Upoznavanje njenih roditelja i razgovor sa ćaletom

-Sutra smo pozvani na ručak kod mojih.

-To je, prepostavljam, neodložno?

-Nisu moji dobri roditelji ejakulacija da ih odlažeš pet puta zlotvore neotesani.

-Prethodna četiri puta sam zaista bio sprečen da upoznam te groteskne ljude i da im kažem da te nisu dovoljno tukli kad si bila mala. Sad je kasno…

-Da, jednom svinjokolja, jednom pečenje rakije i dva puta odlazak na pecanje na nepoznatu lokaciju. E ovaj put ćeš upoznati ili njih ili ortopeda, ima na spavanju…

-Dobro, dobro… idem. Treba samo da budem ono što jesam i to je to.

-Ni slučajno! Ako budeš ono što jesi ćale će mi staviti veto na brak sa tobom i udati me za maloumnog sina cigana što prodaje lubenice i deverike na ćošku naše ulice. Bolja prilika.

-Pa kako da se ponašam?

-Dostajno čoveka, dakle dijametralno suprotno sebi. Prvo obrij tu bradurinu da ne pomisle da sam te u pećini upoznala, vakcinisala pa pripitomila. Ošišaj se, ali ne sam sebe makazama za papir kao obično i kako je praksa u tvom kafanskom plemenu, nego potraži pomoć stručnog lica.

-Molim?

-Berber oposume, berber. Frizer! Malo pričaj i vidi da to malo pričanja ne bude kad imaš pola krmenadle ustima. Možeš da popiješ pivo dva jer ćale ne voli muškarce koji ne piju. Tvrdi da ne mogu biti normalni i oće da ih tuče kundakom od kubure kad je gladan.

-Imate vi i rakiju domaću obavešten sam iz pouzdanih izvora, ne trudi se da sakriješ.

-Imamo, možeš samo da je omirišiš i lizneš malo…

-Pa nije karanfil ili klitoris da je njušim i ližem, uvrediće se čovek bojim se.

-Jedna rakija i dva piva! Nemoj se igrati, kazna će biti drakonska. Uvešću ti kondom, zabraniti zguza, pušenje u stanu će postati tabu bez obzira da li produkuje dim ili ne, a gaće, tanjire i noge ćeš sam prati.

-Šta da obučem, mogu u ovome?

-Joooj, uštrojiću te da se ne razmnožavaš. Nemoj da te vidim u toj trenerci kljuba ljuditelja malih sisa, kremiraću je čim je skineš…

-Samo probaj. Klub i jeste osnovan u tvoju čast, treba da budeš ponosna.

-Murš! I čarape da si promenio, ljuljaće se trpezarijski sto od smrada..

-Sve jasno. Promeniću i gaće ako me budete i rektalno izučavali, sad moram kod kuma da mu pomognem da pojede prase pre nego što se oladi. Vidimo se sutra kod tvojih.

Evo, spreman sam, zavešću ti i oca i majku.

Sutra kod njenih

-Dobar dan gospodine Ostoja. Kuća vam je kao ćerka – lepa, prostrana i svi su dobrodošli u nju.

-Hvala, hvala… domaćinski. Evo, sedite mladiću, ovo je mesto za vas. Sad će i devojke stići, završavaju ručak u kuhinji.

-Ćerka vam u kuhinji? Kako ste je naterali? Zapretili da ćete je razbaštiniti? Zoljom? U našu uđe jednom mesečno i to kad je teška glad natera ili kad pijana promaši kupatilo. Moguće da je prvi zabeležen slučaj osobe alergične na šporet. Ako budemo kupovali stan, naručićemo u izgradnji bez kuhinje. Samo smeta…

-Istina, ne voli da kuva, ali sad je supruga insistirala da i ona učestvuje. Oćete popiti nešto? Kafa, pivo, rakija?

-Prvonavedeno ne treba, loše je za jetru i zube, resto može.

-I pivo i rakija?

-Ne separatišem!

-Evo Lav, evo Kruška…

RK!

-Dobra?

-Emulzija radioaktivnog otpada i vere u bolje sutra, dakle odlična. Može još jedna…

-Naravno, evo… volite rakiju?

-Da, ali samo pre jela.

-To je lepo, ne treba preteriv…

-Posle jela preferiram pivčinu u ogromnim količinama, jedino zimi špicer i to u još većim. Što ono reko moj kum: „Nije mi dan ako ne pročitam jednu dobru knjigu i popijem bar pet piva“.

-Čitate knjige? Pametno.

-Ne, kum čita, ja samo ločem. Tu smo različiti.

