Biznis planovi za dokone lelemude
Ne jaše konja kome priliči, nego ko ima. Svu surovost te izreke ponovo sam osetio juče, dok je matora debela babetina utovarala svoje dupište za volan metalik mečke SLS, a ja, mlad, jak i glup – ulazio u gradski autobus da mirišem štrokave pazuhe i ulov sa riblje pijace. Jebiga, bakuta ima merdžanku i titanijumski kuk koji neće geknuti kada nagari gas. Ja imam – asiks patike. Original, ako je za utehu.
Frtalj sata dnevno, koji ne provedem buljeći u komp ili spavajući, prođe mi u mozganju kako da se obogatim ili da se oparim dovoljno makar za jednog kulturnog golfa peticu, sa zajebanim diskovima i bez ratkapni – da bi se ti zajebani diskovi videli. Ideje za biznis su mi razvijene kao humor u Večernjim novostima, ali ipak postoje. Delim ih sa vama, u nadi da ih nećete zloupotrebiti ili da ćete ih isprobati i propasti finansijski, moralno i zdravstveno.
Šivenje ludačkih košulja
Znaš li nekog ko proizvodi ludačke košulje? Znaš li nekog ko zna nekog ko proizvodi ludačke košulje? Ne znam ni ja, ali znam da ludaci ovde preljevaju, kovinska ludnica bi bila pretesna i da ima spratova kao Burdž Dubai. Na ibeju ima da se naruči Hanibal Lektor stajl, za celo telo – preko 300 dolara to sranje košta. Ima i malih, dečijih, u gotik varijanti za 19 dolara. Ali to ne vrši posao, osim ako nisi namerio da siluješ hobita, bespomoćno upakovanog u ludačku košulju.
Dakle, na tržištu ovog bitnog proizvoda zjapi rupetina koju mogu popuniti kreativni poslovni ljudi. Košulje mora budu domaće proizvodnje, sa ocilima i dvoglavim orlom na grudima, da se patriotizam širi i među zvaničnim ludacima. Treba da stežu krvnički i da imaju toliko kopči da bi i Koperfild izgubio reputaciju na njima. Cena može da bude do 999 dinara, ako se u proizvodnju upregnu bežanijski Kinezi – njima se ionako plaća kikirikijem.
Seoski fitnes turizam
Dok uz podršku KGB-a i kineskog vremenskog zmaja ne pokori Crnu Goru, Srbija neće imati ni more ni blatno jezero Balaton. Ostaje nam da turiste mamimo egzitskim ekserima, gučanskim cigančicama i – seoskim turizmom. Kad nema ničeg konkretnijeg, glupim strendžerima se može prodati i svež vazduh. Samo, niko se nije setio da organizuje seosku teretanu, prirodno bildovanje. Jer dizanjem bučica pred ogledalom i svršavanjem na sopstveni siks-pek nikada nećeš dostići mišičnu masu Radiše, koji je u širinu rastao na mačvanskim trupcima i frankfurtskoj visokogradnji.
Dakle, priroda, brvnara bez struje i vode, smederevac. Za doručak pogača, deset jaja na oko, slanine reš pečene. Prepodne posvećeno tricepsu i donjem delu leđa, u prevodu – okopavanje kukuruza. Entuzijastima davati veće i teže motike. Za ručak pečeno pile i pola kile rakije. Popodne opredeljeno za biceps i kvadriceps koji najbolje napreduju kada se vilama prenose naramci sena i hrani marva. U advanced-paket ubaciti i krunjenje kuruza – za male grupe mišića. Navadiš nekog da radi za tebe i naplatiš mu to 99 evra dnevno. Jebiga, all inclusive.
Borba za prava komaraca
Evo, Vikiliks objavio da je Merkelova rekla Tadiću kako Srbija pre 2019. Brisela videti neće. Odlična situacija za biznis! Jer dok na pokretnoj traci trčimo ka Evropi, a Moldavija preti da nas prestigne po nacionalnom proizvodu, razne fondacije ima da daju pare najvećim neradnicima za najveće budalaštine – od keruše Mile do čišćenja sliva Mlave između Dubočke i Trnovča. Kraljevina Norveška, nemačka partija Zelenih i Društvo francuskih rodoljuba jedva čekaju da pomognu Srbe sa misijom.
Fora je da se nađe nešto toliko nebitno i banalno – da sigurno nikom pre tebe to nije palo napamet. Dakle, pederi – otpadaju, sada je mejnstrim braniti dukatlije. Cigani – isto, to je mala bara puna krokodila. Treba se boriti recimo za prava komaraca Negotinske krajine ili tražiti pare za restauraciju rodne kuće nekog anatemisanog pokojnika. Napraviti svratište za pajdomane, deliti im čiste špriceve – čistoća je pola zdravlja – i za to žestoko musti Evropljane debelih buđelara.
Šansa za uspeh ovih planova je nešto manja nego za dobitak na lotou 7 od 39 (pod uslovom da praviš skokovite kombinacije), ali je ipak veća od šanse da ti u sobu/kancelariju uleti ET vanzemaljac sa vrećom deviza i da te časti što buljiš u internet. Možda vredi probati.
