Gde oni prođu, trava ne raste

Moamer Gadafi je napravio pogrešan korak. Kakav – ne znam. Priča se da je hteo da počne da prodaje naftu za evro, da je hteo da uvede jedinstvenu afričku valutu… u svakom slučaju, uradio je nešto zbog čega je Amerika odlučila da ga razjebe u roku od mesec dana iako im pre toga nije smetao decenijama. I to,  ne da im nije smetao, nego je držao pola akcija jebenog Juventusa i dolazio jednom mesečno na Dele Alpi da se najebe keve Trezegeu što se aktivirao iz pasivnog ofsajda.

Iako je medijski akcenat na svrgavanju Gadafija stavljen na one kamilare što u svakom tv prilogu bleje sa 4-5 rednek kamioneta na nekom napuštenom putu i bespoštedno prangijaju iz nekakvih pušketina sa zadnjeg dela kamioneta (?!) , jasno je da je Gadafija pobedila Amerika. Zato što Amerika ima najjaču vojsku na svetu. Zato što ako imaš najjaču vojsku na svetu ne moraš da “oštro protestuješ” , budeš “duboko zabrinut” i “pozivaš na poštovanje rezolucije 1244”. Tad se samo digneš i Moamera pošalješ na spavanje i tu ne mogu da mu pomognu ni svi nadrkano anti-imperijalistički statusi Srba na Fejzbuku, statusi posle čijeg se otkucavanja skokne do frižidera po kocu, uleti u er maks da se skokne do Meka ili se zabode ispred tevea da se pogleda kakve to beščasnike po Majamiju danas lovi Horejšo.

Ako smo ovo apsolvirali, imaš jaku vojsku ergo jak si, pređimo na Tarzanijinu listu najjebenijih vojnih formacija kroz istoriju. Gde su oni prolazili, tu trava nije rasla, ali je rasla vlast, ekonomija i kulturni uticaj njihovog naroda.

6.  Crvena armija

“Spasavanje redova Rajana” izgleda nadrkano, pršte bombe, ucveljene žene i Tom Henks u odličnom izdanju. Ali sve je to kurac. Hitlera je pobedila Crvena armija i time presudno uticala na noviju svetsku istoriju. Najveći kvalitet ove ekipe, pored veličine naravno, bilo je rusko ludilo, taj X faktor koji oni poseduju, sposobnost da se amortizuju neviđeni gubici i razaranja i da se onda udari nezadrživa kontra sve do Berlina gde se onda na krovu Rajhstaga na ruskom prodere: “You see what happens Lary? You see what happens, when you fuck a stranger in the ass!”

Tamnija strana priče o crvenoarmejcima je da su tamo gde bi oni prošli i instalirali sovjetsko shvatanje države i društva, ljudi na ulicama u proseku izgledali kao Saša Ilić u 75. minutu evropske tekme. Takođe, sovjetska armija nikad nije bila preterano prosvetljena po pitanju tolerancije, konstruktivnog dijaloga i sličnih zapadnjačkih izmišljotina te je njen omiljeni odgovor na građanske proteste širom zemalja Istočnog bloka uglavnom bio soma plus tenkova koji se lagano kotrljaju ka tvom glavnom gradu.

5. Janičari

Najbolja pešadija Evrope u razmaku od 14. do polovine 17. veka. Relativno brojni, ekstremno vešti i utrenirani, još ekstremnije srčani i hrabri. Sve to je bila posledica spartansko-klingonskog sistema u kojem su funkcionisali a koji su stvorili Turci, time još jednom pokazavši da, iako ti možda izgledaju kao fizički razvijenija verzija Arapa koja po mestima poput Antalije i Bodruma usklikuje stvari kao što su “Hala Hala” i “Đjilderim hasalan” dok struže kebab u majici na bretele, zapravo predstavljaju veoma zajebanu i pametnu naciju za respekt i oprez. Dakle janičari, poreklom uglavnom Srbi, Šiptari i Grci (mada su postojali i slučajevi etničkih Turaka janičara), su od malena strogo drilovani po pitanju borbe, islama i lojalnosti sultanu. Nisu smeli da se žene i da nose bradu ali su bili relativno povlašćena klasa, pogotovu oni inteligentniji koji su mogli da se uzdignu i do nivoa velikog vezira. U borbama su predstavljali udarnu pesnicu turske vojske i ličnu gardu sultana.

