Još pesama koje ne postoje

Dođe tako vreme kada vremenske prilike postanu usrane, mediji naprave paniku kao da je zemljom prošao bezmalo tajfun i ubio predsednika države, kraljevsku porodicu i Krnetu, a mladi Tarzan, zaplašen kataklizmičnom vremenskom prognozom, ostane kući i sedi na radijatoru. E sad, pošto Tarzan čak i kada ostane kući i greje se kao pičkica, vodi jedan psihoaktivan život (tzv. vita psychoactiva), to ga navodi na sulude ideje. Moja suluda ideja je bila da pregledam klipove koje ste ostavili u komentarima na prvi deo teksta, izvučem najbolje i odradim drugi deo teksta, to jest ovo sad. To me je koštalo ozbiljnu količinu nerava i IQ poena, ali uspeo sam, napravio sam još jedan tekst koji ne bi trebalo da pročita niko ko nije kompletni idiot.

Za većinu pesama sam već znao, i to ne  znači da se hvalim jer to nije nešto čime se treba hvaliti. Iako je glavnina predloga bila potpuno neupotrebljiva i promašena i od njih mi je bilo samo muka, neki od vas su me podsetili na neke stare dobre hitove kojih se ne bih setio, a neki su mi otkrili i remek-dela kojih nisam bio svestan i hvala im na tome. Eto vidite kako to može lepo, a ne da se raspravljamo oko toga dal je Malagurski jaje ili nije, kad svi znamo da jeste. Idemo, lista.

Vennu Mallesh – It’s My Life What Ever I Wanna Do

Lista ovakvog tipa koja ne počinje sa Indijcem je nikakva lista. Indijci su mi uvek bili totalna enigma. Oni su s jedne strane narod koji daje ogroman broj do jaja genijalnih naučnika, matematičara i inženjera, narod čija istorija promišljanja najdubljih i najsuptilnijih filozofskih pitanja počinje u vreme dok Evropljani nisu znali ni dupe šapurikom da obrišu. S druge strane, to je narod koji je proizveo Bolivud, Prabu Devu i Venu Maleša, za koji se vezuju naivnost, nesnalažljivost u svetskim stvarima, treš i jeftinoća. Da li to znači da su ove dve stvari povezane je već filozofsko pitanje, a mi smo ovde da pišemo gluposti. Dakle, pesma. Prvobitno sam hteo da izdvojim par citata iz pesme da bih pokazao unapred o kakvom hitu se radi. Odustao sam kad sam shvatio da bi to značilo citirati čitavu pesmu. Čovek je došao, bacio reprezent, objasnio, unapred odgovorio hejterima i poslao poruku svetu, sve u 4 ipo minuta – indijsko šizofreno-eklektičko-megalomansko stanje uma u svom najboljem izdanju.

Mira i Milko – Hei Malkata

Jedan od najvećih minusa prethodnog teksta je bio izostanak bugarskog folka sa liste, na koji mi je s pravom ukazano. Takvu grešku ne mogu da ponovim. Prvo što upada u oči je Milkov briljantni imidž bugarskog taksiste, što je u ovom slučaju opravdano jer čovek u spotu izigrava, jelda, bugarskog taksistu, iako uspeva da pokaže i svoju elegantniju stranu i ukaže nam na činjenicu da je bugarski mafijaš zapravo samo bugarski taksista sa sakoom. Ipak, Milkov vrhunski imidž, predvođen impresivnim brkovima, nije najjači momenat ovog spota. Jedan dragi poznanik redakcije, izvesni Dimče, švercer auto-delova i naftnih derivata koji većinu svog života provodi na relaciji Rožaje – Prilep – Blagoevgrad te stoga zna par reči ovog jezika bogova, objasnio nam je značenje refrena  i ovde prenosim njegove reči u neizmenjenom obliku:

Hej mala mala

jebaću te/ pojebaćemo se

ti ti sa brkovima?

kao u mačora

Hej mala mala

pojebaćemo se

nemoj ne znam tačno šta,

ne idi što mi ne daš

Valdes – Ribna Fiesta

Još uvek ne napuštamo Bugarsku, a i što bismo? To je zemlja u kojoj su glavni šmekeri taksisti s brkovima kao u mačora i ljudi koji sviraju harmoniku u vodi dok nose snop ribe oko vrata. Zemlja u kojoj se žene ne ljute ako im udicom skidaš delove odeće dok bleje na obali ne sluteći ništa. Melodije bugarskog folka svakako diraju u srce svakog balkanjerosa sevdahdžiju, naročito kada toliko podsećaju na jedan od najvećih Stojinih hitova. Što se tiče teksta, evo šta Dimče kaže o značenju Valdesovog refrena: “I lovac sam i ribar sam, nešto nešto car i gospodar sam, tuđe žene u mojim kolima, e sad ovo JAZOVIRI I GORI znači doslovno BRANE I ŠUME, ali mora da je neki sleng nešto. Cijela pjesma ima jako erotičnu dvosmislenost, mislim da nam autor želi predočiti da je alfa jebač.” Ko sam ja da nešto dodam Dimčetovoj opservaciji?

