Mančester pao na Enfildu

U jučerašnjoj utakmici trećeg kola Premijer lige, Liverpul je pobedio Mančester Junajted sa 1:0, golom Staridža u 4. minutu.

Najveći derbi Engleske je po pravilu odlična utakmica, prava premijerligaška, i takvu utakmicu smo videli i juče. Novonastali zaljubljenici u nemački fudbal, nemačku medecinu i tekniku se svakako neće složiti, i reći će da je 60 000 kobasičarskih latentnih nacista koji se dernjaju u tipično nemačkom nedostatku stila i duha, u ligi gde jedan klub ima apsolutni monopol nad dovođenjem kvalitetnih igrača, i gde se salutira hrvatskim generalima, pravi fudbalski doživljaj, ali nema veze, kada uskoro nemački fudbal i liga ponovo skliznu u svoju pravu poziciju, a to je zona između engleskog, španskog i italijanskog fudbala i Francuza, oni će se ponovo vratiti drugim načinima iskazivanja svoje germanofilije, na primer pričama u kafani kako u Nemačkoj kad baciš papir na ulicu uzmu ti decu na sudu.

Liverpul je odigrao gotovo identičnu utakmicu kao protiv Aston Vile u prošlom kolu, i zabeležio treću pobedu od 1:0. Rani pogodak i onda vrhunska defanziva do kraja utakmice. Ne znam šta je Brendon Rodžers radio u polusezoni, ali način na koji je Liverpul odbranio vođstvo juče, je stvarno bio poslastica za fudbalske sladokusce, Murinjovština u najboljem izdanju. Dakle, odbrana gde je linija na sredini jednako bitna kao i zadnja linija, ne bunker, opasne kontre i apsolutna koncetracija 95 minuta, bez ijednog glupog i nepotrebnog poteza. Recimo, jedan od gorućih problema srpskog fudbala je što vezni igrači kapiraju da su Maradone, i da je njihova uloga da daju golove i nadrkane asistencije a da su za odbranu zaduženi oni manje talentovani veliki momci pozadi. Kada bi neki naš talentovani klinac kao što je Ninković, imao prisustvo svesti da pokupi od malog pacova kao što je Sterling, kako se grize i u defanzivi po svom boku i kako levo krilo znači biti i levi bek, možda bi i mogao u karijeri dalje od nekog Klub Briža.

Staridž je nastavio da radi svoj posao, i da se nameće kao ozbiljan igrač. I u Čelziju se videlo da ima potencijal, ali nije imao potpunog prostora. Ako valjano nastavi da iskorišćava odsustvo urugvajskog ološa, mogao bi da postane jedna od zvezda Premijer lige. Naravno, dalek je put do toga, baš kao što je dalek put za Liverpul i prerana euforija njegovih navijača. Liverpulovi navijači su veoma slični Zvezdinim, i najčešće se te dve stvari i preklapaju. Nekada gigant, danas jak tim ali ne jedan od najjačih, navijač takvog kluba želi titule i pati zbog nedostatka istih. Stoga pada u vatru prelako zbog dobrih momenata svog tima. Mančester Junajted je i dalje jači tim od Liverpula, i ove godine će 90 posto završiti na boljoj poziciji od njih u prvenstvu, ako ne osvoji i titulu. Liverpul nije zapanjio kvalitetom igre juče, za prvenstvo je potrebno više od taktički sjajno odrađenih utakmica, potreban je suv kvalitet i mišići koje tim Liverpula još uvek nema, ali stvari svakako izgledaju bolje nego pre godinu ili dve. Svakako još treba spomenuti novu mladost Stivi Džija i sjajnu rolu mladog Vizdoma sa klupe koji je u maniru svog prezimena, odigrao kao mator. Za dalju sezonu Liverpula je možda i ključno šta će uraditi sa Suarezom.

Mančester je odigrao netipično bledu veliku utakmicu, mada su se poslednjih godina navikli na to da ih Liverpul ponovo dobija i da to nije neko čudo. Najbolji period Đavola je bio početak drugog poluvremena kada su stvarno nabili Liverpul u rupu ali ni tada nisu imali mega šansu. Kada sam očekivao da će Mančester u svom stilu, nastaviti da steže omču i smestiti ga, ono kada znate da ga Junajted stavlja, potpuno su pali i tek pred kraj su malo pripretili, apsolutno nedovoljno za remi. Nešto prilično nije štimalo u veznom redu Mančestera juče, možda to ima veze sa izostankom Runija koji je poslednjih godina bukvalno polu ofanzivni vezista, polu napadač. Runi je igrač svetske klase i čini se da su ljudi to olako zaboravili. Ešli Jangova post-Vila karijera podseća na Dauningovu, mada u blažoj verziji. Nekada vihor, strah za odbrane, sada izgleda kao nekakva mlohava pičkica, nema žara u njegovoj igri, nema samopouzdanja, švercuje se na terenu. Možda je jednostavno precenjen. Njegova izmena Nani, klasičan klošar od čoveka koji neće pomoći ekipi u situaciji u kakvoj je ušao, naprotiv.

I prošle godine se pričalo da Junajtedu trebaju pojačanja i da nisu dovoljno jaki ali su razbili ligu. Ali prošle godine jeste stigao Van Persi, moguće najbolji špic sveta trenutno, i prošle godine je trener bio Aleks Ferguson. Aleks Ferguson nije nikada bio najbolji taktičar, ali je bio najbolji human resource menadžer ikada u Premijer ligi i trebao bi da bude predmet izučavanja na predavanjima lelemudskih menadžment fakulteta širom Srbije. Čovek je bio upravljač, znao je tačno kako tim treba da izgleda, koje tu njuške da budu, ko da kosi a ko da vodu nosi, ko da bude dripac a ko gospodin,  bio je patrijarh škotske trenerske zajednice u Premijer ligi, na postavljanje nekih od tih trenera je sigurno imao i uticaj, bio je dobar sa sudijama, sa ljudima od uticaja. Dejvid Mojes je odličan trener ali kao što sam pročitao negde na internetu, Fergijeve cipele su velike, ogromne. Dobar primer novog statusa za Mančester su skakanja i vrištanja Junajtedovih igrača posle sudijskih odluka koje im nisu išle u korist. Nisu navikli.

Naravno, i jedan i drugi tim, ako su ozbiljni, a jesu, Mančester svakako, neće podleći izvlačenju nekih dubljih poenti iz ove utakmice. Derbi, pobeda, poraz, to je fudbal. Liverpul, ako je ozbiljan, neće poleteti, i kapirati da se sada bori za titulu, već će nastaviti da rilja ka prva četiri i povratku u Evropu a Mančester Junajted je veliki šampionski tim koji itekako zna da se oporavi od poraza i loših početaka sezone.