Spolja gladak, iznutra jadan

On je žestoki momak sa ulica Novog Sada, kad prolazi u oči niko ne sme da ga gleda. Ili ga retko ko primećuje. Njemu ne treba besan auto, jer on ne želi da ga pogrešni ljudi nađu parkiranog negde na detelinari dok penetrira u ribu koja citira pesme ispod svojih profilnih fotki. Ili nema novaca ni za stojdžu, pa u gorepomenutu penetrira u svojoj, nekada studentskoj sobi koju deli sa nepodnošljivim cimerom iz Rogatice. On ne obraća pažnju na stil, ne uklapa boje i oblači šta mu prvo padne pod ruku. Tako bar priča. Sedi na jedinom sigurnom mestu na svetu – svojoj fotelji, ugovara dejtove preko skajpa i ispija hladnu dvolitru, pun briga o sebi. On izlazi na slabo poznata mesta, kafane ili undergraund klubove, gde srče vinjak sa šanka, sam i kao takav sebi i više nego dovoljan. Razmišlja o ljudima koji ga primećuju samog i sebi i više nego dovoljnog, iako dubina u njegovim tamnim očima (koju je satima uvežbavao pred ogledalom od šeste godine) laže o njegovoj natprosečnoj inteligenciji, svršenom filozofu kome je hobi studiranje svetske književnosti, načitanom automehaničaru koji mami uljem umazanim noktima, ili nečemu petom, u zavisnosti šta klijent želi da dobije. Njegova klijentela je sada u masi, i on efikasno kroz svoje guste obrve razbira potencijalne žrtve od sigurnih promašaja koji ne padaju na njegovu ponudu. On ne nudi ništa. On nudi ništa. Ti ne znaš šta on nudi, jer ON je mističan i tajanstven poput Blekovog opisa u redakciji. Ili nema šta da ponudi. U svakom slučaju, on je zatvoren i niko sem njega ne zna njegovo zanimanje, njegova osećanja, a često ni njegovo ime. Njega boli tuki za sve, živi u svom svetu, on je sam hipnotisana gomila, niko ga ne razume, i niko mu ravan nije. ALI, on živi za to da se svi zanimaju za njega, da najdjebe sve svojom besprekornom inteligencijom koju hrani blogovima ili Bukovskim (a za one ”opasnije” igrače – Ničeom, Lukrecijem, Proklom i ostalom old school ekipom), naglas proklamuje boljenje neobrijanih jaja za tuđa mišljenja, no međutim kad ostane sam (a sam ostaje i u društvu) on diše i preživa od mišljenja naizgled bespotrebnih oblika života – svih frizerki, farmaceutkinja i fakultetsko obrazovanih narkomanki koje jebe, dođoša čiji naglasak ne podnosi, i umijetnika koje ne shvata.

Pitanje – Čemu to?

Zašto se naš trsitelj ponaša kao da sa svojih dvadeset i nešto iza sebe krije armiju manekenki koje je podmazao svojim samovrednujućim genetskim materijalom, ili kao jedan od onih likova iz buzurike od filma kad krije kako je špijun ravan Bondu, decenije krvavog ali isplativog uličnog iskustva, ili bilo šta drugo što je skriveno i takvo mora da ostane i vo vjek i vjekova, inače ljudi ne bi podneli tu količinu kuloće i crkli bi u najgorim mukama od ljubomore i zavisti. Zašto ribe padnu pod noge takvim likova bar jednom u životu a pri padu pocepaju ‘aljinu i gaće, bace brus i rašire noge? Zašto likovi bar jedared u životu likuju i vozdižu Mističare i pomno prate svaku njihovu reč dok im ovi opisuju događaj koji se odgirao onomad, usled okolnosti koje mogu samo Mističaru da se dese i koje se nikada nikome neće ponoviti. Zašto Mističari vešto manipulišu i ženama i muškarcima, zašto postoje i kome koji kurac trebaju?

Analiza – koji će nam moj Mističari?

