Kako (ne)biti kul?

Pogledajte prosečan spot Tome Zdravkovića. On sedi u kafani, u jednoj ruci cigara, u drugoj neki random rastvarač jetre, masni stolnjak, setni pogled, eventualno neka šetnjica kroz park i kad peva u spotu, vidi se da se ne napinje, samo otvara usta. Ne snimam pesmu, nego spot, mrzi me da se unosim. Niskobudžetno, snima se za pet minuta , otprilike koliko traje sama pesma. A jebe kevu i zavija sarmu. Definicija kuloće! Kako li su ga samo nagovarali?

– Tomo, spot za “Tužno leto” mora da se snimi, stigla direktiva iz Jugotona, nemoj se zajebavati. Dovode ti režisere, ide se u Dubrovnik na set…
– A ne mogu… ‘Ajde uključi tu kameru i snimaj me, posle taman do parka da me u’vati vazduh.
– Znao sam… A hoćeš li barem da se presvučeš, u kafani si već 45 sati.
– Ovako je realističnije. Čovek koji pati ne mari za higijenu.

Pesme moje, nizašta me ne krivite... ostanite s drugovima i za mene živite.

A danas… Čitav niz bendova koji u svom imenu imaju reč “bend” (ne rise da ste bend, ja rek’o neki VIS ili KUD) koji žele da prosečnost svoje muzike nadomeste epskim spotom. Koji je sve sem epski.

Ukoliko pesma traje, recimo četiri minuta (dovoljno za dve strofice kako ga je fufa skenjala i deset puta ponovljen refren), spot će trajati dvanaest. Iako sama pesma nema priču, spot mora da ima. Dodatnih osam minuta se potroše na sledeći način:

Jedan
Pesma ne počinje dobrih 3 minuta. Pre nego da počnu uvodni taktovi, u gro planu riba koja se skida, ili oblači, a paralelno s njom blago depresivni lik koji gleda u prazno. Ili neki sat koji kuca. I to traje, jebote… traje.

Dva
Posle drugog ponavljanja refrena, sve se uspori… Čuje se neki zvuk onomatopeje SVUUUUUŠ, i onda tako putujemo kroz dimenzije dok riba koja se svukla u ekstazi ne slomi tanjir o zid ili dok liku ne padne čaša i slomi se o buljuk drugih čaša i stakala. Zvuk te silne srče je signal za članove benda koji u imenu ima reč “bend” da pesmu privedu kraju ponavljanjem refrena još 10 puta.

Tri
Odjavna špica. Odjavna špica? DA! Ko da je sniman “Kum”… samo ovde nije “directed by Francis Ford Coppola” nego Vedad Jašarević.

Od specijalnih efekata: eksplozije, nemačke naci uniforme, akrobate i mečka. Ne auto, nego mečka, onaj mrki medved, srpski. Cena spota meri se u desetinama hiljada evra. Umetnička vrednost ekvivalentna printu koje ostavi polučvrsto govno na šolji. Rezultat:

-Joooj, swce, poslušaj novu pesmu od Lexingtona sleš Amadeusa sleš Tropika. Ne znam kako se zvaše…Kucaj Tropiko NOVO!
-Jel’ ovo?
-Jeeeeste! Vidi ga mukica kako je lep. Ali premotaj prvih dva minuta! Ne počinje pesma još. Ili bolje idi na verziju lyrics!

Ne brinite, nije ovo još jedan u nizu tekstova koji kritikuje današnju muziku i slušaoce iste. Ja se samo pitam… Zašto uvek fejlujemo kada se previše trudimo da budemo kul?

Bilo da je reč o spotovima, filmovima ili socijalnom bisvstvovanju, svaki put kada iz petnih žila pokušavaš da budeš ice cold – ispadneš ljomber.

Uzmimo filmove. Roland Ljakan Emerih. Spiska budžet Moldavije i još nema film koji mu na IMDB-u ima ocenu veću od ocene koju sam ja redovno dobijao na pismenom iz matiša (4, deco, bio sam ja i na takmičenjima). Džoel Šumaher, koji zamalo da uništi lik i delo Betmena (hvala ti, Nolane, što si spasao stvari)  je bre ladno Bejna prikazao kao retardiranu masu koju pumpaju nekim toksinom. Ali zato je Švarcija obukao u neko ledeno govno odelo i snabdeo ga rečenicama tipa:

-What killed the dinosaurs? The ice age!

Džoele? Si čuo nekad za asteroid? Rupa zvana meksički zaliv? Ne?

I naravno, prosečni Tarzan. Koji izađe sa ribom, tesne farmerice mu stiskaju bobana, košulja ga žulja, smeška se izveštačeno, pokušava da priča o literaturi (zadnje što je čitao bio je Tom Sojer), izbaci neku malu belu laž, kako je npr. na moru uhvatio ogromnu meduzu za muda, glumi kuloću, trudi se iz petnih sve da bi fascinirao gorepomenutu. Rezultat? Poražavajuć. Not cool, dude.

Neki kažu da ne možeš da naučiš da budeš kul, nego da se s tim rađaš. Autori te rečenice verovatno za sebe misle da su Bogom dani. Not cool. Nije to osobina koja se nasleđuje. Niti koja se uči. Nego osobina koje se gubi onog trenutka kad je poželiš i onog trenutka kad pomisliš da je imaš. Au al sam fejlovo s ovim pretencioznim zaključkom. ‘Ajmo, odjavna špica…

Directed by Vedad Jašarević. Ili Mili. Ili Darko Milićević. ‘De je mečka?