Zašto beli čovek vlada svetom?

Suočimo se s time: mi belci smo izvukli džokera kada smo se rodili. Da, čak i mi s Balkana, koje ostali belci smatraju svojim nepozvanim peračima šoferšajbni na semaforu, spadamo u tu odabranu grupu koja landara svojim mlečno bledim testisima po smeđim, crnim, crvenkastim i žutim licima.

Činjenica je da su danas društva sa najvećim procentom neumiranja dece pri porođaju, domaćinstava sa tekućom vodom i dokonih blogera mahom društva belih ljudi (doduše, sve manje, ali tako to ide kada kolonizuješ i bogatiš se, normalno da će da ti sirote mase koje si eksploatisao generacijama i prodavao priču kako je kod tebe do jaja kad-tad doći malo kod tebe u komšiluk da overe je li stvarno tako). Ali, zašto je to tako? Mora da smo nekako bolji, je l’ da? Pošto su Evropljani osvojili i Ameriku i Afriku i Australiju i dobar deo Azije, mora da je to zato što su intelektualno superiorniji, inventivniji, dominantniji, vala prosto naprednija varijanta homo sapiensa.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]KAKO SMO DO JAJA RECI[/typography]

Naravno, takvo razmišljanje je retardirano. Genetska istraživanja su pokazala da su razlike između ljudi različitih rasa samo kozmetičke, ali nam nisu dala odgovor na pitanje „a kako onda?“ Zašto su danas Indijanci i Aboridžini svedeni na manjinu koja ima izbor da radi na pumpi ili da se svako veče obeznanjuje duvajući benzin koji krade sa pumpe? Zašto crnci iz Somalije imaju toliko sranje na gajbi da ipak biraju da se naguraju po dvesta u čamac predviđen za dvaestoro i da tako probaju da preplove Mediteran popreko ne bi li se nekako dočepali neslućenog obilja Ređo Kalabrije?

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]FORZA REGGINA![/typography]

Jedan od najsmislenijih odgovora na to pitanje nije dao nikakav Veliki Vizir Kju Kluks Klana niti neki liberalni aktivista za prava Boba Geldofa da zgrne pare pomažući sirotinji tako što će okupiti gomilu multimilionera da peva VI AR D VRRRRLD. Dao ga je čovek koji se pre svega bavi geografijom i izučavanjem ptica, a izložio ga je u knjizi koju bi svako ko se oseća rasno trebalo da pročita. Knjiga se zove Guns, Germs and Steel ili Puške, Mikrobi i Čelik (iz nekog razloga kod nas je naslov preveden drugim redosledom, ali dobro, od naših prevodilaca smo navikli da dobijamo svakave remplinge u mozak, ovo je još i benigno) a napisao ju je Džared Dajmond.

E sad, pre nego što odemo dalje, da prvo raščistimo jedan pojam koji se zove redukcionisam. Ukratko, to ti je kada neku kompleksnu pojavu, kao što je opšti raspad države Srbije, pokušaš da svedeš na jedan uzrok, npr. PESTO GODINA POD TURCIMA ili PESET GODINA POD KOMUNJARAMA ili to što nam je ovde decenijama benzin napucan olovom pa nam se nataložilo u neuronima i sve nas kolektivno zaretardiralo. Redukcionizam je i ideja da je urođena superiornost bele rase razlog njenog uspeha. Redukcionizam je, ukratko, sranje jer kompleksne stvari imaju kompleksne uzroke, a kada misliš da je nešto jednostavno, kreneš da ga rešavaš na jednostavne načine i obično završiš u dubljoj septici nego kad si počeo.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]by Srđan Ćešić[/typography]

Dajmond u knjizi kaže da je glavni razlog što su Evropljani pobedili u Civilizaciji u suštini geografska sreća. To je očekivano od profesora geografije, i da, zvuči prilično redukcionistički. Ali, u tom „geografskom“ rezonu se krije čitava tapiserija razloga, uzroka i posledica, kompletna i kompleksna priča koja argumentovano razara bulju svima koji se lože na vajt pauer kao osnovni energent.

„Civilizacija“ u osnovi znači prelazak sa sakupljanja i lova na ratarstvo i stočarstvo, odnosno sa nomadskog načina života na statični način života, jer ratar mora da pazi na svoje useve i ovčice da bi ih iskoristio. Naravno, nije se tek tako nekom našem pretku digao da počne da sadi useve i čuva ovce, nego je razlog bio to što čovek kao i svaka živina pre svega traži sigurnu hranu i što smo odavno provalili da možemo da bolje garantujemo siguran doručak za sebe i svoje ako se lično postaramo da biljke i životinje kojima se hranimo budu plodne i da rastu, što je za sobom povuklo i da moramo da stalno sedimo na jednom mestu da se za njih brinemo.