 Žene: Neki svetski naučnici su davnije dana dokazali da tajanstveni trsitelji kod mnogog ženskog roda izazivaju divljenje i niz pitanja kojima su žene sklone i bez razmišljanja o kalorijama i odevnim kombinacijama za faks/posao. ONA OĆE da zna ko je on, šta radi, čime se bavi, gde se kreće, sa kim se kreće, kojim kolima se kreće (ne daj Bože peške), koga jebe, koga je jebao, i ko ga je jebao. A kada ONA OĆE da zna, ONA MORA da zna. Ženska znatiželja je u dvadeset i prvom veku, kažu, uznapredovala zastrašujuće, te je davno prevazišla pitanja o receptima za kolače i na taj način iritantno zašla u ofsajd. Mističar je taj koji koristi njena neodgovorena pitanja i time je drži vezanu za sebe, a svoj ego kao proizvod kila tuđe znatiželje šalje na Mesec jer na Zemlji nema dovoljno mesta da ga uzgaja. On želi da ga ona želi više nego išta, da se zanima za njega i pred svako spavanje pola sata posveti mogućim odgovorima na njegove misterije, a ona ne želi njega više nego išta jer ga ne poznaje, već odgovore na sve što joj je palo na sve ono što ima i nema ispod isfenirane kose. Kao prava jaka žena kojoj je Aleksandra Radović posvetila pesmu sa svog novog albuma, ONA NE ODUSTAJE dok ne dobije odgovore na svoja pitanja i to je vezuje za dripca.

Muškarci: Dokazujući da su žene lude jer umesto da troše novce na lepotu, one često umeju da troše vreme na Intriganta, naučnici su istih tih davnih dana dokazali da i muškarci, pa čak i muškarčine (da ne kažemo, Tarzani) padaju pod uticaj Intriganta. Doživljavaju ga kao iskusnog ortaka koji slabo zbori, ali sve kaže jednom zlatnom. Ne, od njega nećete čuti ‘’Jeb’o sam onu’’ (sem u šali za koju svi znaju da je zbilja hehe), jer priča kako ON NE PRIČA O SVOJIM RIBAMA koje uvek ima bar po dve u pripravnosti, ali zato ćete čuti ‘’Maja? Da, dobra je Maja…bila. Četri puta.’’, sa misterioznim osmehom, dovoljnim za svako poštovanje od strane svojih kuratih kolega koje poput osnovca shvataju da je jeb’o Maju. Mističar zna da su mu žene dovoljne za dizanje kite, ali ne i za dizanje ega, te mu je dobro pripremljen teren kod muškog roda itekako neophodan za lansiranje zadovoljstva u nebesa, čim oseti poštovanje zasluženo svojim pričama koje se jesu i nisu desile.

Odgovor – sramota ili ništa

E sad, posle orgazma kojim Mističar čoveka/ženu vine u daleke zemlje snova, sledi malo bliža razočaravajuća realnost. Taj tajanstveni lik koji je toliko kul da ne sme da priča o svojoj kuloći jer to nije vredno ovozemaljskih ušiju, preko mučne opterećenosti usled intrige, naposletku postaje golo govno. To ti je otprilike kao kad je ljudstvo shvatilo da je Perica Ognjenović nula kojoj je i nesretni Uzbekistan premija. Odgovor je zapravo vrlo jednostavan, i NEMA IZUZETKA OD OVOGA -Mističar može da se pojavi kao:

-dete loše porodice, npr. keva kurva, ćale dileja, nisu vodili računa gde je i šta radi ni za vreme bombardovanja, te od doba istog krije traume koje su u najmanju ruku neprijatne za saznati

ili

-nezanimljiv tip koji ne krije ništa sem svoje nezanimljivosti.

‘’Emotivno razoren, alkoholu nastrojen
nezreo, a prezreo, takav bih ti preseo
porazima potrošen, ma pašću kao pokošen
i ako te zavolim
šta cu ako odeš ti, neću preživeti…’’

-Ej, kakav ti je Luka sa faksa? Meni je tako kul lik, malo govori o sebi, to je taaako seksi…

-Luka? Je l’ me zajebavaš? Pa taj je iz mog sela, slabo priča otkad je kevu zatek’o u štali sa priplodnim jarcem, doživeo traumu za života, kleštima mu psihijatar vadio reči, pa to kasnije iskoristio da postane šmeker o kome se slabo šta zna. Siroma on.