Ipak, kako to obično biva sa ovakvim formacijama poput Pretorijanske garde, Crvenih Beretki i sl. u nekom trenutku postaju svesni svoje moći i značaja i kreću da prave velika sranja. Razvale se đuture u nekoj stambolskoj krčmi, popašu mačeve i banu na dvor da traže sultanu povećanje plate od 300 procenata inače će da mu dovrše proces sunećenja u najširem smislu te reči. Od polovine 17. veka postaju veći problem nego korist. Konačno ukinuti i uništeni u 19. veku.

4.Krstaši

Kada danas kažete “religiozni fanatik” pomislite gotovo bez izuzetka na pripadnika islamske vere. Da li pomislite na mladog Iračanina koji se opasan eksplozivom zakucava u američki kontrolni punkt u nadi da će mu Alah u zagrobnom životu provajdovati 40 bicuri netaknute đane, na domaće kriminalce koji pozivaju ljude na bojkot popisa ili na Franka Riberija, nebitno je.

Međutim, u srednjem veku monopol na klero-ludilo je bio u rukama hrišćana. Zajebi moderne hrišćanske zemlje gde se pola ljudi izjašnjava kao ateisti i agnostici. Zajebi liberale, nevladine organizacije i prava manjina. Leto Božije 1095. je bilo neko drugo vreme. Vreme u kojem je crkva u sprezi sa feudalcima bila dovoljno moćna i zajebana da pošalje nekoliko viteških vojski u Palestinu i Siriju da malo sravnjuju gradove, nivelišu broj stanovnika genocidom, jedu Saracene žive i uspostave hrišćansko Jerusalimsko kraljevstvo koje će trajati čitavih 200 godina u okruženju muslimanskom gotovo kao tribine Marsejovog stadiona.

Procene istoričara variraju, ali jasno je da krstaša u Svetoj zemlji nikada nije bilo jače od dvadesetak ili tridesetak hiljada ljudi pod oružjem. Nekoliko je razloga za njihova zapanjujuća vojna ostvarenja u čisto sunećenom okruženju. Prvi je veliko nejedinstvo muslimana u to vreme. Kada se to promenilo pod velikim šmekerom istorije, Saladinom, i krstašima se pozicija uzdrmala. Ali drugi razlog je naravno, ono što ih dovodi na 4. mesto liste: vojnička superiornost. Krstaški vitez je bio potpuno oklopljen Evropljanin, na konju, sa mačem koji ne bi mogao da uđe na vrata. Lišen mekanosti koju donosi napredna civilizacija. (tada je arapski svet svakako živeo naprednije od evropskog). Dakle, u sprezi sa religijskim fanatizmom, mašina za ubijanje.

3. Mongolska horda

Na vrhuncu svoje moći, Mongoli su imali najveću ikada zabeleženu državu. Pokrivala je 16 posto svetske teritorije. Ali isto tako, na vrhuncu svoje moći, jedino što je glavni grad Karakorum razlikovalo od ostalih je bio proporcionalno veći broj šatora i proporcionalno veći smrad govana, pišaćke, mongolskog znoja i loja.

Jovan Memedović je nekoliko puta pokušavao da nas uveri u svojim emisijama da činjenica da jedan narod u dvadeset prvom veku ima glavni grad koncipiran pola od šatora a pola od zidanih građevina (Ulan Bator) znak da je taj narod prostodušan, dobar i okrenut prirodi, a ne da je primitivna srednje azijska skupina konjušara koja kada snimi da je žensko čeljade u kući (šatoru) dobilo prvu mecu, ode kod prvog komšije da se istale, klinka za dva konja, tri litra mleka i osam kolutova sira.

Ali možda bi Joca imao drugačije mišljenje da se u srednjem veku susreo sa mongolskom ratnom mašinom. Verovatno  najbolji konjanici ikada, sposobni da ispaljuju strele u punom pokretu, precizno kao Kaduov penal. Jezivo mobilni. Ekstremno disciplinovani. Odrasli na mongolskoj visoravni, u pejzažu manje zanimljivom od Vojvodine gde je plus još ladno kao taštino srce, u potpunoj izolaciji, razvili se u izuzetno surove i lukave ratnike. Bili čuveni po tome da kažu “predajte se, poštedećemo vas” i da onda pobiju, siluju i popale sve u gradu, uključujući i pse i mačke.

