Mračni brend Srbije – Vinjak

Posted on 17/09/201129/11/2011 by Drle in Ekipa i Lokanje

Često možemo čuti da za vinjak ljudi kažu da je tečni kokain. Smatram da nisu u pravu. Vinjak nije tečni kokain, kokain je praškasti vinjak. Pravo iz najdubljih dubina Kruševca, on već dugi niz godina, u nepromenjenom ruhu, dolazi da nam ukaže da je majica potpuno nepotreban komad odeće na žurci u fensi klubu, da su grobarske pesme pravi izbor muzike na Senjaku, odnosno ciganske u Padinjaku, da je povraćanje normalna fiziološka reakcija, sad, što se dešava na svadbi tvoje sestre i što završava na gostima sa mladoženjine strane, jebiga, šta da se radi, i Lakost Mrka izađe u javnost i kaže “slagao sam za rokove, eto što sam vruć” pa se niko ne uzbudi.

Iako Rubin pravi i vina, Frubi sirupe, Atlantik vodku i još kojekakve rakije, jasno je da svoj granitni korporativni identitet duguje isključivo rubinštajnu. Često se i termini rubin i vinjak koriste kao sinonimi. To je kao kad biste sa bicuri na Kališu, penzioneru sladoledžiji rekli “dva Frikoma” i dobili dva lenija. Po svedočenju ćaleta koji je jedan deo svog 15-mesečnog otplaćivanja duga državi (pod oružjem, ne u Beogradskoj filharmoniji ili Domu zdravlja Jajinci) proveo i u Kruševcu, naručivanje bilo čega osim svinjaka u lokalnim birtijama, izazivalo bi poglede lokalaca koji bi vam govorili da ste istrošili sav kredit i da će još jedan vaš pogrešan potez dovesti do policijskog izveštaja obilatog rečima kao što su “piksla”, “fraktura” i “hospitalizovan”.

Slava vinjaua je proširena i internacionalno. Na Vikipediji članak postoji na srpskom, engleskom, ruskom i češkom a lepa konobarica ovog leta na Ohridu je na moje “vinjak” jednostavno donela rubina iako je u ponudi bio još jedan lažnjak nepoznatog proizvođača. O domaćoj popularnosti neka nam kaže ovaj mali intervju koji je Tarzanija napravila na ulicama Beograda. Naš sagovornik je bio poznati dorćolski disk džokej, Kacini.

Tarzanija: Gospodine Kacini, kakvo je vaše mišljenje o vinjaku?

DJ Kacini: Pa vidite, vinjak je svakako najbolje alkoholno piće na svetu. Pogotovu volim da ga pijem u kombinaciji sa koka-kolom, popularna vinjakolada. Našikam se i pravim haos, ako me kapirate.

Tarzanija: Naravno. Hvala vam Kacini.

Po završetku ovog razgovora autor teksta se uputio u kladžu da odigra Lokomotivu dvojku, keca na nas protiv Rusa jer je patriota, Anderleht i Atletiko. Unutra je zatekao lokalnu ekipu u sastavu Mistula, Niške, Daške, Grba, Boston Masačusets i Poljska haubica. Na isto pitanje postavljeno Kaciniju oni nisu želeli da daju odgovor jer, kako kažu, na retorička pitanja se ne daje odgovor.

Ipak, ono što se ne sme zanemariti je svakako potencijalna opasnost vinjaka. Tajni sastojci fine rakije od grožđa prebaciće režim rada vašeg mozga na novi broj obrtaja i vašu percepciju stvarnosti iskriviti kao meskalin Džoni Depu u paranoji. Otvoriće vam se mnoge nove staze a nije svaka od njih ona kojom se treba poći. Zato u rukama neiskusnog i neobučenog korisnika vinjak može biti veoma, veoma opasan. Ne kaže stara rumunska poslovica džabe “Vinjak je dobar sluga, ali zao gospodar”.

Stoga, samo oprezno i pametno u uživanje. I ne za volan kad popijete. Živeli!