Predsrpskonovogodišnja euforija ili šest glupih načina kako ćeš sigurno provesti doček Srpske Nove

„Srećna ti ova godina Nova…“ . Jašta. Vreme je praznika, ljudi se vesele, jedu, piju, goste. Genocid nad prasetinom je u punom jeku.  Još uvek se oporavljaš od spektakularnog UNIVERZALNOG dočeka nove 2014. godine, i pomoću slika pokušavaš da sklopiš priču o tome gde si bio i šta si radio. „Beograd Noću“ te taguje na svakoj slici, jer si najverovatnije obišao svaku kafanu i splav u svom novogodišnjem pohodu. Faca si. Svima pričaš kako je bilo ekstra. Svi ti zavide. I zbog toga, svi te zovu na novi doček – doček Srpske Nove Godine. Ej. Mala li je to stvar. Tebi, kao tako željenom Tarzanu, pružaju se sledeće mogućnosti:

 

[typography font=”Mountains of Christmas” size=”24″ size_format=”px” color=”#ff4400″]Klub / Splav[/typography]

Otvaraš novčanik i u njemu vidiš 70 evra. Ne znaš šta ćeš sa njima. I onda rešiš da kupiš kartu za neki klub. Čitaš: ALL INCLUSIVE, PIĆE, SEPARE, MUZIKA ŽIVA, STRIPTIZ. Vau. Neverica. I to kakva neverica. Otići ćeš tamo oko 10, popiti jedno piće, i u pola 11 ćeš saznati da jbg, više nema tog vina/piva/rakije/votke/tekile koju si pio, ali ima ovog specijalnog vina/piva/rakije/votke/tekile koju moraš da platiš po ekstra novogodišnjoj ceni od samo 750 dinara. Separe nemaš, jer je po metodi „Ko prvi separeu, njemu separe“ sve bilo popunjeno kada si ti stigao, iako si ušao među prvima. Pokušavaš da se probiješ među 1000 ljudi, ne bi li došao do šanka i kupio piće. Usput nalećeš na nekolicinu poprilično iznerviranih ljudi i sama tvoja pojava u njima izaziva dodatni bes. Ni kriv ni dužan, upadaš u fajt i… Obezbeđenje te izvodi, bije, i odjednom se nalaziš na ulici i upadaš u masu ljudi koja kune dati klub i baca kletve na vlasnikove čukun-unuke. Pogledaš na sat – ponoć. Srećna ti Srpska Nova Godina. I da ti jebem i klub, i ovaj jebeni Alegro Bend, i pizda vam materina svima, idem da upadnem negde i da se napijem. I dabogda se zapalili. Što se i dešava kroz pola sata.

– Alo bre, pa pusti me unutra, izbacio si me nemam pojma zašto.

– Ajde tutanj, nemam vremena za tebe. Ćao lutko, gde ti je karta?

– Jao, hihi, pa znaš, zaboravila sam je, hihi…

– Ajde dobro, uđi.

– Čekaj bre, kako si nju pustio bez karte, a ja imam kartu, i opet ne mogu da se vratim unutra???

– Slušaj ovako, je l’ si ti nju video? Ona će najverovatnije noćas da dobije triperčinu od onog klavijaturste iz Alegra, a ti neš da jebeš ni onaj radijator u ćošku. Dok ti ne porastu sise k’o njene, skloni mi se sa očiju.

Ma neka ide život, ja se ne žurim…

 

[typography font=”Mountains of Christmas” size=”24″ size_format=”px” color=”#ff4400″]Kafana[/typography]

Blaža verzija kluba. Opet daješ 70 evra, i u sklopu toga te očekuje sto, klopa, piće, živa muzika. U maniru iskusne pijandure, sa švalerskim osmehom na licu, sedaš za svoj sto. Društvo je na okupu, a na stolu litra–litra. Sve je po planu. U neko doba, otvara se švedski sto. Prasetina. Najeo si se k’o čovek. Još tri litre–tri litre. Muzika ti svira na uvce. Jao, što baš ovu pesmu! To zaslužuje da se plati. Plaćaš muziku u toj meri da ona i ne mrda od vašeg stola, muzičari već uplaćuju letovanje u Paraliji, ultra predsezonski popust 30%. Svaka pesma je tvoja i svaka te pogađa u živac. Počinješ da lomiš čaše. Konobar tiho moli tvoje ortake da te smire ili će morati da te izbace. Tebe da izbace? Ti si kralj sveta! Svirajte mi „Muštuluk“ i daj tu čašu ovamo! Bam! Ne, to nije čaša, to te obezbeđenje udara u lice. Opet si napolju i opet proklinješ gazdine potomke. Pokušavaš da nađeš neki kamen ne bi li razbio staklo. Saginješ se da uzmeš kamen i padaš na beton. U zlo doba te budi pacov koji ti naskače na koleno. Promrzao i verovatno oboleo od neke kuge, dižeš se i tražiš najbliži taksi. Srećna ti Srpska Nova Godina. Kupi antibiotik.

