Brojač putnika u GSP-u
I
Očinska figura, onako, poput Bate Stojkovića okrugla, ljudski naivna, nagla se laktom na propali krevet i zaljuljala ga kao barku. U svojoj majici na bretele, i s mirisom čajne i luka mi omela tupo zurenje u pukotinu na plafonu.
– Jesam li ti sredio da budeš gerontodomaćin? Reci? Nisi to hteo. Gadiš se kad se baba usere, ko da se slon usro. Kako ćeš mene da pereš kad padnem pod stare dane? A? Govno je govno, mi sad možemo o tome da pričamo, ali… Vidim, da ne vredi s tobom o tome. Dobro… Posle sam ti sredio da budeš mrčendajzer kod nas u fabrici garnišni… nisi hteo da mrčiš taj dajzer, ili šta god taj posao da ti je bio… Samo si se zapijao vinjakom s Obrenom iz magacina. A lepo sam ti rekao, pazi – on je za stalno, ti nisi… ni za stalno, a nisi ni za kurac! E! Dok te na zboru saveta radnih ljudi nisu izbacili… Samo gledaš u taj plafon. I u onaj kompjuter , ko da će Isus sveti kroz njega da vaskrsne. Drkaš kurac po ceo dan, sav si papir istrošio, 4 rolne na dan, ko da seremo iz zadovoljstva… Smeju mi se komšije. Šta ko kupuje, ja kupujem samo papir za dupe. Brišem dupe bre plavim salveticama, jer do srede sve prejebeš… A znaš da će me Milka ubiti, jer čuva salvete za slavu…
– Molim?
– Vasilije, sine, našo sam ti novi poso… da brojiš i anketiraš putnike. Nije bilo lako… zvao sam Čomića, a znaš da ja Čomića ne zovem tek tako… I reko je da može da te ubaci, ali brate da se pokažeš. Da pokažeš nekakvu inicijativu… Brojač putnika, šta kažeš?
– Brojač Putina?
– Brojač kuraca, eto koliko ti mene slušaš! Sutra… da odeš do Čomića, da mu se javiš. I obrij se. Nemoj da ideš takav. I da se dovedeš u red. Novembar, još drva nismo kupili… A Srejići? Srejići sine, eno, 45 metara drva! U prečniku!
– Ne lupaj, uzeli 6 metara…
– Pa i da je šes’, to je šes’ više od nas… Ja sam bre, pre njih imao wc u kući, a sad da se sramotim i drcam od zime… Ne ide. Zaradi neki dinar, doprinesi, jebem mu leb lebov… Prednost imaju studenti, pa da vidimo i neku vajdu od toga što ti plaćam treći put obnovu druge godine… I od sad drkaj u šolju, ko sav normalan svet! I diži dasku kad to radiš, ima ženske čeljadi po kući…
II
Kod Čomića. Juniora. Podmlatka neke od stranaka.
– Čuo sam da je tvoj ćale zvao mog oca. Otac se složio da te primimo ovde. Seća se moj otac tvog matorog. Kaže da je bio to jedan od najboljih ljudi u Pamučnom kombinatu, a i kasnije, kad je privatno radio na našoj farmi činčila u garažama, na Besnom Foku. Malo jede, malo pije, malo se buni. Danas teško da nađeš takvu radnu snagu. Vidim, nisi… nisi u nekoj stranci? Ne? E, pa… pravimo mi neku žurku, za članove… mogao bi da dođeš… tj. valjalo bi, jebem li ga… da se učlaniš malo. Pogledaj ovaj prospekt. Sviđa ti se? To je moja riba dizajrnirala. Daca. Daca Popović… Znaš je? Ne? Nema veze… Svejedno, prouči to… Pomoći će ti to, ako misliš da se baviš ovim poslom u životu. Znaš, mnogi bi želeli da broje putnike, danas je jako teško doći do posla. Znaš kompjuter i to? Internet? Odlično… Odlično… pratiš malo šta se dešava, braniš naše interese. Čisto da diskredituješ bagru. Ma da… Vidim da si ti čovek za nas… Da… A za poso ne brini. Evo, ja te već stavio još juče na spisak… Ma ne… Ne moraš mi se zahvaljivati. Ne stvarno… I pozdravi ćaleta, reci da ga pozdravio otac, moj.
