Monikin blog: O makrou i masaži

 

Reč Tarzanije,

Posle trećeg teksta u kom nam se nova drugarica predstavila dolazi uradak u kom nam otkriva sitne tajne posla, finese marketinga prostitucije u koje nismo bili upućeni, bar većina nas, tako da sad deo redakcije sa skromnijim uspehom kod žena i debljim novčanikom male oglase čita na drugačiji način. Sad vas nismo slagali, na ovaj tekst se čekalo manje nego na prethodne, a slična stvar će se dogoditi i sa sledećim jer smo dobili par uradaka više nego što smo očekivali.

Makro, vlasnik agencije, odnosno čovek koji drži devojke i čiji je posao da im nalazi mušterije i pruža im zaštitu od njih, se teoretski nalazi na vrhu lanca. U praksi je ona poslednja karika, najviše nagrižina korozijom i samo je pitanje vremena kad će biti zamenjena novom. U praksi ne služe ničemu i to je razlog zbog kog nikad nisam želela da imam ništa ni sa jednim od njih. Ukoliko te klijent napadne – on neće uraditi ništa. Ukoliko zatrudniš – sama plati abortus. Ukoliko ti klijent ne plati – ti si kriva. Ukoliko se klijent ne javi ponovo – ti si kriva. On neće učiniti ništa da stvari ne krenu kako ne bi trebalo, a ukoliko krenu kurva je kriva. Klasičan srpski privatnik, jedino što ovaj prodaje malo ekskluzivniju robu do koje je teže doći. Školski primer šabančine i velika je zabluda da je makro na bilo koji način opasan po bilo koga osim po svoje, i pogotovo po “nesvoje” devojke. Samo pred njima može da širi muda, pred svima ostalima ćuti i klima. Da je makro i bukvalno fekalija, a ne samo figurativno, bio bi konjska balega na vrućem asfaltu, osrana baš tu bez nekog posebnog razloga, smeta, polako se suši na suncu, čeka da se prirodnim putem razgradi i nestane. Jedina korist od njih je što uglavnom imaju veze u “malim oglasima”, pa tako već decenijama deluje da su u Srbiji ljudi zavisni od masaže. Eto, naš čovek pošteni prosto ne može da zamisli dan, a da ne ode da ga neko izmasira, relaksira mu teškim radom iznureno telo. Celu platu da za masažu, ni jesti ne mora! To je utisak koji ćete steći ako prelistate bilo koji oglasnik od Subotice do Vranja. Pogotovo Subotice. A najviše Novog Sada. Naravno, i kad nazovete biće vam rečeno da je reč samo o masaži, ali rečima iz kojih isijava jebanje za pare, čak i kad dođete na adresu u prostoriji će često biti sto za masažu, kreme, aromatična ulja – u prostituciji je sve paravan. Sve!

Takođe ćete videti dve vrste oglasa: Uokvirene i neuokvirene. Istaknut oglas je znak da iza “maserke” stoji makro, a neistaknut da radi sama. Nepisano je pravilo da devojke koje rade same ne smeju davati istaknute oglase jer će tako naljutiti makroe, koji će doći da zaštite svoj posao premlaćivanjem ili prijavljivanjem muriji. Istoj onoj muriji koja već decenijama ne sumnja da je masaža toliko popularna u Srbiji, istim onim pandurima koji jebanje dobiju za džabe kad god im se digne, da ne bi pravili probleme. Naravno, po istom principu se plaćaju i oglasi, zašto bi makro vadio pare iz džepa kad zagorelom šefu malih oglasa može na kućni adresu poslati kurvu. Ona nema pravo da se buni što neće biti plaćena – sigurno je prethodno bila kriva za nešto.

Moj problem je nastao zbog toga što tada nisam znala za pravilo istaknutog oglasa, a znala sam da policija ima pametnijeg posla od prostitucije i izreklamirala sam se kao doček nove godine. U svim oglasnicima, svuda na najboljoj poziciji i svuda uokvireno. Sve pare koje sam imala u šteku sam dala za to. Taj marketinški potez i moja preduzimljivost se nekome ni najmanje nije svidela i ubrzo sam dobila ponudu da radim u njegovoj “firmi”. Poslovne ponude agencija ovog tipa su karakteristične po tome što za ne mogu da se odbiju. Odnosno mogu, ali onda prođeš kao ja – batine koje sam dobila su bile prva prava poslovna lekcija koju sam naučila. Dovoljne da ne mogu da radim do daljnjeg zbog značajno naruženog fizičkog izgleda, dovoljne da krv sa zidova i nameštaja ne mogu da sperem danima, dovoljne i da pišam krv danima, da jedem na slamčicu, ali nedovoljne da mogu da odem u muriju. Već sam napisala kako to ide, i oni bi rekli: “Kurva – sama je kriva, preživeće”. Nisam dobila samo batine, dobila sam i poruku: “Nikad više”. Ako sam dobro shvatila to je značilo da će se vratiti i uraditi isto ako samo pomisle da im opet pokušavam biti konkurencija.

Nikola, kog sam spominjala u prošlom tekstu mi je tad učinio prvu veliku uslugu. Platio je lekare da me zakrpe, dao lovu, predložio mi da ako zbog estetski užasnog stanja u kom se nalazim već ne mogu da se kurvam, da se prebacim na hotlajn i tu pokušam da uzmem neku lovu dok se ne vratim u normalu. Uvek je imao rešenje za mene i kao i svaki i ovaj put sam ga poslušala. I na kraju, otišao je da popriča sa onima koji su me polomili. Nikola nije kriminalac, radi u državnoj firmi, nešto za računarima, ne razumem se… Niko ne bi pomislio da može bilo koga da uplaši. Ali da ga vidite, bilo bi vam jasno o čemu govorim. On ne izgleda kao neko koga želite da naljutite, u bilo kakvu raspravu da uđete, deluje kao da je sposoban da vam iščupa ruku iz ramena, a njegov bolestan pogled govori da to i želi da uradi. Ne znam kakve tehnike ubeđivanja je koristio, nasilje verovatno ne, znam samo da mi je nedugo nakon njegove posete onima koji su prethodno posetili mene stigao SMS: “Radi šta hoćeš, ali nikad više istaknuti oglasi”.

Može neko da pomisli da mi nije bilo pametno napisati ovaj tekst jer se makro lako može prepoznati u njemu, neko može da mu javi da sam se razgalamila, pa ću imati još jednu nenajavljenu posetu. Ne može, pre nekog vremena je đavo došao po svoje, uvek dođe. On nikad više neće imati priliku da povredi niti da podvodi bilo koga. Balega sa asvalta se nije razgradila prirodnim putem, neko je u međuvremenu ugazio u nju i jako, jako se naljutio zbog toga.