– Svirajte mi “Wish you were here”!

– Ali momak, izvini, ovo je kafana, ne sviramo mi stari rok.

– Opa, evo jedna crvena.

– So, so you think you can tell…

I idemo TRI METERA SOMOTA…

[typography font=”Mountains of Christmas” size=”24″ size_format=”px” color=”#ff4400″]Doček na trgu[/typography]

Nećeš da trošiš pare. Al’ hoćeš provod. Grad ti to nudi. Dođi na trg. Maestralne zvezde sprske scene su tu da tebi ugode. Okupljate se i zauzimate prigodno mesto na ulici. Kupujete pivo i uživate. Zezancija, spika, vesela raja. Nisi pogrešio, vičeš sebi. Zvezda za binom se po 35-ti put zahvaljuje što je ovde sa vama i ne zna gde bi radije bila. Počinje odbrojavanje. Ponoć. Živi bili, i Srbija je najbolja zemlja na svetu, kad nam je ovo omogućila. Petarde pucaju na sve strane. Počinje da te hvata strah od tolike količine pirotehnike. Mali Kinezi su cele godine pravili ovo da bi Srbi proslavili doček k’o ljudi. Neko iz mase uzima baklju. Ispada mu na zemlju. Baklja kreće da ispaljuje vatrene kugle na sve strane. Raja histerično vrišti i beži. Među njima si i ti. Kada konačno pobegneš dovoljno daleko, shvataš da isti mamlaz ponovo pali baklju, i ona mu ponovo ispada. Ne pada ti napamet da se vraćaš u gužvu. Uz krike preplašenih ljudi, teatralno odlaziš kući.

– Brate, matori, Bog na nebu, Ceca na trgu!

– Idi budalo u pičku materinu, kakva Ceca te spopala, budi srećan ako za Srpsku dovuku Kikija Lesendrića kao predgrupu Garavom Sokaku.

Te noći smo se potukli zbog nje…

[typography font=”Mountains of Christmas” size=”24″ size_format=”px” color=”#ff4400″]Kućna žurka[/typography]

Ortak pukim slučajem ima praznu gajbu i reši da se otvori za prostor. Juhu, ušteda na prvom mestu, i svakako je bolje biti sa odabranim društvom, nego razmenjivati znoj sa nepoznatim ljudima u bilo kojoj kafani. Svi se otvarate za po dve, tri hiljade i kupujete tonu alkohola. Keve vam šalju neke pite, tako da i klopu imate. Ortakova riba će da dovede neke drugarice, pa i devojke imate. Milina. Polako dolaze ljudi. Dolaze i nepozvani ljudi. Jbg, to ste i očekivali, neko mora da spojluje. Dolaze i ribe. Bacaš oko na jednu od njih. Vesela, čila, razdragana. Ti si faca, odlaziš do nje i sipaš joj vino. Usplahirena i sa čežnjivim osmehom ispija to vino. I još jedno. I još jedno. I još jedno. Ponoć. Ljubite se. Sve je idealno, još ćeš i snošku imati. Vodiš je u drugu sobu, iliti improvizovanu trpezariju. Mmm, strast je na svom vrhuncu. Polako je skidaš. Ona dahće i krkori u isto vreme. To, ne buni se. Odjednom, gura te od sebe i na tvoje oči i na tvoje pantalone baca peglu. Kevina pita u novom evoluiranom obliku se razliva po tebi. Jedino pitanje koje tebe mori je – da li povraća zbog vina ili zbog tebe? Majku mu, nisi valjda tako gadan. Sa opalim raspoloženjem i opalom kitom odlaziš po vodu. Ostatak večeri provodiš trezneći ovu devojku, potajno se nadajući da će ti ipak dati kada se malo otrezni. Posle tri sata, devojka se diže, izvinjava ti se do neba što te je ispeglala, zahvaljuje što si brinuo o njoj i naravno odlazi kući, jer joj nije ni do čega. Nije ni tebi. Odlaziš za obližnji komp, i igraš minice. Advanced level.

– A brate, si smuv’o Maju sinoć?

– Čuj smuv’o, drž’o sam je za glavu, polivao je vodom, lupao joj šamare, vuk’o je za kosu.

– Opa, neki brutal?

– Ma jok brate, peglala je po onoj kujni, mislio sam da će da formira reku.

I sine, obavezno pazi da ugasite šporet, ako budete kuvali kafu.

