada, ne bi bilo u ljudskoj prirodi da koncentracija potraje duže od 15-ak minuta, i mali, plašljivi student upada u beskonačan kovitlac mašte i potencijalnih situacija koje sutra mogu da mu pomognu da dobije prelaznu. Pušta od Olivera Dragojevića „Ti sudbino moja prokleta“ i kreće:

[typography font=”Love Ya Like A Sister” size=”24″ size_format=”px” color=”#0016a8″]Profesore biću iskren![/typography]

Prva od klasičinih zabluda. Izvučeš tri pitanja, prvo znaš i nešto, imaš ga u nekoj izmaglici. Drugo ima poznat naslov, al možda si pomešo sa čitanjem jutrošnjeg Kurira. Možeš da probaš nešto da izmišljaš. Za treće si mislio da se predaje na ETF-u. Hjustone, Rtnju, imamo problem.

Fikcija:

– Profesore, ja bih da vratim pitanja.
– Pa zašto kolega, ova prva dva ste znali tako dobro.
– Biću iskren prema vama, treće nisam ni pročitao.
Muk.
– Kolega, ako nešto cenim kod ljudi, to je iskrenost. Pa kakvo crno treće, hehe, (okreće se ka asistentkinji, namiguje), pa na to banalno možemo malo da zažmurimo, jel tako Sanjice?
– Ja sam čula samo odlična prva dva!
– Evo indeks kolega, mislim da je 7 prava ocena za vas! Doviđenja!

Realnost:

– Profesore, ja bih da vratim pitanja.
– Pobogu kolega, mrcvarili ste i mene i asistentkinju i Boga sa ova prva dva, a ne znate treće ni da beknete?
– Pa zbunio sam se nešto, blokirao mi mozak…
– Evo indeks i molim vas ubuduće se uzdržite od ovakvih performansa…Sledeći…

[typography font=”Anonymous Pro” size=”24″ size_format=”px” color=”#00a62c”]Imaću neku ludu sreću![/typography]

Zvoniće telefon, javiće profesoru da mu se porodila ćerka. Na carski rez. Prvo će dva-tri minuta zuriti u brojčanik telefona, a onda će svečano ustati, poljubiti se tri puta sa asistentkinjom i glasno reći „Postao sam deda, svi dobijaju šest“. Ma šta kurac šest, ne porađa se ćerka svaki dan. Devet.Ti na kolenima, već spremna flaša vinjaka, proslavlja se ispit i što ti je riba dobila posle 7 dana kašnjenja. Piješ ceo dan mešaju se osećanja, sedaš za jutjub i puštaš Đorđevićevu trojku iznova i iznova. Prepićeš ali nećeš bacati peglu sa prozora, zaspaćeš zadovoljan.Ujutru se budiš, keva ostavila doručak, ćale soma kinti „da ti se nađe“.

Zvoni telefon, profesoru javljaju da mu se porodila ćerka. Jebote, pa ti si vidovit!
– Kolega tanko je to, vidimo se u aprilu.

Flaša vinjaka, „kretenu 8. dan mi kasni, idi polako biraj krevetac“, Mijatovićeva prečka, pegla u lavabo i 100 dinara.

[typography font=”Istok Web” size=”24″ size_format=”px” color=”#8f9908″]Odložiće![/typography]

Odlaganje ispita se u andergraund klubovima takođe zove i „taktika paukove mreže“. Koliko god se otimaš i ne daš, sve si bliži kraju. To znaju oni iskusniji studenti, već odavno oguglali na čari odlaganja i razmišljanja u tom pravcu. Matematika je jasna, ako ti je ispit 1. Februara počećeš da učiš 29. Januara. Međutim, ako Bogovi fakulteta odluče da se umešaju u tvoju sudbinu i pomere ispit na 5. februar, ti ćeš početi da učiš 3. Februara. Tako upadaš u vrzino kolo početka učenja i razmišljanja o novim i novim odlaganjima i na kraju možeš da završiš kao Marko Milošević, ofarban u plavo, noseći gajbice za neki dinar.

[typography font=”Cantarell” size=”25″ size_format=”px” color=”#de7a00″]Prepisaću![/typography]

Ok, ovo nije toliko neralno sem ako nisi retard za to, kao većina ljudi. „Ma šta, on okrene glavu, ja pošaljem poruku“ ne prolazi ni kod nagluve nastavnice čehoslovačkog, a ne kod fakultetskog profesora namzanog svim bojama i lakovima. Dok ti tu tripuješ da njega možeš da prevariš on u glavi već zamišlja šta će posle da radi sa novom asistentkinjom, zatim kevom od male Ane koja ga je zvala jer se „Anica mnogo uplašila za ovaj ispit, pa da ne bude strog“, koji model BMV-a je najbolji za duge vožnje, zašto je glasao za Ljajića i zašto si ti tako jebeno retardirano obučen. Tako zamišljen, može i da čita novine ili igra pasijans, i preseče te, standardno staleženom rečenicom:

– Kolega, pa nemojte molim vas….

[typography font=”Indie Flower” size=”24″ size_format=”px” color=”#d60000″]Bonus zabluda[/typography]

Za studente koji su „naučili koliko mogu“ za to veče, i odlučili da se „opuste uz smešne cigare“, može postojati bezbroj opcija. Od toga da ste obukli omiljenu profesorovu boju do ringtona za telefon. Naravno, nijedna nije realna.

– Ko to nije isključio mobilni!?!?

Doći će dan, kada ćeš sam, krenuti putem beznađa….

– Profesore, ja, evo izaći ću, izvinite….

Želeći da, kao nikad do sad, pobediš saaaam!

– Kolega jel to Ritam Nereda?
– Umm, da.
– (šapatom) Šta sam radio na njihovom koncertu devedeset četvrte… Da ste videli jednu Anku, hrvatica onako, vatrena, uff. Posle sam joj… Dodajte mi indeks.