Ko se u busu rodi u busu i ostaje

Kolko god da si sirotinja, bar jednom ti se desilo da si poželeo da nisi. Ovo kažem jer postoje ljudi koji žive u tolikoj bedi da dalje od nje ne vide te o tri obroka dnevno sa mesom nikada nisu ni maštali. Ali ti si bolja, istočno-evropska sirotinja: belac koji može da bude kivan na crnce i Cigane kolko oće i da nikoga i dalje ne boli kurac. Ti veruješ da ti sama činjenica što postojiš daje neka osnovna ljudska prava, a ona uključuju stan, posao, soni plejstejšn, pristup pički, zdravstveno osiguranje, nečekanje u redovima kod doktora, i naravno kola. Pravo na glasanje ko ga i jebe kad ti brašo imaš soni i džeparac za malo pljuge malo gazirano piće.

I eto bez obzira što znamo da je nekima možda i gore, šta, nismo mi neki jebeni Kinezi i domoroci sa Madagaskara da ne znamo za bolje, nego evo nas bar milion Beograđana i garantovano pokoji Novosađanin znamo da život nije život dok ne proslaviš rođendan sa bar 30 zvanica i ne kupiš pički telefon za dan zaljubljenih. Al eto ni to nisi ti izmislio, nego to je standard – ako oćeš i da ima dupe i da zna šta s njim da radi, to je tarifa, znači za rođendan minđuše, za godišnjicu veze dve karte za Prag, a izlaske i letovanja ti preuzimaš. Jer to je život dostojan življenja, a samim tim i (tvoje) osnovno ljudsko pravo.

I brate NEĆEMO SE SMIRITI DOK TO NE BUDE TAKO! Znači ne mogu oni nas da jebu kolko mi patika možemo da ukrademo i pedera da istučemo i tvitova na engleskom da napišemo pa nam omiljenuju drugari iz Izraela koje smo upoznali na Exitu, ej Srbija je svet bre.

Ipak, dok čekamo da nam zemljom zavlada pravda, dok kritikujemo kevu što čisti u osnovnoj školi za 20 hiljada, dok šerujemo videa u kojima neko sramoti Dinkića i uzdamo se najviše u svoju izdržljivost, lakoću održavanja i strpljenje, iza ugla vreba drugačija opasnost: ako od života ne očekuješ više od malo, malo je najviše što ćeš dobiti. Pa šta sad, jel to znači da student menadžmenta koji sere da je Srbija gowno što nema Lidl (a baš zbogtog da je Mađar bogotac) ipak u pravu jer očekuje više? Jel to znači da šiparica i treba da se gica nogama što bâba neće da joj kupi Škodilaka za rođendan, a brat joj da se duri na materu što mu ne da novce dide u Ekvador da nabere organske vune za šal? Pa ne znači, al je zdruge strane jedno rezultat proste logike: ako ćutiš i pušiš, neće niko da te dira i pita da li želiš više.

EJJJJ bre pa ako ti šâla srce ište, peške kreni u Ekvador, kakvo žaljenje, kaki tumblr, kaka ženidba i razmnožavanje od muke i jer ne znaš šta bi od sebe pa posle “za mene mi nije, al ko na ovu decu misli”. Al to sam samo još jedan ja koji nešto zna bolje, al kog dobra otoga kad znaš bolje i ti, i Pera i Đoka i svi. Svi mi znamo bolje. Al veći i od tebe, i od mene, i od Dinkare je krotitelj slobodne misli, sinjor bus.

Zašto je bus ok

Na stranu i tvoja bela privilegija i pokušaji da preinterpretiraš svoja demokratska prava u socijalističke privilegije jer te mlogo najedio jedan posto, činjenično je stanje da ako se neko rodi u Vektri teško da će po završetku faksa uć u trajvan. Da, ima tu tajo udela i ako se ima, onda se ima za sve pomalo pa ti pomogne i za školarinu i za kola, a isto tako i ako se nema, onda se pogotovo nema tebi za Punta jebi se, ali mnogo je izraženije to da će se Vektraš, ako po završetku školovanja nema bar ok kola, iz dubine duše osećati kao luzer. Pazi, statistički svi prijatelji njegovog ćaleta voze vektru a imaju i decu, dakle u izlaske se išlo vektrama. Gde neko sad da ga vidi dok čeka bus? Takođe, mi nismo Alabama pustinja gde bez kola nemoš vode kući doneti, nego i gradskog prevoza i svega na svakom koraku, dakle imati kola tek da bi imao je luksuz, i ako je takav luksuz bio važan tvom ćaletu, ti ne možeš sebi da dozvoliš da tebi ne bude. Ukratko, čak i ako je beda dotle dovela da ste i ti, pripadnik najniže srpske kaste, i sin autentičnog Novosađanina koji ima Balaševićev broj mobilnog u istoj finansijskoj situaciji, on će za auto naći jer mu je važno.

A da li ćeš ti koji se i danas klackaš busom do faksa po potpis ikada uzeti pet godina starog Megana? Pa nećeš. A nije da ne bi! Nije jednom bilo da si išao petkom na zadnji bus u dvanaest dok su tvoji drugari vektaroši ostajali sa sosama u klubu do dva pa posle Vektrom na rundu herpes šera. Al si ćutao i trpeo, a pošto nisi u tetrebske dane vijao kola nego fakultet, organizam se navikao i prihvatio da je bus ok. Ako si pored osnovne i srednje škole imao i neku deset godina dugu sporednu aktivnost kao sviranje metalofona u eksperimentalnom pozorištu dvaput nedeljno, onda si samo u čekanju autobusa proveo neto 42 dana u proseku. A čekanje je još i najlakši level autobuske avanture! U samom njušenju tuđih pazuha i kiselih kupusa u cegerima proveo si bliže 83 dvadesetčetvoročasovna dana što je verovatno i dovoljno da slomi zdravog čoveka i učini da glasa za SPS devedesetih. U busu si napisao prvu pesmu za svoj bend, iz busa si dogovarao jebanluke, u busu si čačnuo prvog tolstolobika i u busu si pročitao poruku da se tvoji razvode p.s. umro ti ker. U svim tim trenucima hteo si da se smeješ, da plačeš, da nekome ispričaš svoju priču, ali su te srp i čekić uvek vratili u sedište, odnosno iz njega digli ako se na sedenje nameračio starac vrste naučio da kontroliše svoja pičkasta osećanja još dok je s leđa razlikovanje Jovanke od Tita bilo moguće. Hteo si da jašiš Forda GT500 slobodnim putevima, čitao si i Keruaka i gledao “Fear and Loathing”, ali se delić tog sna postepeno okamenio u tvojoj trpećoj faci svaki put, svaki jebeni put kada si imao energiju da uradiš nešto od svog života ali je prvo samom autobusu trebalo 10 minuta da stigne, a onda te je njegovo trućkanje u narednih dvadeset podsetilo da je ritam autobusa glasniji i prisutniji u kolektivnom iskustvu saputnika od bilo čega što ti kao individua doživljavaš i osećaš. Pojebeš jer valja se, daš ispit jer šta drugo, napiješ se jer ko mu jebe mater, i onda istim tim busom kući, dok pokušavaš da se setiš kako si se osećao dok si zaključavao vrata sa spoljne strane.

Zašto bus nije ok jebiga

Bus možda i nije ok, ali bus će te naučiti da jeste. Kada ovako mator i izdresiran uzmeš da pojmiš koji su troškovi imanja i održavanja pristojnog automobila postane ti jasno čega bi morao da se odrekneš od svih stvari koje nemaš. Al to je ono! Kada ti život da limun, reci mu da puši kurac i idi nađi gomboce sa šljivama. Nadjebi svoju kastu, pucaj visoko i nemoj nikad da se žališ. Vozio si se busom do sada, pa šta, od sada nemoj, i pobedio si u lajfu jače od 90% ljudi.

Često nam se učini da ljudi koji vode komforniji život “imaju”. Ali pripadati višoj srednjoj klasi u zapadnom svetu, kom danas i mi negde pripadamo, zapravo po osnovnim principima savremene ekonomije znači imati manje od čoveka koji obrađuje svoju zemlju i spava u svojoj kući. Kredit, drugi kredit, rebalans pa refinansiranje, kirija, lizing, a da ne govorim o samom autu, samo su virtuelni kontekst u kom lova curi kroz prste (istini za volji, keš je takođe samo virtuelni kontekst koji dobro znamo da može da ode u kurac). Mi zapravo nikad nismo prežalili Tita i obećanje dobrog standarda bazirano na negovanju kolektivne radne etike. Tada si čekao na kola, i čekao i čekao, ali si ih onda dobio i posle toga IMAO, bila su tvoja zauvek. A dok mi čekamo da nam se to vreme, otrgnuto iz ruku, primenom pravde vrati, svet se zapravo okrenuo promeni i inovaciji više nego ikada. Da, tvoj novi mobilni će za 2 godine biti smeće i da, tvoja Astra sa 5 vrata iz više razloga neće uspeti da ti odškoluje decu. I seljački mentalitet posedovanja u inat zubu vremena prosto ne paše u tržišnu ponudu, tako da ga badava prekrivaš u garaži, pljuckaš volan i prelaziš krpicom. Danas, da bi “imao”, moraš suštinski da se odrekneš svega što imaš. Moraš da zakotrljaš grudvu, da kupiš dobro odelo, uzmeš auto sa svešću da ćeš ga za 5-7 godina menjati, da živiš solo na gajbi iako je povoljnije da je deliš sa još 2 čoveka, i povrh svega, moraš da se postaraš da s jedne strane pravi ljudi sve to vide, a sa druge moraš da se potrudiš da uživaš u tome što “imaš”.

tl;dr Da bi napustio autobus na sledećoj, moraš da smisliš gde ćeš dalje. Da, biće rizično. Ali misliš da se lik u Vektri nije napušio kurca i nagazio leševa?