Izvinjenje Iznoguda sultanu Georgievu
U svoje ime, u ime članova redakcije omiljenog vam sajta Tarzanija, i u ime čitave internet populacije pokrivene velom jednog, nažalost poprilično opravdanog stereotipa, iskoristiću priliku da se izvinim Vladu Georgijevu, crnogorskom umetniku bugaroidnog porekla. U ime svih nas Iznoguda, nas malih nosatih prevrtljivaca čija je guzica slepljena sa foteljom, hteli smo da ti zauzmemo mesto, hteli smo da budemo sultani. A zašto baš tebi, Vlado – zašto baš tebi da se izvinimo, a mnoge smo pljuvali, gađali virtuelnim govnima? Žašto baš tebi Vlado, vreme je da saznaju čitaoci Tarzanije.
Ko sam ja, a ko je Vlado?
Baš je u tome stvar. Koga boli kurac ko sam ja, a svi znaju ko je Vlado. Ja sam malo, pokvareno, cvikeraško đubre koje je dobilo priliku da ovde nešto serenda jer sam prethodno dve godine, ko zna za čije babe zdravlje, serendao na jednom drugom mestu, naravno ponovo iz svoje fotelje, na internet sajtu. Iza mene su ostale lejmerske provale koje ponavljaju još jadniji ljudi, i sličice, posteri i memovi koje balavurdija kači po Fejsbuku. Iza Vlada… Pa, iza Vlada je ostala muzika koja je ušla u uši čak i nama koji nemamo afiniteta prema istoj. Iza Vlada su ostali dueti sa gomilom gotivnih glava, kao na primer sa čovekom koji je bio pravi jebeni rokenrola, koji je živeo brzo i riknuo gudriran, svršavajući. Reč je, naravno, o nikšićkoj ikoni Rođi Raičeviću.
Kad smo već kod muzike…
Mi smo sa neta, mi živimo u jednom zaštićenom ekosistemu, gde smo svi obrazovani šmekeri, a istovremeno i mangupi sa ulice. Mi smo gitaristi, bubnjari, didžejevi, slikari, doktori, apsolventi, inženjeri, jebači, filozofi, i slušamo samo alternativnu ili oldskul proverenu ili avangardnu muziku, jer samo takva može da začara naše uši. Koje su inače štrokave jer smo četiri dana bili prezauzeti drkanjem za kompjuterom, te nismo mogli da izdvojimo koji minut da iste operemo. Nama je Dovlina zika jedno isprazno Vlado/Sergej/Bojan sranje, neubedljivo, pičkopaćeničko (jebi ga, kad smo divlji dečaci pa ne molimo za pičku) đubre. Ko bre to sluša uopšte? To slušaju one piglu nafurane fensi ribe, a mi šatro uopšte ne želimo takve, već harizmatične, alternativne i inteligentne devojke, kojima se inače sve cepa pička da što pre stignu do nas i odrade nam blajv dok igramo partiju Vorkraft razgrađivanja. E, pa aj sad da nas razočaram: šansa da neko od nas pronađe, a kamoli smuva neverovatno duhovitu i visprenu studentkinju književnosti, duge kose i vrata umotanog u svileni šal, jednaka je šansi da nam Šutanovac svima pošalje vremensku mašinu, vrati nas u devedesete i načini najvećim facama u odeljenju. Mislim stvaaarno, koji su to tripovi, šta kurac? Alo bre, BUĐENJE BRE!
Mogao je Vlado da bude frontmen thrash metal benda, mogao je da ode u Bajinu Baštu i pridruži se veselim rastafarijancima, da tera kurac teranja kurca radi, kao što mi radimo. E, ali onda bi subotnje večeri provodio na klupi, kao što ja radim, pričao iznova jedne te iste laži, pio uvek isto pivo, pravio uvek iste pokrete, gledao uvek iste njuške. Ne bi sad na njega kliću krljale ribe na koje se mi ne usuđujemo ni da izdrkamo.
I ponovo, zašto smo te mrzeli?
Dok te neki od nas i dan danas mrze. Mrzeli smo te zbog Ljilje, jer je gotivila tebe, a ne Slejer. Mrzeli smo te zbilja, jer oladila nas je i Ljilja. E, da je samo Lilja. Mrzeli smo te jer bez trunke sumnje u sebe govoriš u studiju pred stotinu ljudi, a i hiljadama koji te gledaju preko tevea. Mrzeli smo te jer smo u toj meri samouvereni samo po forumima i četovima. Mrzeli smo tebe, jer nismo mogli da se suočimo sa sobom, nismo mogli da isključimo računar, obrišemo prašinu sa monitora, ispraznimo pikslu i promenimo čarape.
Mi mračnjaci smo te mrzeli, Vlado, kada si u onoj emisiji za talente brutalno isprozivao neku malu goticu, indirektno je nazvavši nemačicom pojma. Onda je horda nas govnara posećivala tvoje klipove ostavljavši uvredljive komentare. Zašto? Reći ću ti zašto. Zato što smo gomila ubogih prosjaka željnih pičke, i zato što bi se na tvom mestu uvukli maloj u bulju i nahvalili je u nadi da ćemo uzeti broj, a znali smo da blamira sebe i skrnavi Therion. Naša mržnja je bila utemeljena na kompleksima, iznikla iz semena laži. Nikad više takva mržnja, nikad više laži. Da li je ta mržnja bila zaista tebi upućena, ili je to bila mržnja upućena nama samima, a samoobmanom usmerena ka tebi i tebi sličnima? Ma suvišno je da se zapitamo.
Reči izbavljenja, iskreno izvinjenje
Kenjali smo Vlado, kenjali, pljuvali, jeli govna gde ne treba govna jesti. Sami potpuno usrani, srali smo po čemu smo stizali. Smetalo nam je što dobijaš pičke, što dobijaš pažnju javnosti, u nedostatku daljih razloga umelo je i da nam zasmeta to što si Crnogorac. E pa, nek mi pukne ova stolica na kojoj sam dane presedeo ako te lažem, od skoro moje mišljenje o tebi je neutralno i naginje ka pozitivnom! Prevrni neku posle certa i za nas! Izvini, Vlado što smo predugo živeli u laži. Izvini Vlado, brate, ja tebe stvarno ne mrzim, a posle godina gacanja po govnima, bauljanja po blatu, počinjem da više ne mrzim ni sebe. Ojsvietlamajskazoro, AUPIČKUMATERINU!