Ipak, i pored najveće države ikada, dalje od trećeg mesta ne idu, ne jer su najveće zlo i govna na ovoj listi, već zato što su ipak pretrpeli previše poraza u kratkom periodu. Japanci, Vijetnamci, Korejanci, Rusi, Mameluci, svi su oni uspeli da uzmu meru Mongolima. A i jako su kratko trajali. Imperija se držala nekih vek, vek i po posle Džingisa, a onda potpuni raspad.

2.  Aleksandrova falanga

Pre samog teksta, jedno obaveštenje. Ne znam tačno ko su i šta su bili antički Makedonci. Svakako znam, da nisu bili preci onih ljudi od kojih sam najmio apartman na Ohridu. Ali, ne liče mi baš ni da su preci crnoputog gospodina koji mi je prodao marlboro crveni meki, vlažne maramice  i mitos u konzervi kacam pre koju godinu bio na ekskurziji u Solunu. Tako da, uživajte u tekstu, a svi potencijalni komentari tipa “ja sam iz Velesa i moj ćale je bio brat od strica Filipa II” i “nemate vi pojma Makedonci, napred Grci braćo, PARTIZAN PAOK FOREVER” biće obrisani.

Falanga je postojala i pre Aleksandra. Ono u šta Spartijati staju u “300” je u suštini falanga. Zbijeni poredak antičkih gromada, koji Kristijanove “hiljade i hiljade sklekova” najbukvalnije pretaču u stvarnost, veliki štitovi, duga koplja.

Ono što je Acko uradio jeste da je produžio koplja, smanjio štitove i falangi dodao efikasnu podršku po krilima u vidu do jaja konjice, pre svega. Naravno, činjenici da nije nikada poražen u bici maksimalno je doprinosila i činjenica da je u svakoj bici bio lično prisutan, odrađujući isti posao kao i bilo koji gušter. Naučno je dokazano da sečeš indijske i persijske njuške 30% efikasnije kad vidiš Acka na Bukefalu kako vitla mačem dva metra levo od tebe.

Aleksandar je, za razliku od Mongolskih izgovora za ljude, u osvojenim oblastima uvodio tekovine grčke i makedonske kulture uz poštovanje lokalnih običaja. Želeo je veliko multietničko, multikulti carstvo u kojima će ljudima biti do jaja. Velika svadba 10.000 Makedonaca i 10.000 Persijki koju je upriličio je dokaz toga. Može se čak reći da je bio prethodnik Dragana Markovića Palme.

1. Rimska legija

Često ljudi koji sastavljaju ovakve liste ne odole hipsterskom porivu kada treba da proglase prvo mesto. Kao, hajde da to ne bude onaj koga svi očekuju, nego neko drugi, iz izmišljenih razloga. Tako dobijete top listu najboljih navijačkih grupa Balkana gde na prvom mestu bude Kohorta Osijek, ili top 5 znamenitosti Beograda gde pobedu odnese Autokomanda.

Drle neće da mrsi muda. Rimska legija je najefikasnija, najbolja vojna formacija ikada. Pobedila je manje više svaku suparničku vojsku u svojoj gotovo hiljadugodišnjoj istoriji i napravila od Rimskog carstva najveću imperiju ne samo starog veka, već ikada. Kad kažete imperija, pomislite na klasične građevine starog Rima, Koloseum, akvadukte, lovorov list i centurionskog orla.

Uspesi rimske vojske se mogu pripisati tome da je Rim bio država prožeta vojničkom kulturom. Gotovo pola javnih troškova rimske države je išlo na vojsku. Biti vojnik je značilo lepo zaraditi, biti poštovan i obezbediti sebi do jaja penziju. Dakle, nije značilo utovarivati ugalj po domovima zdravlja i trimovati živicu na Kališu u okviru Gradskog zelenila, kao u Srbiji.

Rimski legionari su bili čvrsti, utrenirani i surovi. Prekaljeni. Sposobni da podnesu teške gubitke i dignu glavu što pokazuje rat sa Kartaginom. Najbolji vojni inženjeri. Nećete da nam otvorite kapije grada? Ok, napravićemo ogromnog ovna, veličine 100 sa 100 i ući ćemo sami. Pešačili smo ceo dan, 50 kilometara, i evo pala je noć. Podići ćemo logor, sa čvrstom ogradom i kulama stražarnicama za 45 minuta, šta kurac.

Asteriks i Obeliks prave sranja u Galiji? Oštro protest… pošalji četvrtu i sedmu legiju da reše situaciju.