[typography font=”Mountains of Christmas” size=”24″ size_format=”px” color=”#ff4400″]Sam sa devojkom[/typography]

Shvatili ste da vam niko ne treba, i da želite da provedete romantičan doček. Lažete. Il’ nemate kinte il’ ste bili lenji da se organizujete, te ste stoga zaglavili sami. Kod tebe, kod nje, svejedno. Ona želi da ovo veče bude specijalno. Ti ne vidiš ništa spektakularno u tome što sedite isto k’o i juče. Pitaš je da upali 13. epizodu „Nikite“, jer ste tu stali. Besno te gleda i govori da danas nećete to gledati. Slušaš monolog o tome kako je ovo vaše savršeno veče. Nakon toga pali sveću i iznosi neku klopu. Jedete. Čak je i vino sipala. Približava ti se, i krećete da se ljubite. Vodite ljubav. Srećni i ispunjeni, gledate se i u njenim očima vidiš misao o vašoj potencijalnoj deci. Prekidaš tišinu rečima: „Aj sad upali Nikitu?“. Blaženstvo u njenim očima se pretvara u bes i govori ti da si svinjurda kakvu nije imala. Ako ste u tvom stanu, isti napušta uz psovke. Ako ste u njenom, dramaturški ti pali „Nikitu“ i odlazi da jeca u ćošku sobe. Iako potajno i ona gleda seriju. Uz pokoju lepu reč, oprašta ti ovaj ispad. Ipak, i to će se promeniti nakon što zaspiš pola sata pre ponoći.

– Ti si jedna bezosećajna skotina! Svako veče isto, samo sam htela da nam ovo bude savršeno, da imamo nešto da pamtimo, osim imena glumaca iz serija…

– Majo, molim te…

– Nema šta molim te! Tebi je sve isto. Ne želiš ni malo da se potrudiš da se ja osetim specijalno. Ja sam nam i večeru napravila, i vino ohladila…

– Ali…

– I tortu sam ti napravila! Pogledaj, što sam ja ove sveće palila? Džaba ti sad izvinjavanja, sve si upropastio. Ma briga tebe, samo bi ležao tu, i ne bi niš…

– Ma bre, pomeri se od ekrana, počinje mi 14. epizoda.

Oh Bože, hoće li se smuvati Nikita i Majkl?

[typography font=”Mountains of Christmas” size=”24″ size_format=”px” color=”#ff4400″]Sam kod kuće[/typography]

Rešio si da troluješ sve ove pičke materine oko dočeka, shvatio si kako je to za tebe totalno klinački i glupo i ostaješ kod kuće. Keva je pravila prazničnu večeru – ako ništa drugo, bar imaš klopu. Pališ tv. Muzika na svim kanalima. Tamo gde nije muzika, tamo su već sto puta viđeni filmovi. Gasiš tv, odlaziš za komp. Ostavljaš status na fejsu: „Sam kod kuće za doček. Neprocenjivo. XXX is feeling excited.“. Obaveza prema društvu izvršena. Pališ World of Tanks i sa gomilom istomišljenika trolujete doček. Kakva si faca. U neko doba, zovu te ortaci iz kafane da ti puštaju muziku. Prekidaš im vezu, uz komentar da su jadnici. Ipak, potajno u sebi, razmišljaš šta oni sad rade. Možda bi i ribu neku zbario da si sa njima. Možda onu Maju, kažu da nosi vibrator u torbi, za slučaj da se ne kresne ni sa kim. Gledaš na sat. Ponoć. Srećna ti Srpska Nova Godina. Pali brazzers.com i onaniši. Trolu.

 – Ju Radoslave, vidi kako nam je fino dete, neće nigde za doček. Vidiš, ti si rek’o da je pijandura, a on jedini od celog njegovog društva ne ide nigde, ljubi ga majka.

–  Mani se Stanislava, vidiš da povraća po hrčku celu noć, jadni pacov izgriz’o celu nogu sebi od straha, eno ga ćopa. Oždr’o se taj sinoć i za ovaj i za sledeći doček, ne brini ti ništa za njega. Jebem i tebe, to je tvoja krv.

Vau, ejžn bukaki. Kevo, podgrej sarmu, biće ovo duga noć.

Kako god da okreneš, činjenica je da je svaki doček suviše isforsirana pojava. Posebno OVAJ NAŠ SRPSKI. Bio negde ili ostao sam, svakako si glup. Svako će iz svog ugla da ti nađe primedbu. Veče isto k’o i svako drugo, ali ga društvo jednostavno propagira kao specijalno. Stoga, čak i da rešiš da ostaneš sam i iskuliraš sve, bar nađi neki poseban način da to uradiš, kako bi i ti imao specijalno svoju srpskonovogodišnju priču.