Kardez – Karam drvo

U oba teksta sam pokušao da ispoštujem princip da pišem samo o pesmama koje su ispale ludilo mozga ali nisu imale nameru da to postanu – dakle, pesme koje su pravljene skroz OZBILJNO i čiji beg od stega zdravog razuma zbog toga dobija dodatnu dimenziju koju toliko volimo. Stoga sam izostavio puno autora koje lično volim i koji imaju fenomenalan smisao za pravljenje pesama koje ne postoje, ali jebiga, to ipak rade sa namerom i iz zajebancije, a ne jer ih pomračenost njihovog uma neizbežno navodi na to. Kod ove numere pravim izuzetak, iz čisto lokalpatriotskih razloga. Ponosan sam što sam posle dužeg vremena nabasao na pomlađu novosadsku ekipu koja je spremna da pravi potpune budale od sebe i jebe drvo usred dana na uglu Fruškogorske i Bulevara cara Lazara ne hajući za to šta će mnogobrojni prolaznici misliti o njihovim dendrofilskim sklonostima. Za mene je to osveženje koje budi nadu da za ovaj grad dolaze bolja vremena u kojima će biti normalno da gradonačelnik bude onaj koji pravi najbolju doboš tortu, fakultetski profesori nose Zorica Brunclik perike, a likovi prilaze ribama s rečenicom “Jel te sluša ćale?”. Bravo carevi, ako se nekad sretnemo imate od nas piva, skanka i kamion drva da jebete celu zimu.

Indijski Triler

Jebiga, ono, nemam pojma. Užasno mi je teško da smislim nešto da napišem za sve ove Indijce, jednostavno to je neki level na koji moj mozak ne može nikako da se naštimuje. Ja uopšte ne želim da znam o čemu se radi u svim ovim pesmama, mada bi možda i doprinelo užitku, al ne, prosto ne želim, želim da mi ostane ovako strano, nepoznato i vanzemaljsko. Prvi put sam gledao ovaj video upušen ko veprina i, nakon razarajućeg trominutnog smejanja, na kraju sam osećao neku mešavinu straha, nerazumevanja i skoro transcendentnog zadovoljstva što ovako nešto postoji. Majkl Džekson se možda okreće u grobu, ali se sigurno dobro zabavlja. Taj ples, brate. Taj ples.

Zorica Junior – Padeži

Došlo je vreme i za klasičnu predstavnicu srpskog treša. Možda se u domaćem tekstopisanju da primetiti tendencija da se spajaju teško spojive stvari, tipa zanosna lepota i majka iz Bosne ili verovanje i neverovanje, ali padeži i ljubav su već stvarno ekstrem. Pesma isprva počinje kao klasična dečija edukativno-zaglupljivačka pesma – lalala škola ovo ono učimo padeže i znamo ih do jaja al radije bismo igrali lopte eh kako je radosno ovo djetinjstvo. Zorica takođe izgleda kao osoba koja peva takve pesme – fura lošu kopiju popularne frizure iz vremena kada su se furale najgore frizure, ima neki najobičniji duks i “ja sam tvoja naslednica” pevačku facijalnu ekspresiju. Da stvar nije tako naivna shvatamo kod dativa, kada Zorica izgovara stih “kome čemu, on meni a ja njemu“, a da stvar takođe nije ni edukativna shvatamo kada počne sa primerima. Po primerima bi se dalo reći da su prva četiri padeža akuzativ, genitiv, dativ, pa opet genitiv, što poprilično otežava posao ako vam je Zorica literatura za kontrolni iz srpskog.

http://www.youtube.com/watch?v=e5JBo8w8cbM

Daler Mehndi – Tunak Tunak Tun

Opet Indijci. Jebiga, ja ne mogu. Samo gledaj ovaj klip. Gledaj ovog čoveka koji je zapravo četiri čoveka (koji na Zemlju dolaze kao meteori) i koji objašnjava stvari svom drugom ja koji mu se podsmeva dok treći i četvrti njegov ja negde daleko od toga zanosno plešu. Zatim i prvi i drugi ja počinju da plešu i pevaju, mada ostaje nejasno je li njihova razmirica rešena. Onda sva četvorica igraju zajedno i povremeno razgovaraju o nečemu, u prijateljskoj atmosferi, iako se doduše drugi ja, obučen u jarko narandžastu odoru, i dalje povremeno podsmeva argumentima ostalih, delujući kao da nije potpuno ubeđen u to što pričaju. To ga, pak, ne sprečava da pleše i peva s njima. Do kraja spota se ne događa ništa posebno osim što crveni ja indukuje par manjih zemljotresa i što se u jednoj velikoj eksploziji svi spajaju u jedno. E da, reči ove pesme su TRTR TU TRTR TU TRTR TUDADADA

Božji level: Travolta iz Borče Grede

Bio sam u fazonu da ne spominjem pesme koje su preprepoznate, tipa ono kad su Bora i Era supermeni ili Sandokana ili himnu svetom Savi u izvedbi njegovog manje poznatog kikindskog imenjaka, ali jebiga, neki red mora da se zna a caru mora da se da ono što je carevo. A zna se ko je car pesama i stvari koje ne postoje i njemu mora da se oda poštovanje na samom kraju. Travolta, oče i majko.