-A gde radite vi mladiću?

-U ladnjači.

-I kako je na poslu?

-Toplo – ladno.

-Nekad ima plate, nekad nema, a? Standard…

-Ne, nego kad sam van komore toplo, kad sam unutra ladno.

-A šta tačno radite?

-Lopatam na mešalici.

-Na mešalici u hladnjači? Zidate nešto, mešate beton?

-Đuveč. RK! Može još jedna.

-Evo. Kako đuveč molim vas?

-Lepo, dve lopate graška, dve lopate boranije, jedna lopata šargarepe i pet paradajza ručno surduknem u bubanj. Onda istresem tu smesu u kolica za malter, odvezem do mašine koja to pakuje i tako osam sati.

-Pa zar nema mašina koja meša nego tako… lopatom hranu…

-Ima, al je gazdi jeftinije kupiti 10 kradenih mešalica za beton na veliko od Rumuna nego jednu mašinu.

-Odvratno, pa to ljudi jedu kasnije. Sramota.

-Jedu i pacovi.

-Kakvi pacovi?

-Albino! Fluorescentno beli. Čudo. Svetle u mraku. Ne znaš jel pacov il Bul Terijer. Žive u komori na minus 20 pa su besni, reže i oće da ujedu. Nezahvalni su dosta, ne bi trebalo da budu ljuti. Hrane se bolje od mene, svaki dan povrće, vitamini, vlakna, a skoče i do druge komore gde držimo zaleđenu ribu i morske plodove. Kalcijum, magnezijum… bog da ih vidi. RK!

-Evo još jedna, trebaće i meni da otvorim apetit, smučiće mi se ručak… RK!

-Odlično. Samo im ona fali?

-Ko? Kome?

-Rakija. Pacovima. Da ih ugreje u komori.

-Dobro, čoveče manite se pacova… jel vas plate bar?

-Ne mogu se požaliti. Svaki mesec dvaespet iljada u džep ni kopo ni or’o, samo lopatao.

-Pa to su mala primanja…

-Nema veze, vaša ćerka zarađuje dosta. Odlučio sam da parazitiram na njoj. Neverovatno je koliko može da se stekne depilacijom nogara i pičke, struganjem celulita i istiskanjem mitisera sa glave i sisa. Izvinjavam se na vulgarnostima, ali… RK… upogani mi se jezik čim ga prismočim u dve-tri rakije.

-Nema veze, naši smo… evo još jedna. A imate li neku školu, možda da nađete neki plaćeniji posao?

-Neću, zadovoljan sam na ovom. Dva-dva-jedan, ni brige ni pameti. A i od škole imam jedan ipo semestar, za čije vreme sam položio više konobarica i koleginica nego ispita. Ne vredi.

Uvatili smo jednog za kuću da imamo.

Otvoriše se kuhinjska vrata

-Evo nam i žena, šta ste nam to lepo skuvale?

-Ćao momci. Evo potrudile smo se, vreme u kuhinji prolazi sporo kao u paklu, ali ima sve. Supa, đuveč, oslić i lepi morski plodovi laktove da poližete.

RK!

RK!

Razgovor između ćerke i oca sutradan

-I ćale, kako ti se čini?

-Sedi ćero moramo da porazgovaramo.

-Znala sam.

-Šta si znala?

-Namerno se ponašao kao kreten da meni napakosti. Ubiću ga!

-Ni slučajno. Iskren mladić, fin. Malo mu smrde noge duduše i ambicija mu se srozala kao penzioneru pred smrt pa ćeš morati da hraniš i njega i dete do kraja života, al nema veze. Nije ni ružan toliko kao što se čini pre četvrte rakije…

-Pa je l si zadovoljan? Mogu ja i boljeg da nađem…

-Možeš kurac, da možeš našla bi do sada. Trideset godina si sprcala u dupe, nabijaj ovome jadniku burmu na prst i šutaj ga u dupe do matičara dok te još i on hoće. Nisi ni ti više neka prilika, mrežura ti se koža polako, a ovo ako propadne neće imati ko unuke da mi pravi, moraću da kupim jednog.

-Unuka?

-Đuvegiju!

-Sram te bilo, pričaću ja sa majkom.

-Ona je rekla da bi bilo najbolje da mu ne siđeš na vreme kad bude pijan pa da ostaneš trudna i onda će morati da te ženi. Ne slažem se sa njom po običaju, ali uskoro ću morati da je podržim.

-Grozni ste!

-Nismo ćero, život i Ivan su grozni, mi smo realni. Aj sad polako kod momka i budi fina.