 [typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Što je za sobom povuklo  kojekakve druge gadosti.[/typography]

„Zapadna“ civilizacija kakvu danas poznajemo je nastala u Evroaziji, preciznije, na Bliskom istoku. Dajmond kaže da je razlog tome što je Evroazija prosto najveći kontinent, i ne samo to, nego je kontinet čija glavna transverzala je istok-zapad (za razliku od Amerika i Afrike koji su postavljeni po osi sever-jug, i Australije koja je postavljena u bulju). Ovo je od presudne važnosti za razmenu biljnih kultura, pa tako i ostalih kultura, jer ako neka biljka uspeva na određenoj temperaturi i navikla je na smenu godišnjih doba, onda ona ne može da se gaji na drugoj geografskoj širini, npr. blizu ekvatora gde su godišnja doba skoro nepostojeća. Pošto Evroazija ima ogromnu površinu u manje-više istoj klimatskoj zoni, onda npr. ječam (koji je poreklom sa bliskog Istoka) može jednako dobro da se gaji i tri hiljade kilometara daleko, u Francuskoj ili Kini. A pošto je Evroazija prosto najveći kontinent, onda je tu bilo i najviše biljaka koje su mogle da budu pogodne za uzgajanje: ječam, proso, pšenica i sve te trave koje imaju krupno zrno i samim tim dobar odnos uloženog (truda i vremena) i dobijenog (kalorijske vrednosti).  I ništa nije sprečavalo da se znanje o tome da su te biljke gotivne i kako najbolje da se gaje širi levo i desno i da tako sve više naroda dobije  stalni izvor hrane.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]I priliku za redovan fitnes trening.[/typography]

Slično važi i za domaće životinje, ali tu ima još par začkoljica. Dajmond je sistematizovao nešto što je jako očigledno kada pogledaš u retrospektivi, kao i svi veliki uvidi: da bi životinja postala „domaća“ mora da ispuni nekoliko uslova – mora da bude korisna (da daje dovoljno mesa, mleka, kože ili krzna da bi se isplatilo gajiti je), ali mora i da bude podložna za dominaciju od strane ljudi. Ovo znači da životinja mora da živi u čoporu ili krdu sa jasnim alfa predvodnikom – jer onda se čovek samo postavi iznad kao nova alfa i nema problema, što bi rekao Staljin. Pored ova dva osnovna uslova, životinja mora da ne bude mnogo plašljiva i da ne izvršava kolektivno samoubistvo stampedom ako je zatvoriš u ograđen prostor i da ispuni još tako neke sitnije uslove od kojih svaki userava mogućnost domestikacije ako nije ispunjen. Tu se krije razlog zašto ni dan-danas nemamo domaće zebre, gazele ili bizone – iako svi daju puno mesa, mleka, kože i žive u krdima, svaka od tih životinja ne ispunjava neki od tih manjih uslova koji bi joj omogućili pravu domestikaciju. I gle, sve te životinje koje ispunjavaju uslove potiču baš iz Evroazije. Jedino je sirota lama (i alpaka) bila u Južnoj Americi, ali to je caru Inka Atahualpi i njegovim milionima podanika ispala slaba uteha kada je došao Pizaro sa pedesetak naoružanih i genocidno nastrojenih konkvistadora.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Zovu me Pizaro, sve Inke sam kar’o OPAAAA [/typography]

Narodi Okeanije i Severne Amerike su imali par dodatnih malera – ne samo da nisu imali životinja koje vredi odomaćiti, nego neki nisu ni imali razloga za to, jer je klima bila idealna, zemlja plodna, pa je priroda davala toliko mnogo da nije bilo potrebe da se mnogo pomere iz sveta lova, ribolova i sakupljanja papaje. Drugima je prosto falio koncept „istrebljivanja vrsta“ pa su lovili sve što trči, leti i skače dok nisu pojeli sve što nije moglo da se sakrije u rupu. A na Bliskom istoku su imali dobru klimu, pristojnu zemlju, ali i robusnije zverke, a imali su i koju hiljadicu godina fore.

Klima je značajan faktor zbog kojeg ni Afrika nije uspela da se odlepi sa dna tabele, mada je imala najviše hiljada godina fore. Iako su afrički narodi u preistorijsko doba sasvim fino kapirali poljoprivredu i imali dovoljno prostora koji može da izdržava ogromnu populaciju, značajan deo tog prostora prosto nije bio dobar u tome da brzo obnovi vegetaciju koju su proždirali bivoli i koze.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Taj prostor se danas zove Sahara.[/typography]

Tu se krije i razlog zašto sve vreme pričamo o Bliskom istoku u prošlom vremenu, jer i tamo je pošast papkara ostavila neizbrisiv trag na ekosistemu, pa tako kada danas neko pomene Bliski istok prvo u glavi imaš slike pustinje, pa tek onda mudžahedina koji vitlaju jataganima i kalašnjikovima.

