Tarzanija preporuka: Cabin in the Woods
Visokobudžetni američkih horor filmovi su poslednjih godina “natprirodno” shvatali uglavnom kao “zombiji”. I šta će jadni, kad su vampiri i vukodlaci odavno iz domena strave i užasa prešli u melodramu i akciju, zaboravivši na to da treba da se plašimo još nečega osim mogućnosti da čitav film bude sačinjen isključivo od scena kidanja košulje sa izvajanog muškog torzoa. Zato smo već oguglali i zamrli, zombifikovali se i mi, počeli da gledamo jebeni Saw serijali i odustali od toga da ćemo doživeti film koji će nas stvarno uplašiti a da ga nije režirao Japanac.
A onda je, kao crni labud, ni od kuda uleteo film reklamiran kao komedija (doduše, horor-komedija, ali ipak KOMEDIJA) i pokidao sve što smo videli od horora u poslednjih par godina.
Cabin in the Woods je ne samo pravi horor nego je i zabavnij od kotrljanja niz Julino brdo u buretu sa četiri kurve na esidu (ti ne mora da si na esidu). Za to je zaslužan pre svega scenarističko/režiserski tim Dru Godard (Kloverfild, blja) i Džoš Vidon (Bafi ubojica vampira, Fajerflaj i da, Avendžersi). Cabin in the Woods je snimljen 2009, ali je baš tada propao Metro Goldwin Mayer, koji je calnuo keš, pa je film čamio u limbu dok ga nisu u distribuciju pustili neki dobri ljudi iz Lionsgatea. Ali koga boli kurac za odela i pare, bitno je da je film ovaplotio na toliko nivoa da ti ga možemo preporučiti toplije od bloudžoba u džakuziju.
I baš zato nećemo ništa više da ti kažemo o njemu. Jer Cabin in the Woods se zasniva na maestralnom korišćenju i istovremeno potpunom izokretanju konvencija horor žanra, što pre svega znači odlično smišljenu i ispričanu priču – jer glavni užas horora je uvek bio u priči, još od vremena pripovedanja pored ognja u pećini. Zato nećemo apsolutno ništa da ti o njoj otkrijemo i samo ćemo reći – priča je do jaja, efekti su dobri, likovi gotivni i bude ti krivo kada ih pobiju. Ups.
Tarzanija horor barometar
Horor faktor:
LOL faktor:
Zabava za celu porodicu:
Zabava za Tarzane:
