Reči koje te odaju da si kretenčina

Granice mog jezika su granice mog sveta. Tako glasi jedna od najlepših misli čovečanstva, a Vitgenštajn je verovatno ovo izgovorio nakon što je shvatio da je svet ponekih ljudi s kojima je stupao u interakciju ne veći od krmećeg obora. Takvi ljudi onda siluju jezik, prave od izgovorenih reči grotesku, izvrću ih na postavu, skrnave i, ako su u većini (a nego šta su nego u većini; govna su uvek u većini), kreiraju moćniji paralelni univerzum čiji fizički zakoni nadjačavaju zakone svih drugih svetova. Neko je davno rekao da su reči kao mač ali su brate i kao malj, zakivaju u glavu, pa ona tupa bol izmuči čoveka do smrti više nego britkost oštrice. Kad neko počne da seje nekontrolisanu rafalnu paljbu nesrećno upotrebljenih reči, ne pomaže ni brufen od 600 ni konjska anestezija, posle pet minuta razgovora sa takvim, osećaš se kao staljingradsko tle 43.

Normalno/nenormalno

Reč koja je apsolutni šampion. Ako čujete da je neko iskoristio reč normalno a pritom nije karikirano citirao Zorana Radmilovića i ne govori o ortogonalnim, tj upravnim, tj perpendikularnim pravama ili ravnima, budite ubeđeni da ta njegova rečenica nema smisla. Ukoliko pak tu reč koristi frekventno, taj čovek je apsolutna debilčina i manirom glavne sestre Antonije mu to stavite do znanja.  Jednostavno je, „normalnost“ je najrelativnija moguća kategorija. Jedno moje nenormalno vrlo lako može biti tvoje norrmalno a pritom ne moramo biti Aboridžin i veštačka inteligencija s početka 37. veka pa da kulturološki i vremenski jaz prosto nameću razlike u normiranju. Očigledno je da ovu reč najviše vole da rabe oni skloni tome da imaju tapiju na formiranje normi, tj oni koji znaju šta je normalno a šta ne, koji se pozivaju na tradiciju kao bastion očuvanja sveta, koji zaziru od promene jer, u poznatom je sigurno blagostanje a izmena ko zna kog đavola donosi. Nenormalni su pederi, saudijske žene za točkom upravljača automobila i pijane žene. Normalno je leba preko pogače za prevaru, krivična prijava za pola grama kokaina i roditelj koji udari dete koje slučajno padne. Zajebane su norme, i pored najjače inercije i rigidnosti znaju da izvrše metamorfozu kad-tad. Ne koristite reč normalno/nenormalno, gotovo sigurno ćete biti u krivu.

Prirodno/veštačko

Ovde postoji dodatan uslov jer skoro sve oko nas možemo podeliti na prirodno i veštačko (tj, stvoreno ljudskim delovanjem) iako bi mnoge ljude iznenadile mnoge „veštačke“ stvari za koje misle da su potpuno prirodne, tipa mali slatki maltezer ili skoro sve na zelenoj pijaci. Dakle, sasvim prihvatljiva je ocena prirodno, odnosno veštačko ali samo kao ocena porekla nečega. Tu dolazimo do problema, jer u rečniku onih što rečima udaraju maljem uglavu, gotovo poslovično, prirodno je sinonim za nešto savršeno, blagorodno, kvalitetno, poželjno, dobronamerno a veštačko vrišti AMER KAPITALISTA TRUJE UZIMA PARE HAARP BOLES PROPAS. I ono da, neke kreacije ljudskog delanja su zaista na mračnoj strani i neke stvari koje uzimamo od prirode su korisne ali polarizovano etiketiranje ne da nije potrebno nego je retardirano. Jer eto, zmijski otrov je takođe prirodan i govna su prirodna i neke pečurke su prirodna prečica do grobnog mesta na Orlovači, pa su dalje veštački stvorene kuće daleko bolji životni prostor od prirodnih pećina, a tek što od nekih sintetičkih lekova može da se ozdravi bolje nego od prirodnih, ludnica brate.

Zdravo/nezdravo

Ovo je baš uzelo maha i trenutno je jedan od nosećih stubova konzumerizma a da stvar bude crnja i gora, ceo poprilično bogat hipsterski svet se teško istripovao na “zdrav život” i samim tim još duva u leđa ovoj pogrešnoj bifurkaciji. Jer jebote, čime objasniti da danas na svakom ćošku imamo prodavnice zdrave hrane koje valjaju neke opskurne proizvode pod etiketom „zdravo“ jer eto, neko je reko da je to zdravo. Kako i čime se određuje da nešto spada u zdravo a nešto u nezdravo, bogasvetog pitaj, kriterijumi se brzo menjaju, jučerašnja mast je današnji šećer i sutrašnji ko zna šta. Mislim, i cigarete su nekad proglašavane zdravim, jebeni ugljen monoksid i katran u plućima je bio poželjan. U svakom slučaju, ovo nije blog o hrani, ali svakako ne budite svinja kad je reč o klopi, neke namirnice su evidentno korisnije od drugih, što ne znači da ove druge nekad nisu ukusnije, a ukus često sreću donosi barem kratkotrajno. Kad neko prozbori da je nešto zdravo ili nezdravo, prihvatite se za novčanik, gotovo sigurno želi da vam otme lovu. Govnar je to.

Nikad/uvek

Prilozi koji ubijaju svaku dalju argumentaciju i raspravu. Uglavnom se javljaju u svađama u vezi kad u što kraćem periodu treba drugoj strani prebaciti što više grehova – ti nisi nikad blabla, ja sam uvek blabla, na kraju se ili popičkaju ili pojebu ili oboje i do sledeće rasprave ostavljaju svoje nikade i uveke u stanju vruće rezerve jer dobro nikad i dobro uvek UVEK valjaju i NIKAD ne iznevere.

– Nikad nisi oprao noge pre odlaska u krevet.

– Šta sereš, uvek ih operem. Ti mi nikad nisi popušila a da te ja ne molim pre toga pola sata.

– Nije istina, ja uvek prva kleknem, a ti nikad ne uzvratiš posle

– Pa to je zato što si kurva.

– MAMU TI JEBEM NIKAD TO VIŠE DA NISI REKO.

Zapravo, istina je sasvim sigurno negde između uvek i nikad ali prosečno je retko dramatično a ljudi vole dramatiku. Baš jako vole pička im materina.

Fašizam

Šlag na torti.