Kako sam sistemacki uništen od žena

Usto sam jutros oko šes, nije mi se spavalo, tedo dumrem kolko je bilo zagušljivo u sobi, jedo sinoć nekog prebranca kod staramajke moje jedine i muža joj oca mi roditelja muškog tate. Pa pusta guzica udri eksplodiravaj, malo malo sukni onaj plamen, progore mi čaršav i sve, žao mi čaršava, kupila baba Dokna u Sofiji osamdespete kad išla da prodaje žvake, prodade i farmerke Levis pestokec sa sebe, izgiboše Bugari oko njih, kaže to se sad nosi u svetu, oćemo i mi iako smo objektivno Bugari. A baba humanista, meka srca pa prodaj, kaže što da me kune cela Sofija, konkretno naselje Mladost, malo im je njiove muke, gole guzice došla kući, zagledali je na graničnom prelazu Kalotina, kaže carinik GOLATA PIČKATA TSE TSE TSE i klima glavom bugarski odrično, baba polaskana, misli ovaj klima u znak odobravanja i fali joj genitaliju, tad se nosilo grguravo a ona udri kontru pa brazilku koja se tad zvala bosanka, kaže JES JES PIČKA KO KARAMELA pa namigne koketno ko u Piskanji što se znalo vaktile. Ovaj babu privedi u stanicu milicije i od tad je poslednji put viđena u Briselu, kažu da se bavi visokom prostitucijom, puši Sobranje i podvodi Ukrajinke zadriglim Britancima iz Krojdona, od nje nam je ostao samo čaršav koji nam je predao devizni inspektor SFRJ, mi u kancelariju kod njega kad tamo još jedan sa bundom i šubarom a letnje doba, prodaje on tu neku priču, pun zlata, u medaljonu slika muškarca a on kaže uspomena, kaki kaže to, odrapljuj globu sve da puca, to je ozbiljna država bila a ne ko ovo danas, opljačkaše ovaj narod.

Izmigolji ja nekako iz onog čaršava, golim tabanom na itison, oči ne otvaram, koristim svaki trenutak za trenutak predaha, sve po sećanju pipam, karirana papuča jedan, karirana papuča dva, teraj u klozet, otkini krmelj jedan, otkini krmelj dva, šoraj, normalnu funkciju organizma uspostavi, kafa u kuvalo pa u šolju, srkni jednom, dvaput, bond crveni sto es, razbistri mozak, bljesak lucidnosti i onda se setim svega.
Danijela, Danijela, zašto me nisi htela?

Prešega me neka testera preko grudi, pluća mi se skupiše što od bonda što od bolnog sećanja na nju koju sam hteo da ženim i tim za fudbal na maliće da mi rađa linearnom progresijom kroz vreme. Zašto, Dake? Zašto, moja dragosnice, moja čeljadi, željo mojih uzavrelih mošti? Zašto ode i ostavi me samoga kao ono kuče od koga se ode i ostavlja se samo a svi su ga voleli, naročito deca ali je počelo da sere po kući i da se linja, izgiboše deca od alergija, igraju se po ceo dan sa njim a sve kijaju i osipaju se ko Šerbedžija u Varioli Veri, najmlađa Staša došla ko slon Danbo a uzdanica Srbislav smršo pa došo ko jado, ko Dikens pijani da ga pravio. Zašto, Dačo, suprugo nesuđena, žirante najmiliji?

