23/11/2014

Stvari koje muškarci ne mogu, ne znaju i neće

Posted on 06. Jun, 2012 by in Ekipa i Lokanje

Razlike između muškog i ženskog pola veoma su kompleksne i sežu dalje od onih 14 santimetara koje ti imaš, a ona nema. Muškarac bi recimo mogao da nauči imena svih pripadnika afričkog plemena što ga je usvojila Anđelina Džoli – ali ga to ne zanima. Sa druge strane, u pola noći nakon rakijske večeri zna da je Lacio 1999. uzeo duplu krunu u postavi Markeđani – Pankaro, Nesta, Mihajlović, Favali – Simeone, Nedved, Veron, Konseisao – Salas, Bokšić. To je stvar interesovanja. Ali postoje neke stvari koje su mužjacima, i uz najbolju volju, komplikovane kao posebna teorija relativiteta.

Nabavka čarapa i gaća

Jednom sam sebi kupio čarape, lepe, bele, sportske. Prošao sam jeftino. Sastav 80% grilon, 20% poliester zvučao je baš svetski. Kada sam ih prvi put navukao, u roku od 3 minuta i 26 sekundi noge su mi bile znojave poput čela Bobana Marković kad svira u Guči, ljudi u tramvaju su napravili krug oko mene kao da sam oblepljen dinamitom, a jedna odvažna baka je prišla da pita jesam li bolestan, jer je takav miris osetila samo kao mlada Partizanka kad rane drugova zagnoje i počnu da trule. Kod kuće, kada sam skinuo zlo sa nogu, na malom i domalom prstu su se šepurile crvene pečurke, nisam ih dirao da ih ne uvredim ili iznerviram pa da počnu da me psuju.

Gaće su posebna priča – svakom pravom muškarcu posle nekog vremena zinu na dupe, tako da se stvori takozvana rupa za analni seks. Kako isti ne upražnjavam u svoje dupe (a ni u tuđe, da se ne lažemo), a poučen iskustvom sa čarapama, hitno zovem majku da mi pošalje nove gaće. Gde ona iste nabavlja, kojim kanalima i na kojoj tezgi – ja to nikada neću saznati. Prilično sam siguran da žene čine muškarce zavisnim jer samo one znaju tu tajnu. Prenose je sa svekrve na snaju i sa majke na ćerku, a nas drže izvan toga. Stara ženska mudrost kaže: Neka ga, nek je bekrija, meni doće kada gaće hoće.

Malo se pokrpe i ima da izguraju još dva olimpijska ciklusa!

Slaganje odeće

Društveni obziri nalažu niz nekih idiotluka – da ne podrigujemo za jelom, ne seremo nasred ulice ili da nosimo odeću u prisustvu drugih ljudi, osim onih pet minuta u kvartalu kada imamo odnose koje ćemo kasnije predstavljati kao razulareni seks. Da nije tih socijalnih konvencija, muškarac bi išao go i bos jer je navlačenje odeće, a posebno njena kupovina, čista muka i gubljenje vremena. U tom smislu, bahato je traćiti snagu na peglanje, pakovanje i slaganje odeće u ormar – kada će ionako odatle biti izvađena, iznošena i uflekana sastojcima pice iz Ponča.

Žene, nasuprot tome, odeću slažu po sezoni, materijalu, boji, nameni – od one za pokući do halteri-suknjica kombinacije za jebanje po haustorima. Nije stvar u muškoj lenjosti i ženskoj marljivosti (ko je ikada ušao u žensku sobu studentskog doma zna da one nit su vrednije nit urednije) nego u percepciji odeće. Ženi je to još jedan način da se razlikuje i pokaže da je bolja, kulja ili jebozovnija od drugih, a muškarcu je odeća, rekosmo, nužno zlo. I ne, Kristijano Ronaldo i Boško Siti nisu muškarci.

A tu si cigane! Svuda sam te tražio...

Pamćenje datuma

Averziju prema memorisanju tačnih datuma muškarac stiče još u srednjoj školi gde omalena nastavnica istorije pred penzijom, vidno isfrustrirana životom sa tragičnim manjkom poštovanja, para i kuraca, traži da se napamet zna kog datuma je Karađorđe prvi put štucovao brkove i kada je Napoleon Bonaparta najglasnije prdnuo. Zato normalan čovek uglavnom zna datum svog rođenja, datum rođenja Isusa Hrista i datum početka Evropskog prvenstva; Rutina kapitalizma nas je istrenirala da kada na displeju mobilnog ugledamo 8. mart ili 14. februar ženki za 200 dinara kupimo dezodorans B.U. što ga reklamira Eva Hercigova – neka bar miriše kao Hercigova kada već nema noge kao ona. I to je sve što se datuma tiče.

Žena nasuprot tome zna rođendane tate, mame, tvog tate i tvoje mame, četiri najbolje drugarice, njihovih tata i mama, maltezera i pudlica, zatim godišnjicu upoznavanja, prvog poljupca, prve penetracije, prvog odlaska u bioskop, prve svađe, prvog šamara, prvog gutanja svršotine i prvog gutanja pilula za dan posle. Muškarac je tu stvarno nemoćan – posedovanje podsetnika u ajfonu ili, daleko bilo, malog rokovnika izazvalo bi ekskomunikaciju iz kafane te večno nošenje nadimka Peško ili SerGej.

10. mart - tvoj rođendan ne bih zaboravio

Prepoznavanje gejeva

Jednom me je žena upoznala sa njenim „drugom“. Bio je u fazonu da je zagrli i cmokne u obraz svaki put kad nas sretne, pa opet kad se rastajemo, a još se meni smeška onako u stilu jebem-ti-žensku-dok-ti-gledaš-Ligu-šampiona-dakle-i-utorkom-i-sredom. Pronalazak pajsera u šupi bio je kruna psiho-fizičkih priprema da se objasnim sa tim ženinim „drugom“ kad mi je ona, onako uzgred, pomenula da se „drug“ seli sa dečkom u novi stan pa nas zove na žurku za useljenje. Šok! Žene znaju da prepoznaju geja – snime tašnicu, cipelice, provale da li su nokti lakirani bezbojnim lakom, da li je brada od nebrijanja ili planirana.

Mi muškarci smo duduci za tako nešto. Kako je danas in da žene imaju peškiriće za drugare, postoji realna opasnost da mužjak odrobija nekog samo zbog loše procene. O načinima da prepoznaš geja pisali smo već ovde, ali evo malog podsećanja za neistančani muški instinkt: Ako vidiš dva muškarca da se na ulici pozdravljaju poljupcem, a ne pričaju francuski, onda su pozadinci. Čovek koji nosi majicu sa natpisom „Ja sam peder“ je peder, osim ako nije ćelavi Škot koji je u pabu izgubio opkladu da će Seltik osvojiti Kup Uefa. Ako te neki lik hvata za dupe dok na Ajpodu čitaš ove redove – znaj da je i on najverovatnije derpe.

Hoćeš da kažeš da je goli momak sa ogrlicom i šarenim krilima peder? Ih bre ženo, tebi su svi osim Džonija Depa pederi...

Druženje sa ljudima koje opanjkavaš

Pet minuta nakon što se uz jedno veliko mwa oprostila od drugarice Tee sa kojom je celo prepodne ispijala late makijato i analizirala glumačke kapacitete Sare Džesike Parker, tvoja ženka je u stanju da ispriča kako je ta ista Tea „raspala kurvetina jer je stavila cirkon na zub i istetovirala anđela preko pičke kao znak nevinosti, a ovamo je tu istu pičku izgazilo pola Srpske lige Beograd“. Ustvari, žene kao da se druže da bi prikupljale materijal za međusobno pljuvanje kada se leđa okrenu. Neki bi tu žensku osobinu zvali ljigavošću, neki rivalitetom, neki lukavstvom. Ja bih je nazvao aksiomom.

Kod muškaraca tog aksioma nema. Koliko god da nas ima raznih, još niko nije izgovorio rečenicu: „Jao, onaj Mile, sedimo do malo pre u kladionici, ali kako iritantno drži onu hemijsku i baš je govno što igra slovački hokej, a neće brazilsku treću da juri u prelazu. I kako je iskombinovao onu kariranu košulju sa flekom od ljutenice i šljakerske plave pantalone – pa stvarno nema stila.“ Muškarac se zato druži sa relativno malo drugih muškaraca, na relativno jednoličan način, ali je time apsolutno zadovoljan i prilično siguran da ortaci sa kojima igra fudbal ne provode večeri ispirajući usta podlim pričama.

...jesu ti to ispucali krajevi? Ha, droljetino...

Sumiranje

Nabavka veša
- Bacam ti ove gaće! Zinule su kao ciganče ispred ćevabdžinice…
- Ćuti tu i krpi dok keva ne pošalje novi kontigent!

Peglanje na ivicu
- Ženo, aj mi opeglaj pantalone, znaš da ne znam na ivicu… Ako odem ovakav na razgovor za posao, neće mi pomoći ni članska karta SPS-a!

Slaganje odeće
- Hoću da večeras obučeš onu polo majicu da ličiš na čoveka!
- A ko zna gde je to… ček, ček. A ne, ovo je dedina šubara. Treša, šorc, duks, treša, vežbanka iz matematike, pokojni mačak Žika, šorc, duks – a evo je polo majčica! Šmekerica, jebiga!

Razlikovaje boja
- Dragi, kako ti se sviđa moja haljina boje prezrele kajsije obrubljena bojom krvave cigle?
- Ženo, kao prvo to je za mene narandžasto sa crvenim. Drugo, ličiš na vatrogasca, moliće te babe da ih prevodiš preko ulice.

Pamćenje datuma
- Opet si zaboravio?
- Ja? Taman posla! Draga, srećna ti današnja zgoda, sve najbolje!
- Ma idiote, zaboravio si ringlu da smanjiš na trojku, zagoreo nam pasulj!

Gledanje Fešn kanala
- Dragi, večeras izlazim sa Teom i Ikeom, možeš celo veče da pariš oči na Fešn TV!
- Ma kakvi, to pogledam dva minuta, ali me ne lože ofingeri koji hodaju kao da izbegavaju nagazne mine. Prebacim na onaj kanal sa Tele-šopom, kolač u tiganju, nemoguće, e to bih mogao da gledam celu noć.

Prepoznavanje gejeva
- Fin mladić, baš vaspitan i kulturan. Pozvao me kod njega da gledamo otvaranje Evropskog, kaže ima plazma TV i dva kartona Bavarie!
- Ljubavi, „mladić“ nosi roza pantalonice i majicu sa šljokicama. Ako ideš kod njega, obrij bar guzu, da ne gubite vreme tamo.

Opanjkavanje drugara
- Ženo, znaš što sam dao danas gol na fuci…
- Ma pusti gol, ogovaraj mi malo ortake, sigurno su zli, imaju male kite, ružne kopačke?
- Ma jok, ok su momci. I kažem ti, uhvatim ja polu-volej pravo u raklje, a golman neverue!



Tags: , ,





   





  • tamo-neka-koja-cita-tarzaniju

    “…jesu ti to ispucali krajevi? Ha, droljetino…” :) Ne znam ko uređuje fotke i komentare koji uz njih idu (autori tekstova ili redakcija?), ali me oduševe svaki put :)