Zašto i kako: betonirati “stojka”

Pre nego što odlučite da iskulirate moju poruku ili me eventualno ispičkarate što vas smaram svojim seksualnim problemima, znajte da nemam kome drugom da se obratim, čini mi se da biste mi vi jedini i pomogli. Meni, kao vernoj čitateljki i pristalici tarzanije, mnogo znači vaše mišljenje tj. savet. Naime dok ja maštam o seksu u ćaletovoj garaži sa propratnim bezobraznim rečima, čupanjem za kosu i spenkovanjem, moj dečko želi misionara na crvenom svilenom čaršafu uz Betovena i latice ruža. Ili se bar meni tako čini. Inače mi u svemu ostalom odgovara, ima skoro sve kvalitete koji su mi potrebni, štaviše uopste ne deluje kao neko ko ne voli hardcore. Ispitivala sam ga šta voli, govorila mu šta ja volim, opet isto, opet obično i dosadno, opet ne može da svrši više od jedanput, lako se ukruti, lako i splasne. Da li je moguće uopšte da nekako probudim alfa mužjaka u njemu? Do sada sam uticala na mnoge muškarce i od vrapca uspevala da napravim orla, al s ovim ne znam šta da radim. Inače, monotonija i manjak kreativnosti u krevetu su najučestaliji problemi današnjih parova pa, ako ništa drugo, ovu poruku protumačite kao ideju za neki novi članak. Ili me jednostavno napušite i pošaljite nekom bračnom savetniku.

Verna čitateljka

Draga Джейн,

neka istraživanja pokazuju da je za generalni uspeh od inteligencije i spektra veština još i važnija jedna stvar: emocionalna inteligencija. Mladi Tarzan korača kroz svet upoznajući iskustvom, te teranom rasplodnim nagonom mira mu nema.Od mesta do mesta, postavlja sebi ciljeve, samim tim i probleme, prevazilazi ih. Naravno, ipak svestan pripadnosti društvu, a uviđavši globalni progres u nauci mećanja, ne ubada u prvu kozu na livadi k’o Josif Tatić tulumbe u Eurokrem čim mu se prvi put digne – primetio je da postoji sistem koji (naizgled) pojednostavljuje reprodukciju i pokušava da od njega profitira. Ingenioznošću pojedinaca, mada mnogo češće pukim slučajem, čovek bi evolvirao i evoluciji pravio mesta, okvire – stvarao je sisteme u kojima bi uviđao da neke stvari prosto dobro funkcionišu:

Klasna podela – imaš upotrebnu vrednost resursa, ali ih ne upotrebljavaju svi. Haj’mo u komunizam!

Crkva – imaš život večni, ali nemaš život… Hajd’ u prosvetiteljstvo!

Mehanizacija – imaš ubrzanje proizvodnje, ali gubiš kontakt sa materijom sopstvenim rukama… Seoski turizam!

Internet – ni po šta više ne moraš da napuštaš gajbu, ali…pa ne napuštaš gajbu. Svi na džoging!

Taj iskorak ka sledećem levelu, evolucija, ona se dešava onda kada se ukaže zgodna prilika za modifikaciju sistema, alias objektivni viši profit.

Tvoj partner ne lovi. Nije svakodnevno suočen sa opasnošću umiranja, nego je odrastao uz Diznijeve crtaće. U pravoslavnoj crkvi. U udobnosti braka svojih roditelja čija ljubav preti da transcenduje u večnost. I sve i da nije doslovno bio okružen niti jednim od navedena 3 sistema, oni su opet usađeni u kolektivnu svest savremenog čoveka. Pa kada im se prepustiš – o višim profitima i ne razmišljaš; emotivna inteligencija se ne razvija. U potrazi za afirmacijom društva ignorišemo mnoge iskonske porive. Treba l’ da zaprimerim ubistvo…?

I šta ja sad da radim sa emotivnom inteligencijom?

Muškarci, kao i žene, prolaze kroz faze emotivne zrelosti. Kod žena je za primetiti da ih biološka nesposobnost da poseju-i-uteknu donekle obavezuje da obezbede svom potomstvu jednog provajdera, pa one najčešće ostaju u Dizni fazi i traže jednog partnera, radije nego da prelaze nivoe emotivne zrelosti, jer taman dok dođu do nekog dobrog – sise pale. A kod muškaraca, nije zgoreg znati, podjednako je čest problem upravo – retrogradna transcendencija ka četrnaestogodišnjem traču o šniclu u radijatoru, pa tako dobijamo likove koji u želji da se oslobode jebenog Diznija – nikada ne odmaknu ni korak od utoljivanja svraba. Svi imamo takvog ujaka.