A upozno sam je na saboru u Žiči, letnje vreme, predveče pa taman podladilo, pirka neki vetrić pa osvežava od one jare, žensko sve u aljinice lepršave, muško sve u šajkaču i šaljivu majicu, okolo šatre kolko oćeš. Bes živi, pevaju estradne gromade, Ero Ojdanić i dve igračice u gaće pa samo uvijaju, razbivaju se čaše oglavu, pečenje se sve znoji na ražnju, narod ukti ko manit, te igra, te šala, te prstenac, vrti onaj ringišpil, visi lopta na jednu pritku ko za svadbu, kaže ko udari po lopti pa otpadne taj je pobednik, šta dobija, kaže novu vožnju, pa dokle tako, kaže dok može, a ako može uvek, kaže dok ti ne jebem mater bež tamo nemo zabeđuješ ti ne slomim pičku sad ja. Al zato puuuusti tvister i balerina, ne mogu navašu karata kolko treba se proda, sve deca u red da se voze, a ono udri ge sila dok vrti, došo neki masni bradati kažu glumio u Tito i ja pa seo sam u kabinu, kako ge sila zabacuj a on čini vorp brzina, gospodine pa dal reče Suljo, jebo ga Suljo i gospodin, nek ide u Pazar ako mu je lepo. Vrte se deca na tvisteru pa sve odleću u njive, razbacuje ona pusta sila okolo, kod Mileta Ignjatovića prazna šatra pa ga zadužili da lovi decu, on kako nađe povuče im majicu pa navuče na motku, nanizo dvaes, pitali dal prodaje i pošto li je, on čovek porazmisli al naiđe Milan Babić pokojni, povuče ga za rukav, kaže ne ide, ne ide i sve se lepo završi. Pa onda onije autića, biju se deca i odrasli, sudaraju se, odozgo sukljaju varnice ko u čeličani, i ja vozio, kupio žeton, provozo pa osvojio besplatnu jer sam imo najlepšu frizuru, to je sudbina bila da se sudarimo ja i moja Patak Dača, taman se sudarimo ono stade struja, sudbina je bila da se sretnemo.
Ustajemo iz onih autića, vidim ja ohoho, ima je u sise a i u guzicu se razume, faca onako obična al kad me pogleda u oči direkt reko sebi „ova će roditelju noge da mi propira“. Bila je to ljubav na prvi pogled, dobro, na moj prvi pogled, ona me pogleda urokljivo više sa značenjem „što me udari zboka kretenu raspali, pobacila bih da sam zakačila kad bih se jebala“, al ja složi priču xexe, pa uzmi šaraj očima ko što znam, a to raspamećuje žene suprotnog pola, jednom na svadbi u Nišu sam slučajno zamalo tako jebo jednu dalju sestru od nekog rođenog strica al se i tu pojavi onaj Milan Babić pa čini ne ide, ne ide, ne išli mu na sprovod dabogda, u međuvremenu je umro i išli mu ljudi ipak. Znači, šaraj ja očima i reko snao, oćeš lušu da ti dadnem xexe, šićerne vune malo a, udri propagiraj i propagiraj, ona kikiki, čini ajde vala. I tako, kuvendi tu, kuvendi, zapodeni šalu, al u šali pa privali što viko stari narod, pa ti ja nju privali ustarabu od škole, opa opa, zipe zipe, kad naiđe Mile Ignjatović sonom pritkom s decom nanizanom, ona ti se frapiraj a i ja zanemogni, pa reko dal da pređemo kod mene, krevet slovenački, komocija, malo rezano da iznesem, kaže aj vala a može i to meso sve mi se neke paprike vraćaju od danas, a ja kez pa reko imam i vodu vrnjci. Parkiraj kadeta, poskidaj ono gunje sa sebe pa razaputi mladicu po lesnini, dočeka mlada bogami junački pa ti se malo i porvi, ja na jednu stranu, ona na drugu, udri udri, tako jedno petnes minuta dok ona učini OOOOOOPSA pa zuzni po pleksusu, izlete mi želudac ko mravojedu, reko jebem li ti sestru u pičku, pa uzmi okreni joj guzice pa opleti, ohoho, ohoho, zadržasmo se jedno satipo minimum, ja to ko nezdrav, neki ne a ja bogami da, u neko doba reko sviraj, sviraj, al i za pojas zadeni pa lego da spavam, reko laku noć, ona meni poruku „laq nocj ljubawy“ pa se okrete i zaspa.

Kad ustani sutra, ono poslužavnik a u njega slatko a u njega šljiva a u nju ora, zavati kašikčetom, pregradi pa kašikče u čašu svodom, reko šta je ovo, ono ulazi mladica, veli ja sam Danijela, sinoć si me jebo u pičku, saću se udam za tebe. Mene sve nešto pošašolji uz kičmeni stub, reko taman dobro, može da se udaš, može, kako ne. Onda uzmi upoznavaj sa ocem i starom majkom, ovo vam je snaa reko, to će da vas pere i čisti, ćaća se smeje vrti glavom AAAA NEKA NEKA, majka spremila brašnjenice odma, mladica strogo u pod, kuvaj kafu, poslužuj slatko od malopre. Sve je izgledalo ko dinastija, reko ima zakupim šatru, ima bude svadba bogataška, ima Ero da mi peva i Boro ko Betmen i Robin.
Zašto, Dake?
Zašto si se javila na telefon tog jutra pred svadbu?
Zašto baš ti?
Zašto baš tad?

Jer baš tog jutra baba Dokna, za koju smo mislili da je umrla od sifilisa i čira na dvanaestercu, dakle baba Dokna, kraljica noći i prosjakinja Briselske zore, baba Dokna kao jedan raspali entitet zla setila se da ima tamo neku familiju, potomke svoje genitalije koju je izdala potkiriju, genitalije prostrane ko salonac Hadži-Olge Babaspasojević, baš se tog jutra baba setila da pozove i čestita unuku svadbu, svadbu sa čeljadetom za koje se ispostavilo da je kurva nedojebana, kurvetina koja bi htela da svoj kurvarluk unovči u konvertibilnoj moneti, moneti koja bi dolazila mesečno uz doprinose i radnu dozvolu i sve regulisano, samo da prelomiš i uzmeš život u svoje ruke, Daco?!
Zašto sada moram da platim pedes evra na sat da bih te jebo, a jebo sam te besplatno?
I zašto me makar baba ne časti tih pedeset evra, jebo je otac ludi?
Zašto, Danijela?
Zašto?