III
Back, at home…
– Nisu me primili.
– Ko te nije primio? Čomić? Nemoguće!
– A jbga ćale, znaš kako je to… To je jako dobar i tražen posao. Nagrnula deca ovih budžovana preko tih veza i eto – kurac! Tu su pare, u brojanju putnika, nošenju gajbica…
– Nemoguće! I šta sad? Sad ćeš opet da mi zuriš tu u taj plafon satima?
– Jbga matori… E, da… pozdravio te otac.
– Molim?
– Ništa…
– Telefoniraću ja sutra opet Čomiću.
Narod neće da kuca karte, jer je toliko bezobrazan da se usudio – da ne može da ih priušti. Bezobrazluk – nemati! Gde to ima, da narod nema?! Stoga, neko iz o(d)bora GSP janjičara je došao na ideju – da se broje putnici. Verovatno je to jedina ideja na koju je mogao doći, jer je tako isto brojao stoku sitnog zuba na planini s koje je sišao (pre nego što se prodao 30×30 metara svinja, ne bi li bilo za doktorat, a naravno i diplomu pre toga).
Sad, malo je zajebano brojati putnike, koliko je bilo unique entry slučajeva, a koliko s ponavljanjima, to će se teško utvrditi. Naročito na pijačne dane. Jedino, ako ne krenu da beleže onim plastičnim tagovima s brojkama, heftajući ih narodu za uši, ko govedima.
– Drž’ ga Milutine, da ga žigošem i da mu stavimo gps (a može i gsp) ogrlicu, pa da ga pratimo kasnije… Da, ko ono na Animal planetu…
Druga grupa je predodređena da anketira putnike. Da čuje mišljenje i poboljša uslugu. Evo nekih od pitanja koja će se zasigurno naći u anketi, kao i nekih situacije koje će biti neizbežne:
– Pretpostavljam da nemate za šta da se uhvatite, jer ste vi žene sve oko metar šedezzz, a mi smo ove šipke u Solarisu turili na dva metra?
– Da li ćete glasati za Tomislava Nikolića na sledećim izborima?
– Kako mislite – imate samo 7 godina?
– Kako mislite, trudnica treba da sedne? Pa što se udavala iz ljubavi? Da se udala kako treba, sad bi išla kolima, a ne gradskim prevozom…
– Ne, deda… ne reketiram, anketiram.
– Kako misliš moja erekcija te nabada u kuk? To je zbog gužve… Šta nema gužve? Šta nismo još u autobusu?
– Da li redovno kucate Vaše karte?
– Da li sam Vas pitao da li ćete glasati za Tomislava Nikolića na sledećim izborima?
Naravno, izdrkavaćemo se na jadnim ljudima koju budi radili ovaj posao. Pičke u duši će ih čak maltretirati. Nisu oni krivi, jbga… Rade samo još jedan govnjiv posao, kao i mnogi od nas. To ćemo morati da razumemo, dok nas budu anketirali ujutru u 6. Za vreme krkljanca na Pančevačkom mostu. Dok kasnimo, jer je kišica blokirala saobraćaj. Dok crkava autobus na uzbrdici. Dok budemo folirali Orbitom da smo oprali zube, a kažiprstom uklanjali krmelje. Što svoje, što tuđe, zalepljene za šipku za koju smo se uhvatili u busu.
Bitno je da izbrojimo do 10. Bitno je da dajemo duhovite odgovore. Da prejebavamo. Mnogo bitnije, nego da nekog oteramo u 43 pičke materine. Biće teško. Ali ne postoji situacija u ovoj improvizaciji od države, koju ne možemo preokrenuti u svoju tačku. U svoj stand up. Najteže je nasmejati se, ali evo, već dugo se smejemo svemu.
Ako će nas već prebrojavati ko goveda, ne moramo i biti goveda. Ako budemo goveda i govna, samo ćemo opravdati takav odnos vlasti prema nama. Nego, na finjaka i na vinjaka… Pa ćemo vremenom doakati i onom kome treba da doakamo.
Nego, da li ćete na sledećim izborima gla…