Tvoj partner nije ni na jednom ekstremnom kraju štapa: on je na izvesnom mestu. Ako ima posao kojim je 50% zadovoljan, živi sa roditeljima, otpada na internetu i/ili svira džitru u rock bendu, vrlo je moguće da ispod površine postoje ciljevi koje nema hrabrosti da prati. Podlaže konvencijama i to ga ograničava. To ti u startu govori otkud “igranje po pravilima” u krevetu. Sa druge strane, ako je ludak koji ujeda sve što mu se nađe na putu i borac do poslednjeg daha – moguće je da podršku u takvom putu nalazi u jedinoj konstanti u svom životu – svojoj seksualnoj vezi, stabilnoj i predvidivoj. U oba ekstrema, on je sebi u glavi predstavio da to što on radi tako treba.

Konkretluk:

Jebači sa viših nivoa tvrde da je svaka faza emotivne zrelosti u progresivnom rasplodu legitimna. Prođeš, vidiš, ali legitimitet jenjava ako odlučiš da ne igraš dalje. Ako želiš da pomogneš tvom gariju da pređe level, znaj da postoji opasnost da svoju stagnaciju u seksualnom napretku veže za tebe – i šutne te čim skonta kako dalje. Da ti preuzimaš kontrolu u burgijaš njega u ćaletovoj garaži – ne vredi mnogo; zatvoriće se, počeće da se pita šta radi pogrešno. Ja ipak glasam za gorepomenutu prvu varijantu, da je pre oprezan i reflektivan lik nego li Mad Max jebač mame i survivalista; stoga, prepreka koju obavezno moraš da izbegneš je – da on počne da razmišlja. Nije isključeno ni da već jeste, pogotovo ako je svestan tvog ranijeg bogatog iskustva sa muškarcima. Tvoj zadatak je da mu staviš do znanja da nema trebanja u onome što radi, bar dok ne spusti gard. Njegova socijalna svest mu govori da zna šta od pičke može da dobije, i da to i dobija. A dobija li? Pokušaj da shvatiš njegovu seksualnost kao privid, društveni kostim. Moguće je čak da postoje i fantazije koje zaista strahuje da podeli sa tobom (Midžeti, Gorica Popović…). Stoga,

Strategija:

Daj mu ono što želi. Potčini se, ne njemu, nego idealu vantelesne romanse. Budi suptilni cvetić na postelji od latica, pruži mu nežne reči koje premašuju odgovornost za nezadovoljavanje tebe, miluj ga posle seksa dok…wait for it…dok se jebeno NE SMORI! Tu nastupa ta opasnost – da će da skonta da je na pogrešnom mestu i u afektu da šutne tebe zajedno sa starim idealom. Ali vrebaj, sestro. Pruži mužjaku u njemu šansu da preuzme kontrolu. Ponudi mu poverenje, intimu, sve u superlativu, podeli sa njim svoje mračne tajne dok ne poveruje da je zaista ok ako se i zabode u tebe sa lustera. I nemoj nama da se žališ kad se zaleti na tebe francuskim ključem iz ćaletove garaže… Zahvaljujući cikličnoj prirodi seksualnog nagona, cela procedura ne mora da traje dugo: 2-3 nedelje. Ako si do sada bila potpuno otvorena po pitanju svojih očekivanja, deklarativno ih snizi, ali (važno) sa prividom da je to puka posledica tvoje želje da se približiš njegovom biću. Interesuj se za Betovena, pitaj za zdravlje, kakvo je vreme u Beču. Kada si to postupno obavila, “vodi ljubav” sa njim.

Probij sebi put novim izrazom afekcije – volim te? Volim tvoju mamu? U stvari, ne pominji mamu… Kako ti fantaziraš o motornom ulju iz ćaletove garaže, tako je moguće da se i njegova seksualnost prepliće sa sećanjem na miris maminih kolača. I čim ugledaš proboj na njegovoj strani, čim napravi jedan iskorak – ti ga polako prati. Pa on. Pa ti. Pa opet on…daj mu utisak da vodi. Zaključno sa tri nedelje jebaćete se na ikonostasu uz Iron Maiden sa iPhoneta. Ako ti to još nije dovoljno: procedi-properi-ponovi.

A ako ti se sve ovo ne radi, ili ako čovek zaista ima “mama” kompleks, pitaj sebe koliko si spremna da žrtvuješ. Pokupi nešto novo sa ulice, ili licitiraj za privatni čas sa nekim iz redakcije da ti u četir’ oka zavari neke stvari (u garaži).