Ženski časopisi – izlet u idiotizam
“Našminkaj se kao Adriana Lima koja se pipa za sisu u potrazi za rakom da bi onda svom muškarcu pokazala trikove u krevetu pre nego što mu spremiš doručak sa kraljevskih dvorova poput nezavisne singl žene kakva jesi.” Mislim da sam prethodnom rečenicom potrefio čitav kalup većine časopisa koji ciljaju na žensku publiku i onu koja se tako oseća. Smatram da od tekstova u takvim magazinima ne postoji ništa besmislenije niti bizarnije, te me zbog toga na neki neobičan način veoma privlače i zabavljaju, poput kepeca invalida koji igraju polo.
Cure (mislim na devojke, ne na bend) većinski kažu da vole katkad da prelistaju Kozmo, Bazar ili nešto treće, ali da ne uzimaju za ozbiljno ono što tamo piše. Prelistaju je ovde ključna reč. Pogledajmo ove naslove iz Blic žene (kvalitetan reper koji ću koristiti u ostatku teksta):
10 stvari koje muškarci obožavaju kod žena
6 lekcija iz zavođenja: privucite njegovu pažnju
7 stvari koje muškarce najviše uzbuđuje kod žena
3 najveće muške fantazije
8 seksi detalja koji muškarce najviše uzbuđuju
Sličnost između naslova odražava se i u samim tekstovima – mnoge stavke se ponavljaju. Zašto? Zato što novinari ženskih časopisa mogu sebi da priušte da budu repetitivni zbog odnosa koji njihova publika ima prema sadržaju koji objavljuju. Jednostavno ih ne čitaju. Članci su formulisani tako da se preko njih može preleteti pogledon i izvući generalan zaključak. Ako bi se, pak, neko odlučio da ih čita, našao bi gomilu nekonkretne psihologije ili tvrdnji koje su jednostavno previše sumanute da bi zvučale istinito, pa bi te informacije ubrzo bile potisnute nečim smislenijim i bitnijim. A onda dolaze blještave reklame, slike riba koje su bolje od čitateljki, i šarenilo koje predstavlja sadržaj umesto sadržaja – sve ovo odvlači pažnju od članaka. Gornji primeri nisu nikakav presedan, kako u tematici (tekstova o tantričkom jebanju ima mali milion), tako i u smislu mog izbora časopisa (da mi je arhiva Kozmoa pri ruci, sigurno bih postigao iste rezultate). Znate šta ovo znači? Mogli bi da se udružimo i napravimo časopis koji bi se zvao, recimo, Prostituée modernes i ispunimo ga reklamama, kradenim fotografijama modela i Pipe Midlton i gigantskim naslovima o seksu. Izlazio bi nedeljno, koštao soma dinara i prodavali bismo ih frizerskim salonima i kafićima, jer su oni najčešće mesto za prelistavanje. Pare od zarade bismo iskoristili da kupimo sreću i fakultetske diplome.
Mnoge žene i gej pederi povukli bi ovde paralelu tip “A šta je sa muškim časopisima? Sise, oružje i automobili?” Istina, obe vrste magazina bave se oblim ili svetlucavim stvarima koje bismo voleli da imamo, a ne možemo (“slinite, kmetovi” – kako je to rekao jedan mudar čovek), ali muški tabor ima mnogo više smisla. Slike golih žena ponekad mogu biti praktične: okačiš ih na vrh šoferke Kamaza, da ti ne bije sunce; oružje ćeš kad-tad koristiti – nismo imali dobar rat skoro deceniju i po; znanje o automobilima može uvek biti korisno. Da ne pominjemo silnu faktografiju kojom muški časopisi obiluju, dok ženski takve teme najčešće izbegavaju, osim ako se ne tiču veoma bitnih i poznatih ličnosti poput Marijane Mateus. Može se takođe primetiti i da, pored svih atributa u stilu jake-emancipovane-moderne, sam sadržaj časopisa (kupi cipele, sisaj kurac, skuvaj ručak) degradira žene i feministički pokret više nego Radivoj iz Kukujevaca koji oleši suprugu od batina svaki dan pre i posle kafane.
E, sad, zamislite da neke čitateljke shvate ozbiljno sve što pročitaju u Blic Ženi. A takvih ima, bez ikakve sumnje – ako neko kupuje proizvode moržete Božen ili “Višenamesku hoklicu” sa TopShopa, može da veruje i u mnogo gore stvari. Red je da se direktno pobavimo materijalom. Na primer, ovaj tekst sugeriše da na osnovu krvne grupe možete odrediti nečiju ličnost i kakav će njen odnos biti prema vama. Koliki Twilight mongoloid moraš biti da bi se vodio tim stavom u izboru mužjaka kome ćeš da odradiš hendžab? Ili uzmimo tekst 6 boja ruže : šta on misli kada vam pokloni buket? Draga čitateljko Blic Žene, nemoj slušati tekst, jer ćemo Vam mi to ukratko opisati. On misli sledeće: “Kupih joj ovo cveće s nadom da ću jebati.” Nema tu nikakve romantike, uzeo je prvo koje je video ili najjeftinije. Tu je onda i ovaj genijalni članak koji tvrdi da ako muškarac kaže “naravno da možeš to da obučeš”, u stvari misli “bolje bi pristajalo Dženifer Lopez.” Sjajno, autor bez blama sugeriše ribi da izvrne kompliment u uvredu i daje joj opravdanje da se ponaša poput psihotične kučke.
Shvatam da je velika većina tih tekstova čista zajebancija i izvođenje mozga da se popiša na banderu, ali neke čitateljke će svaku umobolnost prihvatiti kao činjenicu. Zato, ako neka bliska krene da ti citira nešto što liči na baljezgariju iz, recimo, Bazara, ti je nadglaaj četničkim pesmama. Ili još bolje, upadaj u katatonična stanja. Nemoj samo da joj objašnjavaš u čemu greši. Ako je upola inteligentna kao neko od naših fudbalskih reprezentativaca, ubrzo će i sama skapirati da je Treće oko mnogo bolja (a i verodostojnija) zabava. A u slučaju da startuješ ribu, obavezno premeštaj čašu iz jedne ruke u drugu. Ukoliko ona to primeti i baci opasku da je očigledno da voliš da tračariš, lupi glupoj drolji šamar i produži dalje. Ne brini, ovo je sasvim legalno.