Svetlost civilizacije se zato polako pomerala ka evroazijskim oblastima najbogatijim organskim resursima, gde je padalo dovoljno kiše i bilo dovoljno sunca da se vegetacija obnavlja brže nego što je pojedu horde koza i rojevi ovaca – oblastima kao što su Evropa i Kina. Tako se baš na tim mestima prvi put pojavio čudesan koncept „viška hrane“, što je značilo i da taj višak može nekom da se uvali, što je značilo da mogu da postoje ljudi koji se ne bave proizvodnjom hrane, nego se specijalizuju za neke druge stvari kao što su kovanje, kurvanje, komponovanje ili upadanje s mačevima u kuću. Tako su neki imali više vremena da se uvošte od magičnih pečuraka i ganjaju apstraktne stvari kao što su točak ili pismo i da se organizuju u društvene hijerarhije, koje su neophodan preduslov za ozbiljne vojne poduhvate. Tako smo dobili čelik, ne samo u smislu tehnoloških inovacija, nego i u smislu čvrstog društvenog uređenja.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]A tako smo dobili i puške, u smislu efektnijeg ubijanja domorodaca.[/typography]

Ali tu nije kraj doprinosu naših prijatelja domaćih životinjica. Jer u njima smo dobili i najjačeg saveznika u osvajanju svih naroda koji nemaju krupniju stoku (od poglavice ili kralja). I to bukvalno u njima, jer Milka i Pepa su jebeni rasadnici mikroorganizama koji su se specijalizovali za zarazu tj. produžavaju vrstu tako što imaju razrađene šeme da pređu do novog domaćina. A pošto pre par hiljada godina nismo imali pojma ni o čemu, bilo nam je okej da se guramo sa stokom pod istim krovom i pijemo vodu odmah pored mesta gde kenja. Izgleda da smo tada imali i prilično drugačiju definiciju tanke linije između mirisa i smrada. U svakom slučaju, dotični stočni mirkobi su bili skroz kul s time da malo skoče i na nas, i provalili su da je i kod nas super, jer i mi živimo u krdima.

Zato su Evroazijska društva bila prva koja su otključala ačivmente kao što su kuga, kolera, kojekakve boginje i grip, između ostalih. A kada su, posle dovoljno generacija u kojima su preživljavali najotporniji na zaraze, Evropljani razvili dovoljno naprednu tehnologiju da su stigli do drugih naroda (koji nisu imali priliku da razviju imunitet na zaraze jer nisu lezali s jaganjcima i spavali sa mangulicama), ispostavilo se da su se vekovi iseravanja sopstvenih iznutrica i povraćanja krvi na oči isplatili stostruko.  Jedan srceparajući i govnosmrzavajući primer je istorijsko „otkrivanje“ Havaja. Kada je Kuk 1779. došao na Havaje, tamo je živelo oko pola miliona domaćih. Već 1804. je taj broj spao na 84 hiljade, zahvaljujući Kukovim saputnicima sifilisu, gonoreji i gripu. Za to da najzad možemo negde da bukvalno upotrebimo izraz „desetkovati“  pobrinuo se tifus koji je stigao samo pedesetak godina kasnije i sveo sirote Havaj-hajvane na desetinu nekadašnje populacije.

 [typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]- A kako se kod vas kaže “Aloha”? [/typography]

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]– “Gonoreja.”[/typography]

Priča o ćebićima zaraženim boginjama i Indijancima je već dobro poznata, ali iako su ljudi koji su to uradili valjda oborili neki rekord čmarnosti karaktera, nije da je boginjama baš trebao neko da ih menadžeriše. Bile su sasvim sposobne da  same ubiju preko 90% urođeničke populacije obe Amerike, pa je belcima ostalo manje-više samo da počiste patos (od zgrčenih, sasušenih leševa prekrivenih otvorenim čirevima), pa da dovedu svog dizajnera enterijera i metnu novu firmu na vrata.

Dobro, jasno je zašto Evropa jeste, a Amerika, Afrika i Australija nisu. Ali, zašto brate KINA nije uradila više? Dajmond i tu daje elegantno geografsko objašnjenje: iako je Kina razvila sve blagodeti rane civilizacije, ona je imala daleko homogeniju teritoriju od Evrope, tako da se relativno brzo povezala u prvo ogromno carstvo. A prvo ogromno carstvo znači i prvu ogromnu birokratiju i prve ogromne političke igre i prve ogromne gluposti izazvane birokratijom i političkim igrama. Kao što je recimo, činjenica da su Kinezi u XV veku prekinuli sva pomorska putovanja i istraživanja i efektivno pretvorili svoju flotu (sačinjenu od mega-brodova koji su bili pravi plutajući gradovi!) u štapiće, i to samo zato što su flotom rukovodili pripadnici dvorske „stranke“ Evnuha, koju su drugi želeli da liše moći, pa su tako izgurali da se skreše mornarički budžet. A kada nemaš flotu, nemaš ni prekookeanska osvajanja.

Dajmond je detaljno i argumentovano objasnio kako smo stigli na prvo mesto tabele, ali nam je usput objasnio da to ne znači da smo najbolji. A plus nigde ne tvrdi da je sezona gotova. Klima se menja. Stoke ima sve više i može lako da obrsti sav zeleniš. Kinezi danas imaju respektabilnu flotu i nuklearno naoružanje. Evropa ima Berluskonija i Evroviziju.